Генерал Ивашов предлаже нову Јалту чији актери би били Путин, Трамп и Си

КИНА ОСВАЈА СВЕТ БЕЗ И ЈЕДНОГ ЈЕДИНО ИСПАЉЕНОГ МЕТКА И ТИМЕ СЕ ВЕОМА ПОНОСИ

• Кини рат није потребан. Она овладава светским простором помоћу економије и нових тенологија, а још и шири своје идеје
• Русији сада такође није до ратовања. Као прво, за рат нисмо спремни. Као друго, ратови никада нису Русији доносили неке нарочите повољности. Чак је и победа у Великом Отаџбинском рату данас готово изгубљена

Пише: Леонид ИВАШОВ

          ДОНАЛД Трамп је у својим предизборним говорима имао много алузија на рачун Пекинга које нису биле пријатељске.

          Међутим, Кина овладава простором помоћу економије и нових тенологија, а још и шири своје идеје. Уопште не дрема.

          Пекинг је објединио не само друштво унутар граница Кине, него и глобалну кинеску дијаспору и у све увео социјализам са кинеским специфичностима, своју културу, дух, традицију и смисао живљења.

          Пекинг тврдо и одлучно штити свој фаинансијски систем: преко 90 одсто банкарске сфере је под контролом државе. Трамп му на томе веома завиди.

          Кинези заштити својих државних тајни, као и банкарском систему, поклањају прворазредну пажњу. Пекинг се истовремено веома интересује за туђе сајбер-тајне, првенствено америчке.

          Али, Кини рат није потребан. Она осваја свет без и једног јединог испаљеног метка, чиме се веома поноси. То је, уосталом, генерална лнија КПК и целокупног руководства земље. Али, то је и историјска стратегија кинеске цивилизације.

          У теорији геополитичког надметања нема равних Кинезу Сун Цуу иако је он своја дела написао још пре 2500 година.

          Његов главни постулат гласи: „Велике шансе има онај ко – још пре битке – победи претходним прорачуном. Најбоље ратовање је разбити замисли противника, на следећем месту је – разбити његову војску“.

          Неке његове стратегеме су потпуно примењиве и у савременој геополитици: „Ако нешто можеш, противнику показуј да не можеш... Ако је противник јак, склањај му се; изазивај његов гнев, доведи га у стање растројства ; изазови његову умишљеност;  ако су му трупе свеже – измори их; ако су сложне – разједини их; нападај га када није спреман, крећи у напад када то не очекује“.

          Али, шта ће бити са руско-америчким односима?

          Русији сада такође није до ратовања. Као прво, за рат нисмо спремни. Као друго, ратови никада нису Русији доносили неке нарочите повољности.

          Чак је и победа у Великом Отаџбинском рату данас готово изгубљена.

          За Трампа данашња Русија није супарник ни у економији, ни у технологијама, ни у инфраструктурним пројектима.

          На војном плану ми такође нисмо претња САД које нас вишеструко превазилазе по класичном наоружању.

          Код нас је проблем и свеобухватна корупција јер смо на 131-ом месту по нивоу борбе против корупције међу 176 земаља (пре годину дана били смо на 119-ом). Плус: постоји моћна „пета колона“ у структурама власти.

          Трампу је све то познато. Једино у чему се можемо поредити са Американцима је – нуклеарно наоружање. Зато је Трамп и предложио да се поводом њега договоримо.

          Мора се имати у виду да ће актуелно америчко руководство са нама водити дијалог са позиција моћне стране, водећи рачуна само о  својим интересима.

          Тако се у суштини држе и кинески другови.

          Нешто друго не треба ни очекивати.

          Али, Русија може користити тактику испробану поводом Сирије где је успоставила троугао: Москва-Техеран-Анкара.

          Владимир Путин могао би приликом првог сусрета са Доналдом Трампом предложити састанак руководилаца Сједињених Држава, Кине и Русије на којем би се разговарало о светским проблемима, са `скицирањем` заједничког програма деловања...