Ево шта су ратни репортери видели на путу од руске границе до Доњецка

СНАГЕ ХУНТЕ ПРЕТВОРИЛЕ У РУШЕВИНЕ НЕДАВНО РЕНОВИРАНИ ДЕО ЖЕЛЕЗНИЧКЕ СТАНИЦЕ ГЛАВНОГ ГРАДА ДНР

• Дмитриј СТЕШИН и  Александар КОЦ: „Стижемо у Доњецк. Цела траса од границе до града личи на трасу између Бенгазија и Аџдабије након натовских бомбардовања. Спаљена ратна техника и аутомобили. Док смо се возили, са једне стране пута су „радили” ракетни бацачи, а са друге „сухоји”. Шахтјорск и по мраку поражава својим рушевинама”
• „БОРИСИЧ”: „Из Шахтјорска се могло видети како на Сур-Могили пада стела совјетског споменика браниоцима тог кургана. Чују се експлозије и види густи дим. Однекуд отпозади се прво чује паљба ракетних бацача, а већ после неколико секунди је Саур-Могила у још већем диму.Није успео дим ни да се разиђе, а већ је грунуло опет. Са неколико места”

         АРТИЉЕРИЈА кијевске хунте почела је данас поподне да поново туче Доњецк.

         Најгоре је прошла градска железничка станице. Тачније: њен не тако давно реновирани део који је претворен у рушевине.

         Међутим, нигде хунтине снаге нису успеле да у своју корист помере линије фронта.

         Уосталом, ево прочитајте како су репортери московског листа „Комсомолска правда” – Дмитриј Стешин и Александар Коц – описали своје путовање према Доњецку:

         „Свуда око пута је спаљена или оштећена украјинска војна техника. Оно што је остало читаво – већ је одвезено. Има много и оштећених путничких аутомобила. На некима је и знак Црвеног крста...

         У Дмитровки смо срели старе познанике који су бранили Семјоновку и Славјанск. Дали су нам податке из заплењених ноутбукова пољских инструктора.

         Док смо пролазили поред Саур-Могиле, видели смо како из шумарка излази десет (!) устаничких вишеценвих ракетних бацача „Град” и како испаљују плотуне на циљ. Увис су се одмах дигли стубови дима. И трава је горела.

         Стижемо у Доњецк. Цела траса од границе до града личи на трасу између Бенгазија и Аџдабије након натовских бомбардовања. Спаљена ратна техника и аутомобили.

         Док смо се возили, са једне стране пута су „радили” ракетни бацачи, а са друге „сухоји”. Шахтјорск и по мраку поражава својим рушевинама.

         У Доњецку има струје. Нашли смо чак и кафић који ради, али воде нема. Бар не у делу града у којем смо се сместили...”

         Ратни дописник другог листа – чији идентитет се скрива иза псеудонима „Борисич” – исто ракетирање Саур-Могиле описао је овако:

         „Из Шахтјорска се могло видети како пада стела совјетског споменика браниоцима тог кургана.

         Чују се експлозије и види густи дим. Однекуд отпозади се прво чујље паљба ракетних бацача, а већ после неколико секунди је Саур-Могила у још већем диму.

         Очито је тамо сада веома вруће... Дими се се и лево и десно од врха брда.

         Није успео дим ни да се разиђе, а већ је грунуло опет. Са неколико места.

         Саур-Могилу изнова потресају експлозије. Све је поново у диму”.