Фолком: Чим Каталонија постане независна - ми ћемо признати повратак Крима у Русију

У МОСКВИ ОДРЖАН СКУП ЛИДЕРА ДРЖАВОТВОРНИХ ПОКРЕТА И РЕГИЈА КОЈЕ ТРАЖЕ НЕЗАВИСНОСТ

• Председник покрета за независност Калифорније (YesCalifornia) Луис МАРИНЕЛИ: Наше одвајање од САД биће корисно и за САД. Калифорнија плаћа огроман број пореза у касу САД, а у замену добија неупоредиво мање. Дажбине Калифорније иду и у војни буџет, значи, у случају нашег успешног одвајања САД ће морати да га смање. То ће у будућности довести до промене спољне политике Вашингтона и до пријатељских односа са Русијом и са мултиполарним светом
• Први саветник МИП Нагорног Карабаха, Рубен ЗАРГАРЈАН: „Читав свет прихватио је одлуку Шкотске да остане у саставу Велике Британије, као и њену одлуку да изађе из састава ЕУ, такозвани „брегзит“. Зашто референдум који је спроведен по свим правилима на Криму не треба да буде правоснажан? Све непризнате државе имају право на гласање и на доношење одлука од стране народа, а не неких спољних сила“
• Секретар коалиције „Каталонска солидарност за независност“ Хосе Енрике ФОЛКОМ: „Нас не занима то што ће Шпанија трпети због нашег изласка. Ми нисмо дужни да својим трудом плаћамо дугове које је она проузроковала. Шпанија одбија да комуницира са представницима нашег покрета. Ми њој ништа не дугујемо“

Пише: Марија БУХАРОВА

        У МОСКВИ су боравили представници национално-ослободилачких покрета из различитих крајева планете - Каталоније, Тексаса, Калифорније и многих других региона.

        Двадесет петог септембра у руској престоници почела је друга међународна конференција „Дијалог нација. Право народа на самоопредељење и изградња мултиполарног света“.

        Лидер „Антиглобалистичког покрета Русије“, Александар Ионов, указао је да је циљ те конференције „израда заједничке декларације за подношење Организацији уједињених нација јер се сада, нажалост, не поштују права многих народа“.

        Током дискусија учесници конференције више пута су подсећали на Повељу ОУН у којој се наводи да „сви народи имају право на самоопредељење“, међутим, по мишљењу свих присутних представника национално-ослободилачких покрета, то су празне речи иза којих нема никакве реалне основе која функционише.

        Русија је једина земља која је пружила могућност представницима непризнатих држава и народа и регија које их желе да се састану и размотре начин борбе за међународно признање.

        Заменик председника асоцијације за културу Ломбардија-Русија, Ђанматео Ферари истакао је:

        „Сада се земље налазе на раскршћу: мултиполарни или једнополарни свет. Одбијањем да прихвате резултате легалног референдума на Криму - САД су потврдиле да желе другим народима да диктирају како да живе.

        Једини противотров су - Русија и спољна политика коју води Путин. Срећан сам и сматрам да је платформа која нам је дата за дискусију - корак ка бољем свету“.

        Национално-ослободилачки покрети имају различите историје и визије будућности, али се слажу у томе да се до међународног признања може доћи само мирним путем.

        Председник покрета за независност Калифорније YesCalifornia, Луис Маринели, сматра да ће одвајање те државе бити корисно не само за њено становништво, него дугорочно гледано и за САД.

        Он је изјавио: „Калифорнија плаћа огроман број пореза у касу САД, а у замену добија неупоредиво мање. Ми не желимо да својом штедњом хранимо читаву земљу, било би много продуктивније да се тај новац потроши на социјалном плану саме Калифорније. Сем тога, дажбине Калифорније иду у војни буџет, значи, у случају нашег успешног одвајања САД ће морати да га смање. То ће у будућности довести до промена спољне политике и до пријатељских односа са Русијом и са мултиполарним светом.

