Фрид тврди да САД, Немачка и Француска имају „план за случај руске инвазије на Украјину“

ХОЋЕ ЛИ ВАШИНГТОН ПОКУШАТИ ДА ИСКЉУЧИ РУСИЈУ ИЗ САВЕТА БЕЗБЕДНОСТИ УН?

Данијел Фрид

• Координатор Стејт департмана за санкциону политику Данијел ФРИД: У случају поновног распламсавања рата, ми имамо опције појачања санкција. О томе смо разговарали са Европом, и знамо шта ћемо учинити у таквом случају... Ако се догоди оно најгоре - имам у виду потпуну инвазију на Украјину - имамо разрађен план
• Представник Пентагона Џеф ДЕЈВИС: Покрети руских трупа на Криму не указују на припреме за инвазију. Масивно краткорочно нагомилавање снага или њихово кретање није предзнак инвазије
• Политички аналитичар међународне организације за мониторинг CIS-EMO Станислав БИШОК: Ако говоримо о војном аспекту могућег америчког одговора, он ће, вероватно, укључивати напад на руске војне базе ван земље, пре свега у Сирији
• Историчар и политички аналитичар Александар ЈЕЛИСЕЈЕВ: Сједињене Државе ће морати да ћуте ако се Русија заиста одлучи за одлучну операцију у Украјини. Ја желим да то ураде наше војно-политичке елите, али без претераног ентузијазма. Само мир! Ако разумете шта хоћу да кажем
• Стручњак за безбедност Руског фонда за развој високих технологија Николај ДИМЉЕВИЧ: Циљ САД је да оружане снаге РФ ступе на територију Украјине јер би тада Вашингтон покренуо механизам, који је коришћен против Совјетског Савеза 1939. године (када је Совјетски Савез напао Финску, а Запад искључио СССР из Лиге народа). Ако Русија уђе на територију Украјине, Уједињене нације ће искључити Русију из сталног чланства у Савету безбедности

Пише: Дмитриј РОДИОНОВ

        СЈЕДИЊЕНЕ Државе имају план реаговања у случају војне инвазије Русије на Украјину.

        Ово је рекао координатор Стејт департмана за санкциону политику Данијел Фрид у интервјуу украјинској служби Гласа Америке.

        „У случају поновног распламсавања рата, ми имамо опције појачања санкција. О томе смо разговарали са Европом, и знамо шта ћемо учинити у таквом случају... Али ја стварно не желим да улазим у детаље хипотетичког сценарија који се може десити. Ако се догоди оно најгоре - имам у виду потпуну инвазију на Украјину - имамо разрађен план“- подвукао је дипломата, додавши да су САД овај план продискутовале са Немачком, Француском, Пољском и Великом Британијом.

        „Украјина је и сада окупирана од стране руских сепаратиста, а ја желим да вам кажем да би било још горе да није било никаквих санкција, у то будите уверени. Шта мислите, да Русија не би напала Мариупољ, Харков, Краматорск или Славјанск?“, - рекао је Фрид.

        Он је такође истакао да ће у случају обнављања непријатељстава у Донбасу санкције против Москве бити појачане.

        У међувремену, Министарство одбране Сједињених Америчких Држава, према речима њиховог представника, Џефа Дејвиса, оценило да покретање руских трупа на Криму не указује на припреме за инвазију.

        „Ми не видимо једнорога, којег многи виде. То јест, масивно краткорочно нагомилавање снага или њихово кретање није предзнак инвазије“, - преноси Дејвисову изјаву агенција Франс-Прес.

        О томе да Пентагон не сматра нагомилавање руских трупа на граници са Украјином припремама за инвазију, такође је указао лист The Wall Street Journal, позивајући се на изворе у америчком Министарству одбране.

        „САД схватају концентрацију руских трупа на граници са Украјином као „дугорочни тренд“. Јачање у Црноморском региону треба схватити у складу са новом војном стратегијом Русије за супротстављање ширењу NATO“, - појаснио је један од саговорника овог листа. Према речима тог аналитичара, не постоји непосредна претња, и пребацивање трупа у гранично подручје више се обавља у циљу сталног војног присуства у региону и утицаја на Кијев.

