Ево како је испуштена прилика да се спречи државни преврат у Кијеву у америчкој режији

ОТКРИЋА ИНСАЈДЕРА - ПОЗНАТОГ ПОЛИТИЧАРА УКРАЈИНЕ И НОВОРОСИЈЕ ОЛЕГА ЦАРЈОВА

Олег Царјов

• Требало је увести ванредно стање, искључити медије који су директно позивали на рушење власти. Из земље је требало протерати више амбасадора који су се лично и непосредно бавили организацијом преврата. Политичаре који су учествовали у организацији нереда и припреми оружаног преврата - требало је ухапсити
• Тек после свега тога је требало растеривати Мајдан, иако би се Мајдан, да је све то учињено, вероватно сам разишао. Деловати је требало брзо и одлучно, али, нажалост, власт за то није била способна
• Последњи дан када се могло нешто урадити био је 18. фебруар 2014. године. Тог дана Мајдан је покушао да заузме Врховну Раду, биле су заузете просторије Партије региона, било је мртвих радника и полицајаца, било је много рањених међу антимајдановцима. Ипак, Беркут је одбио напад и контранападом одбацио демонстранте према Мајдану
• Гледајући како су мајдановци бежали од полиције, видео сам - да није било, као и много пута пре тога, команде „стоп“ у време када су се полицијски редови приближили Мајдану за петама мајдановцима, уверен сам да бисмо очистили мајдан
• Схватајући да је то последња шанса да се исправи ситуација, дошао сам код шефа председничке администрације Андреја Кљујева. Телефон у пријемној просторији шефа администрације усијао се од позива. Његова секретарица није знала коју слушалицу да диже. Преко интерне везе је саопштавала: Зову из канцеларије пољског министра спољних послова Сикорског! Зове помоћник немачког министра иностраних послова Штајнмајера! Моле да се хитно чујете с помоћником немачке канцеларке Меркелове!
• Преко једног од најпопуларнијих ТВ канала у земљи обратио људима на Мајдану и саопштио им да ће ускоро бити јуриш на Мајдан и замолио их да се разиђу како би се избегле жртве. Након укључења, упутио сам се у службу која све прати, све види и све чује. Тамо су ми рекли да су лидери опозиције у паници. Кличко и Јацењук планирају да напусте говорницу и да крену на чартер лет. Кличко је све време док је трајао Мајдан имао резервисан чартер лет са отвореним датумом лета. Али, уследила је наредба да се акција обустави

        ПОСЛАНИК Врховне Раде Украјине из Дњепропетровске области Олег Царјов је још месец дана пре почетка кијевског Мајдана, који је у фебруару 2014-те довео до државног преврата у Украјини, с говорнице Врховне Раде директно је оптужио САД и њихову амбасаду у Украјини за његову припрему.

        Он је био први политичар који се јавно заложио за припаднике специјалне полиције „Беркут“ као противтежу оргијању у медијима и друштву после растеривања првог Мајдана, и јавно се обратио Виктору Јануковичу захтевом да награди полицајце.

        На његов захтев, персонама нон грата у Украјини проглашен је цео низ политичара и политичких аналитичара, укључујући Михаила Сакашвилија, Ив Брајн, Марка Ивковића и још преко 30 људи са списка (касније названог „списак Царјова“) - стручњака за организовање и извођење обојених револуција, које су довезли у Украјину из целог света.

        Као заменик председника владајуће партије, Олег је био главни гласноговорник Антимајдана и више пута је јавно позивао Јануковича на активна дејства против Мајдана и његових организатора. Више пута током Мајдана, обраћајући се његовим присталицама, јавно је говорио о томе о томе да организатори Мајдана реализују југословенски сценарио и да у случају успеха Мајдана земљу чекају распад и грађански рат.

        У интервјуу у Москви, у својој привременој канцеларији, Царјов је збивања у данима државног преврата додатно осветлио:

Мајдан

        Да ли је било могуће задржати власт у земљи? Дефинитивно да. Требало је увести ванредно стање, искључити медији који су директно позивали на рушење власти. Из земље је требало протерати више амбасадора који су се лично и непосредно бавили организацијом преврата. Политичаре који су учествовали у организацији нереда и припреми оружаног преврата требало је ухапсити. И тек после свега тога је требало растеривати Мајдан, иако би се Мајдан, да је све то учињено, вероватно сам разишао. Деловати је требало брзо и одлучно, али, нажалост, власт за то није била способна.

        Могућност да се земља заштити од катастрофе која се приближавала постојала је увек, све до последњих тренутака.

        Последњи дан када се могло нешто урадити био је 18. фебруар 2014. године, три дана пре него што је Виктор Јанукович потписао са три министра иностраних послова споразум о смиривању ситуације у Украјини. Не могу да говорим о свим догађајима, али ћу покушати да говорим о оном њиховом делу који би могао да пружи представу о атмосфери која је тада владала у Украјини.

