Две Западу најдраже Украјинке више нису по вољи ни Западу ни режиму у Кијеву

НАДЕЖДА САВЧЕНКО И ПЕСНИКИЊА ЕВГЕНИЈА БИЉЧЕНКО ДИЗАНЕ

У НЕБЕСА, А САДА ТО НИ САМЕ НЕ ЖЕЛЕ

Јевгенија Биљченко

• САВЧЕНКО: „И ако се у Донбасу појаве мировне снаге УН - то неће решити ништа. остаће само две варијанте развоја догађаја: велики рат и смена власти у Украјини и Русији. У сваком случају, Украјина ће бити поприште ратних дејстава. У великом рату који је пред нама одлучиваће се о границама не само Украјине, него и Русије и Европе“
• БИЉЧЕНКО: „Већ сам на мајдану видела да контролу над протестом преузимају либерално-националистичке снаге, али сам се бојала да то и себи признам... На Мајдану су Украјинци желели слободу и заштиту својих права, а добили су једну од најнеслободнијих земаља на свету“
• БИЉЧЕНКО: „Американизам према Украјини примењује и двоструке и троструке стандарде. Прво је искористио национализам за преузимање власти, а потом ће га утилизовати и себе понудити као алтернативу. Европо, желиш ли да и сама постанеш локални преносник глобалног американизма и да чекаш да американизам уђе и у твој дом?!“

        НА ЗАПАДУ, а и у самој Украјини, посебно су биле слављене и мажене две „хероине евромајдана“. Бивши војни пилот Надежда Савченко, која је после изласка из руског затвора постала посланик у Врховној ради (парламенту), а не крије да има и председничке амбиције. И песникиња Јевгенија Биљченко, која је чак називана „славујем мајдана“.

        А против обе су се окренули управо они у Украјини који су их дизали у небеса Нимало случајно.

        Савченко је управо изјавила њену земљу чека „велики рат“ који ће се водити на територији Украјине:

        „Почеће кроз 4-5 година и у њега ће бити укључене Русија, Украјина и неке европске земље. И ако се у Донбасу појаве мировне снаге УН - то неће решити ништа. остаће само две варијанте развоја догађаја: велики рат и смена власти у Украјини и Русији. У сваком случају, Украјина ће бити поприште ратних дејстава. У великом рату који је пред нама одлучиваће се о границама не само Украјине, него и Русије и Европе“.

        Савченко је украјински нови „Закон о реинтеграцији Донбаса“, којим је Русија проглашена за агресора и окупатора, назвала „неписменим“ и упозорила да Кијев чека и рат за „западне територије“, а на њих аспирације имају Пољска, Мађарска и Румунија.

Надежда Савченко

        Биљченко је и сама активни учесник друге украјинске обојене револуције у режији Американаца која завршена у фебруару 2014-те и била проглашена за „победнички евромајдан“. Међутим, она се у међувремену отрезнила.

        У чешком парламенту се обратила Европи апелом са више него симптоматичним називом „Све што сте хтели да знате о Украјини, а нисте смели да питате Хичкока“.          

        У тај свој текст је унела и ово:

        „Обраћа вам се Украјинка која је у својој земљи називана песникињом Мајдана, тог трагичног дејства које је однело стотине и хиљаде живота... Моји стихови о погинулим у време Мајдана преведени су на 27 светских језика... Већ сам на мајдану видела да контролу над протестом преузимају либерално-националистичке снаге, али сам се бојала да то и себи признам... На Мајдану су Украјинци желели слободу и заштиту својих права, а добили су једну од најнеслободнијих земаља на свету“.

        Ово што следи још мање се свидело онима који одлучују у Вашингтону, Бриселу и Берлину:

        „Размрвљени руско-украјински и украјинско-руски свет нашег заједничког совјетског детињства срушен је пред ироничним погледима прекоморских господара. Запад, за који се и гинуло на Мајдану, не само да ништа не предузима против дивљања украјинског национализма, него га и толерише... У тој игри је све добро промишљено. Глобализовани свет Украјини не нуди ништа осим да се креће у затвореном кругу између класичног и либералног фашизма, а све је срачунато на слабљење Русије“.

        У Вашингтону ће Биљченко најгоре „прокњижити“ ово:

        „Американизам према Украјини примењује и двоструке и троструке стандарде. Прво је искористио национализам за преузимање власти, а потом ће га утилизовати и себе понудити као алтернативу. Европо, желиш ли да и сама постанеш локални преносник глобалног американизма и да чекаш да американизам уђе и у твој дом?!“