FINANCIAL TIMES: Сваки расплет грчке дужничке кризе завршиће се - колапсом еврозоне

ЗА ГРЧКЕ ПОВЕРИОЦЕ И ЕУ ПОДЈЕДНАКО ЈЕ РИЗИЧНО

- ПОПУСТИТИ И НЕ ПОПУСТИТИ ЦИПРАСУ

• „Грчка криза је осветлила основну чињеницу да пропаст еврозоне била уграђена у само њено формирање. Историја је већ доказала: да се урушавају валуте иза којих као гарант не стоји држава-нација... Горка истина је у томе да су творци јединствене европске валуте ступили на опасну и неутабану стазу. А безбедне одступнице нема и не може да буде“
• Утицајни британски лист тврди: „Политичке последице одласка Грчке могле би да буду кастастрофа за ЕУ. Разбијена и дестабилизована Грчка, која би била ван еврозоне, остала би бар неко време у ЕУ. За то време би Атина имала могућност да блокира политичке иницијативе ЕУ, укључујући и санкције против Русије“

        ДА БИ решиле проблем грчких дугова, европске власти могу изабрати један од три пута - направити Атини уступке, тврдо се држати својих услова и навести Грчку да напусти еврозону или поћи на компромис између онога на шта пристају влада Алексиса Ципраса и грчки повериоци.

        Објављујући ово, Financial Times је указао да би прва варијанта подразумевала отписивање дела грчких дугова, што би Атини дало прилику да одустане од реформи које јој повериоци намећу.

        Британски лист уз ово додаје: „Лидери ЕУ се боје да ће уништити еврозону ако покушају да је преко оваквих уступака спасавају“.

        У случају попуштања Грцима, од политике стезања каиша одмах би одустале Ирска, Португал, Шпанија и Летонија. А земље које су Грцима позајмиле највећи новац - Немачка, Француска, Финска и Холандија - морале би да својим грађанима и пореским обвезницима објашњавају због чега треба да тај новац забораве.

        То би подигло нови талас у корист крајње деснице, националиста и евроскептика који би довели у питање не само еврозону него и саму Европску унију.

        FT наглашава да би излазак Грчке из ЕУ вероватно прво оснажио интеграционе процесе у ЕУ, можда и преко формирања банкарске уније. Само, север Европе - који само што је схватио да са Грчком одлазе његове паре - тешко да би хтео да има посла са банкама са југа ЕУ.

        Зато Financial Times опомиње: „Политичке последице одласка Грчке могле би да буду кастастрофа за ЕУ. Разбијена и дестабилизована Грчка, која би била ван еврозоне, остала би бар неко време у ЕУ. За то време би Атина имала могућност да блокира политичке иницијативе  ЕУ, укључујући и санкције против Русије“.

        Опасност трећег сценарија - тврди Financial Times - у томе је што је грчки дуг претежак и за ЕУ.

        Лист тврди: да до кризе није дошло сада - дошло би нешто касније:

        „Грчка криза је осветлила основну чињеницу да пропаст еврозоне била уграђена у само њено формирање. Историја је већ доказала: да се урушавају валуте иза којих као гарант не стоји држава-нација... Горка истина је у томе да су творци јединствене европске валуте ступили на опасну и неутабану стазу. А безбедне одступнице нема и не може да буде“.

        Британски лист закључује: сваки расплет грчке дужничке кризе завршиће се колапсом еврозоне.