Европска комисија показује наклоност према Северном току-2 какву Јужни ток није имао

НЕМАЧКА ПРЕУЗИМА КОНТРОЛУ НАД ИСПОРУКАМА РУСКОГ ГАСА „ОСТАТКУ ЕВРОПЕ“

        ГАСОВОД Северни ток 2 ће, за разлику од Јужног и Турског тока, врло вероватно бити изграђен, јер је Европска комисија ставила до знања да за Брисел то није политичко, већ само питање да ли су уговори руског Газпрома и највећих европских компанија сагласни техничким прописима и правилима конкуренције Европске уније.

        Такво објашњење је Комисија у Бриселу, додуше, дала и за своје захтеве да се поново преговара о гасоводу Јужни ток, као и кад је реч о, због руског-турске кризе, сада тешко остварљивом пројекту Турски ток.

        Геополитика енергије на југу Европе сад се додатно компликује настојањима Турске да нађе алтернативу за руски гас, одледи односе с Израелом и склопи споразум о приливу гаса из израелског налазишта Левијатан са залихама од 620 милијарди кубних метара гаса које ће почети да се експлоатише крајем деценије.

        Пројекат Турски ток је посебно узнемирио Европску унију зато што је Москва рекла да ће од краја 2018. тај гасовод заменити доставу руског гаса преко Украјине, за коју Русија сматра да је непоуздан партнер и за Москву и за Европу.

        Изградња Северног тока 2 је поново узбуркала духове и оголила дубока неслагања унутар ЕУ око енергетске безбедности, али и економских и стратегијских односа с Русијом.

        Француски лист Фигаро у чланку с крупним насловом „Руски гас поново цепа Европу“ известио је о најновијем сукобу међу чланицама Европске уније око изградње гасовода Северни ток 2, којим ће прилив руског гаса у Немачку бити удвостручен.

        Прашину је усковитлао италијански премијер Матео Ренци који је критиковао Европску комисију и Немачку да воде политику двоструких мерила зато што немају замерке на Северни ток 2, а одбацили су изградњу гасовода Јужни тока, за који је веома била заинтересована Италија.

        Објашњење Европске комисије и Ренцијеве критике су у суштини део шире политике и противречности унутар ЕУ око енергетске безбедности, стратегијских односа с Русијом, решавања украјинске кризе и разлика у настојањима да се разлучи какве су Европи потребне дугорочне енергетске и безбедносне везе с Русијом.

        О енергетској политици и изградњи Енергетске уније су у петак разговарали шефови држава или влада ЕУ у Бриселу, који су у завршном документу поручили исто што и Европска комисија, а то је да се сваки енергетски пројекат мора подударити с правилима ЕУ.

        Нагласили су, међутим, и да се то мора уградити у циљеве Енергетске уније ЕУ, а то је да се чланице Уније изнутра морају што више повезати инфраструктуром и наћи нове изворе и путеве снабдевања Европе енергентима.

        Овај последњи став одражава нарочито захтеве земаља Балтика и још неких источноевропских чланица Уније, као и САД, које траже да се заустави изградња Северног тока 2 јер то значи заобилажење и дестабилизацију Украјине и повећавање зависности од руског гаса.

        Ренци, међутим, није рекао да је против изградње Северног тока 2, већ поручио да је требало поштовати и уговоре о изградњи гасовода Јужни ток, којим би гас преко Балкана директно ишао и у Италију.

        Бета