Газпром ће цео гас који „тече“ преко Украјине усмерити - према Турској

ГЕОПОЛИТИЧКИ „СКОК КОЊЕМ“ - МИЛЕР ШОКИРАО „ЕНЕРГЕТСКОГ КОМЕСАРА“ ЕУ ШЕФЧОВИЧА

Алексеј Милер

• После преговора у Москви са шефом руског гасног гиганта, Марош ШЕФЧОВИЧ изјавио: Веома сам зачуђен оним што сам чуо од господина Милера. Новост за мене и моје сараднике није било то да ће се градити нови гасовод Турски ток. Ново је то да ће сав гас који сада иде преко Украјине бити преусмерен у тај нови гасовод
• ФАКТИ: Европска унија је Јужни ток претворила у таоца своје и америчке геополитичке игре против Русије и, ево, сада је добила - геополитички гасоводни „скок коњем“ из Москве. Зато је Шефчовић био и зајапурен и „изгубљен“. Наравно, највећи губитник биће Украјина, али и Србија, Мађарска, Словачка, Бугарска... „Плач“ тзв југоистока Европе тек почиње...

        ШЕФ Газпрома Алексеј Милер објаснио је потпредседнику Европске комисије за енергетски дијалог, Марошу Шефчовичу, због чега је Русија одлучила да потпуно преусмери количине свог гаса које „теку“ за Европу преко Украјине према Турској и Грчкој.

        Шефчович је по завршетку разговора признао да ЕУ „зачуђена тим предлогом“:

         „Да будем искрен, био сам веома зачуђен оним што сам чуо од господина Милера јер сам дошао у Москву да проучим могућности за југоисточну Европу после одустајања од пројекта Јужни ток“.

        Шефчович је у истом даху наставио: „Новост за мене и моје сараднике није било то да ће се градити нови гасовод Турски ток. Ново је то да ће сав гас који сада иде преко Украјине бити преусмерен у тај нови гасовод. А ради се о прилично великим количинама које вероватно нису потребне ни Турској ни земљама југоисточне Европе“.

        Европска унија је Јужни ток претворила у таоца своје и америчке геополитичке игре против Русије и, ево, сада је добила - геополитички гасоводни „скок коњем“ из Москве. Зато је Шефчовић био и зајапурен и „изгубљен“.

        Међутим, у Москви је то само делимично показао, рекавши:

        „Сада је главно питање: шта треба да чине земље југоисточне Европе. Морамо да видимо можемо ли наћи неко боље решење које би било економски заснованим. Основни проблем је како испоруке (о којима је Милер годорио) расподелити по земљама“.