        Тексас је следио пример Калифорније, који је резултирао формирањем Националног покрета Тексаса. Међутим, за његове чланове није важна само економска корист, него и културне разлике. Извршни директор те организације, Нејт Смит, изјавио је да види пример за угледање у Великој Британији која је прво дозволила Шкотској да одржи референдум, а затим сама одлучила да изађе из Европске уније путем свенародног гласања.

        „Због особитости развоја Северне Америке - разне државе имају различиту културу и историју. Нама се сада намеће некаква општа, приморавају нас да заборавимо да смо ми Тексашани. Нама то уопште не одговара. Исто тако ни спољна политика земље. На пример, ми подржавамо одлуку Крима и незадовољни смо понашањем САД према Русији. Нама би било неупоредиво корисније да сарађујемо“ - објаснио је Смит.

        При том, многе организације имају нетрпељив однос према земљама у којима се сада налазе. На пример, коалиција „Каталонска солидарност за независност“, у томе је категорична. Њен секретар, Хосе Енрике Фолком, наглашава: „Нас не занима то што ће Шпанија трпети због нашег изласка. Ми нисмо дужни да својим трудом плаћамо дугове које је она проузроковала. Шпанија одбија да комуницира са представницима нашег покрета. Ми њој ништа не дугујемо“.

        Сем тога, организација оптужује Шпанију и ЕУ због проблема економског карактера: „Зашто ми морамо да губимо новац због спољне политике Европске уније? Руси и Каталонци су пријатељи и ми треба да идемо заједничким путем. Али, нама не дају да то учинимо због наметнутих санкција“.

        Још непомирљивији је став ирске републиканске партије „Шин Фејн“ према Великој Британији. Њен секретар, Дјармунд Мек Даглас, рекао је за RT: „Ми више немамо могућности да се договоримо. Наша организација много је трпела због Велике Британије, наши активисти седе по затворима. Мој син је буквално прошле недеље оптужен због тероризма и судиће му само због тога што је пропагирао идеале „Шин Фејн“ у борби за самоопредељење и независност“.

        Током дискусије, све организације су се сложиле да треба да се боре против хегемоније САД и формирања једнополарног света, а да УН у свом садашњем облику не излазе на крај са таквим функцијама.

        Доктор Салим Хамаде, члан одбора либанске демократске партије и саветник председника партије, изјавио је:

        „Политика САД усмерена је на охрабривање организација само оних држава које у потпуности зависе од њих. Такав очигледан пример је - Косово. Ми се не слажемо ни са њиховом политиком разједињености на Блиском Истоку. Они се мешају у унутрашње конфликте и стварају потпуни хаос унутар тих земаља. По том питању, нама је ближа политика Русије. Једини начин да се победе Исламска држава и друге терористичке групације, а такође да се постигне мир у нашем региону, јесте сарадња са Русијом“.

        Исти такав позив упутио је и председник привремене националне суверене државе Боринкен, Рамон Ненадич: „Због разних мера које су спровеле САД, укључујући и оне војног карактера, Порторико сада има марионетску владу, која нема никакву реалну снагу и доноси одлуке које су искључиво у корист Сједињених Држава.

        У нашем случају, алтернатива је - оснивање суверене државе Боринкен и тражење алтернативних партнера. Пре свих, ми желимо да се обратимо Русији“.

        Као резултат ове конференције, у Москви ће се ускоро појавити конзулат те непризнате државе. За сада су чланови привремене владе успели да формирају такве „ћелије“ у државама Њујорк и Масачутес.

        Питању признавања Крима много пажње су посветили гости из иностранства који су присуствовали конференцији. Након дискусија, сви су једногласно дошли до закључка да став председника Украјине Петра Порошенка није исправан због тога што су одлуке свенародног референдума неприкосновене.

        Први саветник МИП Нагорног Карабаха, Рубен Заргарјан објаснио је колективну одлуку:

        „Читав свет прихватио је одлуку Шкотске да остане у саставу Велике Британије, као и њену одлуку да изађе из састава ЕУ, такозвани „брегзит“. Зашто референдум који је спроведен по свим правилима на Криму не треба да буде правоснажан? Све непризнате државе имају право на гласање и на доношење одлука од стране народа, а не неких спољних сила“.

        Превела Ксенија Трајковић