        Председник Украјине Петар Порошенко је 18. августа изјавио да не искључује могућност свеобухватне руске инвазије „у свим правцима“, али је као приоритетни правац назначио Крим. Према његовим речима, украјинска војска је у том случају спремна да одбије непријатеља.

        Раније, чим је руска Федерална служба безбедности објавила информацију о сукобима са диверзантима на Криму, Порошенко је наредио стављање војске у пуну борбену приправност, а допустио је и могућност увођења ратног стања „у случају погоршања ситуације у Донбасу и на Криму“.

        У том случају је обећао и објављивање мобилизације.

        Да руска војна офанзива може почети са Крима, говорио је 15. августа на ТВ каналу „112 Украјина“ представник Управе главне обавештајне службе Министарства одбране (ГУР МОУ) Вадим Скибицки. Он је такође додао да је на северу Крима Русија сконцентрисала снажну групу, која обавља чишћење полуострва.

        - План спољнополитичког руководства САД, очигледно, укључује пре свега економске и политичке методе притиска на Москву, а војне методе су већ на другом месту - сматра политички аналитичар међународне организације за мониторинг CIS-EMO Станислав Бишок.

        - Политичко-економски методи и без војних могу веома снажно наштетити Русији, која ће у том случају морати да одлучи како решавати питање пацификације многомилионске Украјине, као и нове спољне проблеме.

        Ако говоримо о војном аспекту могућег америчког одговора, он ће, вероватно, укључивати напад на руске војне базе ван земље, пре свега у Сирији.

        • Да ли су се САД у ове две године заиста припремиле за такав сценарио? Да је Русија ушла на територију Украјине у пролеће 2014. године, како би оне реаговале? Или би то било изненађење, као на Криму?

        - Да је тадашњи председник Јанукович званично затражио од Москве војну помоћ за враћање земље у уставни поредак, његова молба би, у теорији, могла бити удовољена. Међутим, наглашава Бишок, чак и ако не узмемо у обзир санкције западних земља, које би неминовно уследиле (јер је у то време већ био санкционисан „тиранин Јанукович“), морамо имати на уму да у време врхунца „евромајдана“ украјински председник није имао одрживу већину у парламенту, а посланици из његове странке су почели да прелазе у опозициони табор. У том контексту, код Москве се појавило разумно питање: треба ли свим силама подржавати председника од којег се убрзаним темпом ограђују и „његови“?

  Станислав Бишок

      Тешко је рећи да ли су ЕУ и Сједињене Државе заиста веровале у могућност уласка руских трупа на територију Украјине, али на Мајдану је то била једна од доминантних идеја. Моје колеге и ја смо разговарали на прелазу 2013-2014. Године са активистима „евромајдана“ који су се налазили у скоро манијакално-депресивном стању, што због чињенице да је Јануковичев режим фактички пао, што због ширења гласина да ће руске специјалне снаге у сваком тренутку заузети Кијев. Сада то звучи смешно, али такво је тада било расположење присталица државног удара.

        • Колико је исправна била одлука да се у Донбасу не понови кримски сценарио? На крају крајева, санкције и нови „хладни рат“ већ имамо. Можда је требало проблем решити тада?

        - Тема је веома опширна. И недвосмислен одговор на то питање не можемо добити, као ни на питање да ли је СССР требао слати трупе у Авганистан. Проблем није био у томе - тврди Бишок -да се физички пресече граница са Украјином и заузму Доњецка и Луганска област. То је било, наравно, изводљиво. Проблем је био: шта радити са изразито проукрајинским становништвом Донбаса, чији је проценат, иако мали, био знатно већи него на проруском Криму. Стога је одлучено да се не омета одлазак добровољаца из Русије у Донбас, а Москва је почела да пружа хуманитарну помоћ региону након почетка „антитерористичке операције“ од стране Кијева, али је одбила да постане страна у сукобу и признала је председничке изборе у Украјини, сматрајући бизнисмена Порошенка мањим од два зла.