        Тог дана Мајдан је покушао да заузме Врховну Раду, биле су заузете просторије Партије региона, било је мртвих радника и полицајаца, било је много рањених међу антимајдановцима. Ипак, Беркут је одбио напад и контранападом одбацио демонстранте према Мајдану.

        Гледајући како су мајдановци бежали од полиције, видео сам - да није било, као и много пута пре тога, команде „стоп“ у време када су се полицијски редови приближили Мајдану за петама мајдановцима, уверен сам да би очистили мајдан.

        Било је очигледно да ће ускоро уследити расплет. Ниво сукоба је достигао максимум. Схватајући да је то последња шанса да се исправи ситуација, дошао сам код шефа председничке администрације Андреја Кљујева.

        Телефон у пријемној просторији шефа администрације усијао се од позива. Његова секретарица није знала коју слушалицу да диже. Они су покривали слушалицу дланом и преко интерне везе саопштавали Кљујеву: Зову из канцеларије пољског министра спољних послова Сикорског! Зове помоћник немачког министра иностраних послова Штајнмајера! Моле да се хитно чујете с помоћником немачке канцеларке Меркелове!

        Дошао сам код Кљујева с једним питањем: да ли ће сада бити напада на Мајдан? Ако се команда не изда сада, давати сутра је бесмислено.

        Отворено сам рекао Кљујеву: „Ако не буде дата команда, ја данас одлазим из Киејва. Знам како је расположена полиција. Беркут је спреман да изврши наређење, они кажу да ће очистити мајдан за сат времена, јер они сада имају нерашчишћене рачуне с демонстрантима, зашто одуговлачите?“

        Кљујев је одговорио: „Постоји наређење за растеривање Мајдана. Странци знају да је команда за растеривање Мајдана дата, и зато стално зову. Дао сам налог секретару да их не повезује ни са мном, ни са председником“.

        Андреј ме је замолио да одем код министра унутрашњих послова Виталија Захарченка: „Они тамо (изрази који нису за јавност) одуговлаче у МУП, команда за напад је дата, а они никако да приступе. Иди тамо, молим те, проконтролиши“. Ја му кажем да ћу да идем ако наређење не буде повучено. Он каже: „Неће, иди“.

        Кроз 15 минута сам већ био у кабинету министра унутрашњих послова, где сам морао да седим више од сат времена код министра, пошто никако да довезу те опрему, те шок-флеш бомбе.

        Захарченко је васпитан, интелигентан и тактичан човек, али за сат времена колико сам седео и слушао изговоре његових потчињених...

        На крају је министар изгубио живце и дао наређење за напад без обзира на све. При том ме замолио - да одем на телевизију и обратим се људима на Мајдану како би се минимизовале жртве.

        Ту молбу нисам могао да одбијем. Увек сам категорички био против тога да обични људи, како са једне, тако и с друге стране Мајдана, због политичких игара плаћају цену, страшну цену. При том, за оно за шта не треба да одговарају они, већ они који су закували ту кашу - с једне стране Јанукович с његовом корупцијом, а с друге они који су се, уништивши земљу, преко лешева докопали власти да би пљачкали - Јацењуци, Порошенко и слични.

        Кроз 15 минута моја познаница, прекинувши вест једног од најпопуларнијих ТВ канала у земљи, пустила ме је у програм, где сам се обратио људима на Мајдану и саопштио им да ће ускоро бити јуриш на Мајдан и замолио их да се разиђу како би се избегле жртве.

        Након укључења, упутио сам се у службу која све прати, све види и све чује. Тамо су ми рекли да су лидери опозиције у паници. Кличко и Јацењук планирају да напусте говорницу и да крену на чартер лет. Кличко је све време док је трајао Мајдан имао резервисан чартер лет са отвореним датумом лета.

        „Алфа“ је преко крова почела са чишћењем Дома синдиката. Беркут из неког разлога још увек стоји на граници Мајдана.

        Време је текло. Почели смо да зовемо полицију да сазнамо зашто се касни. У МУП су рекли да је дошло наређење да се обустави.

        Тјагнибок је саопштио Јацењуку да су га звали из председничке администрације и позвали на преговоре. Ако га зову на преговоре, то значи да хоће да се договоре и да напада на Мајдан неће бити.

        Нагло се променило расположење лидера опозиције.

        На Мајдану се појавило оружје. Камера телевизије Интер приказује у крупном плану како, не скривајући се, гађају из пушака полицајце, бирајући ко ће да умре. Човек пада као покошен, редови се збијају.

        За једну ноћ је било рањено из ватреног оружја око сто полицајаца, около двадесет је убијено. Мислим да полиција тог дана није отварала узвратну ватру.

        Ту ноћ нећу никада заборавити.

        Све време су звали из обласних управа СБУ и полиције. Тернопољ, Лавов, Ивано-Франковск, Хмељњицк. Они су викали преко телефона да јуришају на њих и да желе да заузму просторије с оружјем.

        Све време су питали да ли је дата команда за разбијање Мајдана. Да је команда дата, они би такође употребили оружје и не би дозволили да заузму њихове просторије.