Ердоган наумио да се на Велики Петак у Аја Софији помоли као муслиман

ИЗГЛЕДА ДА СЕ У ТУРСКОЈ И ОКО ЊЕ НЕШТО КУВА – ДА СЕ НЕЋЕ ОСТВАРИТИ ХРИШЋАНСКА ПРОРОЧАНСТВА?

• Учиниће то заједно са руководством своје владајуће партије Праведност и развој и религиозним лидерима Истанбула
• Ердоган је већ изјавио да ће одустати од уласка у Европску унију јер је то „хришћански савез“. Међутим, део интриге је у нечему другом.Турски историчар и писац Мустафа Армаган недавно је промовисао своју књигу у којој тврди да је Ататурков потпис на акту којим се Храм Свете Софије проглашава за музеј – фалсификован
• Турски историчари сада покушавају да од Ататурка направе муслимана, а то значи само једно: Ердоган изгледа не располаже  имиџ-потенцијалом да крене у  реисламизацију Свете Софије. Упркос томе што се још 2006. године у Аја-Софији појавила просторија за муслиманске религиозне обреде
• Италијански католички портал AsiaNews подсећа да је Ердоган већ добио надимак „нови султан“због свог политичког радикализма и да сада на све начине подстиче муслимане да кажу „да“ на референдуму о изменама Устава Турске који ће бити одржан 16. априла. Портал цитира ове речи турског председника: „Период, који је започео 1923. године, за који дан ће се завршити. И тачка“

Пише: Станислав СТРЕМИДЛОВСКИ

          ПРЕДСЕДНИК Турске Реџеп Ердоган има намеру да наредног петка – 14. априла – заједно са руководством своје владајуће партије Праведност и развој и религиозним лидерима Истанбула посети музеј Аја-Софију која је првобитно била православни храм Свете Софије.

          А намерава да се у њој помоли као муслиман.

          Избор времена за муслиманску молитву у бившој црви није случајан. Велики Петак је ове године управо 14. априла, а то је дан када хришћани спомињу осуду на смрт, муке на крсту и смрт Исуса Христа, а такође – скидање његовог тела са крста и сахрањивање.

          Ако се зна да православни и католички Васкрс ове године пада у исти дан – јасно је да Ердоган шаље јаку и вишезначну поруку.

          По свему судећи, он наставља да игра на религиозну карту уочи свог референдума заказаног за 16. април на којем ће се решити – хоће ли Турска бити парламентарна или председничка република.

           Ердоган је већ изјавио да ће одустати од уласка у Европску унију јер је то „хришћански савез“. Међутим, део интриге је у нечему другом.

          Турски историчар и писац Мустафа Армаган недавно је промовисао своју књигу у којој тврди да је Ататурков потпис на акту којим се Храм Свете Софије проглашава за музеј – фалсификован.

          Армаган тврди да је Ататурк био под великим притиском западних земаља – нарочито америчког амбасадора Џозефа Груа – да донесе одлуку о претварању џамије у музеј.

          Света Софија је у свом садашњем виду – без минарета, наравно – почела да се гради 532. године. У време византијског императора Јустинијана I. И да хиљаду година – све до изградње римске цркве Светог Петра – била највећи хришћански храм у свету.

          Истина је да је Ататурк 1935. године - специјалним декретом Свету Софију прогласио за музејски комплекс и да се то потпуно уклапало у његову политику градње световне државе. И да тадашњи амбасадор САД у Турској са тиме није имао никакве везе.

           Турски историчари сада покушавају да од Ататурка направе муслимана, а то значи само једно: Ердоган изгледа не располаже  имиџ-потенцијалом да крене у  реисламизацију Свете Софије.

          Упркос томе што се још 2006. године у Аја-Софији појавила просторија за муслиманске религиозне обреде, што су суре Корана  6. јуна те године први пут за последње 82 године звучале под сводовима централног нефа храма-музеја, а 1. јула се из њега чуо мујезинов позив на молитву који су још преносили главни турски телевизијски канали.

          Треба имати у виду и да је 2012. у џамију била претворена византијска црква Аја-Софија у Измиру, која је такође имала статус музеја, слично као цариградска Света Софија, а да је 2013. године таква судбина задесила и Аја-Софију у Трабзону.

          Све су ово знаци демонстрације не само поптуне исламизације и одустајања од кемалистичке политике, него и истурање у први план недавног завојевачког присуства Турака у Малој Азији. Наравно, ради тога би било боље градити џамије, а не претвара у њих хришћанске цркве.

          Последње хришћанско богослужење у Светој Софији у Цриграду било у ноћи 28. на 29. мај 1453. године. Наредног дана су опседнути град заузеле Османлије.

          Председник Турске најављеном молитвом у Светој Софији тражи подршку тачно одређених снага унутар земље.

          Те снаге су – за разлику од армије која још од Ататурковог времена наступа као гарант световног карактера државе и непроменљивости принципа кемализма – расположене претежно происламистички.

           Како указује италијански католички портал AsiaNews, Ердоган, који је већ добио надимак „нови султан“због свог политичког радикализма,  на тај начин подстаћи муслимане да кажу „да“ на референдуму о изменама Устава Турске који ће бити одржан 16. априла.

          Портал цитира ове речи турског председника: „Период, који је започео 1923. године, за који дан ће се завршити. И тачка“.

          Још један важан моменат: 2014. је била година активизације контаката између Анкаре и Ватикана.

          Крајем јануара и почетком фебруара у Турској је боравио  милански архиепископ, кардинал Анђело Скола. Он је тада изразио наду да ће на острву Халки Цариградска патријаршија отворити богословију која би могла да буде центар изучавања ислама и међурелигиозног дијалога хришћана и муслимана.

           У новембру 2014-те је Турску посетио папа Франциско који је био радосан што може да види земљу „богату природним лепотама, историјом и траговима древних цивилизација која је мост међу континентима и различитим културама“.

          Франциско је још нагласио да је та земља „драга свим хришћанима јер је у њој проповедао апостол Павле“, а у њој је одржано и првих седам Васељенских сабора, док је у Ефесу, по предању, неко време живела и Богородица Марија.

          Међутим, Анкара је, изгледа, решила да прошири зону потенцијалног конфликта са Западом који она сада означава само као „хришћански“.

          У Турској и са Турском се нешто кува. Али, шта?

          Да не почињу да се обистињују хришћанска пророчанства?