        Имајте на уму да је свест донбасоваца према идеји „више нисмо Украјинци“ почеле да се мења тек када су њихове мирне куће почели да бомбардују војници послати из Кијева. Пре тога, никав Руски свет, у политичком смислу речи, у Донбасу није постојао, а, на пример, друштвени покрет „Доњецка Република“, који је дао заставу садашњој ДНР, био је крајње малобројан и познат само у уским круговима. И то је основна разлика од руског Крима.

        • А под којим условима се Русија данас може одлучити на такву операцију?

        - Након окончања Великог отаџбинског рата, западне обавештајне службе слале су своје шпијуне у западне крајеве Совјетског Савеза, посебно у западну Украјину. Они су у року од неколико минута или сати елиминисани, совјетска контраобавештајна служба је добро знала ко их је послао и са којим циљем, али рат Западу нико није објављивао.

        Покушаји диверзантских напада, ако таквих буде од стране Украјине, биће пресечени. Можда буду елиминисани одговорни за њихово планирање и извршење. О могућности крупних операција у циљу приморавања Украјине на мир не бих говорио.

        • Колико данас САД заиста верују у могућност таквог сценарија? Или је то дежурна изјава за смиривање „украјинских партнера“, који су задовољни са речима подршке, кад им већ оружје не дају?

 Америчко-украјинска војна вежба

       - Садашњу кризу - упозорава Бишок - неки упоређују са почетком Другог светског рата. Заиста, тада су различите европске земље закључиле међусобно много технички неизводљивих уговора о узајамној војној помоћи у случају спољне агресије, од које су страховале због Немачке. Осећајући се заштићене овим уговорима, неке земље су почеле да се понашају веома храбро према Немачкој, што себи никада не би дозволиле да нису биле сигурне у заштиту од својих партнера. Шта се даље дешавало, добро знамо.

        С обзиром на њихову спољнополитичку доктрину, САД апсолутно одговара нестабилна Украјина, која се налази у стању „ни мира ни рата“ са Русијом. САД неће ратовати за Украјину са Русијом, али то не значи да неће наставити да користе овај сукоб како би и даље обуздавале Русију у овом и осталим регионима.

        - Сједињене Државе ће морати да ћуте, ако се Русија заиста одлучи за одлучну операцију у Украјини, - уверен је историчар и политички аналитичар Александар Јелисејев.

        - Што ја, узгред, и желим да ураде наше војно-политичке елите, али без претераног ентузијазма. Само мир! Ако разумете шта хоћу да кажем.

        Украјинске изјаве о припреми инвазије - само су пропаганда. Они се једноставно надају да ће Сједињене Државе издвојити некакав новац Кијеву. Рата се плаше, али парице су им потребне. Отуда и разлика између министарстава. То је карактеристика украјинског руководства, којем једноставно треба новац. Као и увек. Они не умеју да мисле.

        • Говори се да је Америка спремна да ратује са Русијом до последњег Украјинца. А да ли су спремне до првог Американца? У случају реализације војног сценарија у Донбасу, која је вероватноћа директног сукоба?

        - Ја такав сценарио не разматрам. Нема предуслова. Али, могуће је да буде неких игара. То је могуће. Упуцан ће бити неки „Јенки“ у кампу „мировњака“, а затим ће Хилари пред изборе Трампу приредити скандал - рећи ће: ваш Путин убија наше грађане. Веома просто.

        • Фрид је такође навео, да ће у случају обнављања непријатељстава у Донбасу санкције против Москви бити појачане. Шта би могли додатно ојачати? Да ли постоји граница том појачавању?

        - То је такође уобичајена пропаганда. Највероватније, једноставно игра за нерве европских партнера. Они нису постигли договор о зони слободне трговине, Француска се понаша својевољно у односима са Русијом. Уосталом, зашто и не говорити о појачавању санкција? Све је то - игра са живцима, коју је Вашингтон усавршио. Главна ствар је - упозорава Јелисејев - имати живце као конопце и не наседати.

        • Може ли се макар хипотетички разматрати сценарио „операције за принуђивање на мир“ у Украјини? Или је то требало урадити пре две године, а сада је, у сваком случају, касно?

        - Никаквог мира у Украјини, уверен је Јелисејев, неће бити све док Кијев не призна независност Донбаса. Он га, у блиској будућности, неће признати, тако да ће бити рата - у овом или оном облику. Биће само дивљање и гунђање украјинског запада на тему „шта ће нам тај Донбас?“ И заиста, шта ће им?

        - Данас се реално на територији Украјине налазе бројни контингенти страних приватних војних компанија (читај: плаћеника) из Пољске, Канаде, САД, балтичких држава, Грузије, а посебно грађана из Блиског истока - Турске, Сирије, Саудијаца, и тако даље) - подсећа аналитичар, стручњак за безбедност Руског фонда за развој високих технологија Николај Димљевич.

        - Осим тога, иза завесе војних маневара и вежби на украјинским полигонима, „невидљиво“ за грађане Украјине, на билатералној основи - споразумима активно се одвија попуњавање оружаних снага Украјине такозваним „војним инструкторима“ са најновијим наоружањем, укључујући и војну технику (артиљеријске системе различитих калибара), сателитске извиђачке системе, радио електронику и друго... Већ другу годину постоје кампове за обуку милитаната из ИД, који долазе и тренирају се око Херсона. Све ове компоненте ће се користити против руских оружаних снага у случају инвазије последњих на територију Украјине, на основу међународног споразума између Украјине и САД (то је тајна, а о томе, да он постоји, сведоче чињенице и представници америчких оружаних снага, Канаде, Пољске и лабораторије за бактериолошко оружје).

        Појачавање од стране САД и руководства Украјине реторике о наводном планираном нападу Оружаних снага РФ на територију Украјине под маском војних вежби у септембру 2016. године - само је елемент информационог рата - објављивање дезинформација у циљу сатанизације Русије и стварања на Западу слике „агресора“.

        У прилог овој верзији иде покушај диверзаната обавештајне службе Украјине да спроведу низ диверзантских операција на територији Крима. Верујем да ће сви ови плаћеници, активно бити укључени по наредби САД против Крима и Луганске и Доњецке Републике. Истовремено, званичне власти Украјине и САД, Канаде и Пољске у случају њиховог неуспеха, порицаће чињеницу да су њихови грађани учествовали у овим терористичким акцијама.

        • А која је вероватноћа директног учешће војске САД. Ако се, рецимо, Русија заиста одлучи на операцију за приморавање на мир, а Кијев затражи помоћ од Запада?

        - Она ће бити безначајна, јер политичко руководство Русије разуме и зна намере Запада и њихових вазала из Украјине.

        Циљ САД у овој провокацији против Русије јесте сама чињеница уласка оружаних снага РФ на територију Украјине, онда ће бити покренут механизам, који је коришћен против Совјетског Савеза 1939. године (када је Совјетски Савез напао Финску, а Запад искључио СССР из Лиге народа). Ако Русија уђе на територију Украјине, Уједињене нације ће искључити Русију из сталног чланства у Савету безбедности.

        То је геополитички циљ информационо-психолошке операције, коју САД тренутно покушавају да спроведу у Украјини. Сходно томе, оружани сукоби, провокације од стране Украјине према Криму и Донбасу у будућности ће се само повећавати.

        • Да ли је такво нешто могуће? Искључивање Русије из Савета безбедности?

        - Проглашавајући Русију агресором, у складу са Повељом УН, уз контролу светских медијских структура и утицај САД у УН, то је апсолутно реално...

        Мислим да такав развој догађаја у УН Русија неће допустити. Покушаји да се укине Савет безбедности УН, да се искључи Русија из сталног чланства постојали су и раније и биће их и даље... Русија треба да води активну, офанзивну информациону политику међу сталним чланицама Савета безбедности УН, што она и ради информационо утичући на Кину, САД, Француску, Велику Британију.

        Други начин је да се у стално чланство Савета безбедности УН укључе Немачка, Индија, Јапан, Бразил и Јужна Африка. У том правцу постоје консултације између лидера тих земаља. О томе се расправљало на самиту G-20 у Кини...

        Превео: Срђан Ђорђевић