Досад важило: можемо направити суперкомпјутер, али не можемо вештачког човека - више није тако

СТИГЛО ВЕЋ ДОТЛЕ ДА НЕУРОНСКЕ МРЕЖЕ МОГУ ДА ПИШУ СВОЈ „ТИХИ ДОН“ БЕСКРАЈНО ДУГО

Александар Кулешов

• Само што је завршен пројекат ImageNet, који су радили Кинези новцем Универзитета Стенфорд. Они су сакупили гигантску базу података, која садржи 14 милиона слика, подељених у 22 хиљаде класа, - биљке, животиње, зграде, реке, итд. Затим су потписали сваку од тих слика, што је, сложићете се, прилично компликован посао, и сада се на основу тих података праве програми, који могу препознати сваки детаљ на фотографији, која се понуди
• Десила се апсолутно невероватна ствар: појавило се оно што по први пут озбиљно можемо назвати вештачком интелигенцијом. Раније сви су били убеђени да не постоји ништа слично. Ми већ сада живимо у некој новој реалности. Из наших живота ускоро у потпуности нестати такав појам, какав је приватност. Грубо говорећи, сваки човек у сваком тренутку ће знати, где се ви налазите и шта радите
• За сада не постоји математичко објашњење рада неуронских мрежа. Грубо говорећи, ми не разумемо законе физике који делују у њиховом раду. И сада, у ствари, међу најталентованијим математичарима у целом свету постоји необјављен конкурс, ко ће први објаснити како све то функционише. Многи математичари виде ово као главни изазов у свом​​ животу
• У свету постоје математички гуруи, који знају да направе ове неуронске мреже. Западни математичари их међу собом називају шаманима. Њих је тек неколико на целом свету, и то је, без претеривања, најтраженија и најплаћенија категорија људи данас. Они су у стању да ураде нешто, после чега неуронска мрежа почиње да размишља. Међу лидерима овог правца су - Џошуа Бењо (Монтреалски институт за проучавање алгоритама), Јан ЛеКун (шеф Центра за проучавање података на Њујоршком универзитету) и Алекс Крижевски (Универзитет Торонто)

        ЗАШТО модерне математичаре зову шаманима, о чему размишља вештачка неуронска мрежа и какве везе имају проблеми Великих података са домаћом кухињом - говори познати научник, експерту у области информационих технологија, ректор Сколковског института за науку и технологије, академик РАН Александар Кулешов.

        • Последњих година дошло је до заиста револуционарних промена. Можете ли навести неки револуционарни пример?

        - Наравно: само што је окончан пројекат ImageNet, који су радили Кинези новцем Универзитета Стенфорд. Они су сакупили гигантску базу података, која садржи 14 милиона слика, подељених у 22 хиљаде класа, - биљке, животиње, зграде, реке, итд. Затим су потписали сваку од тих слика, што је, сложићете се, прилично компликован посао, и сада се на основу тих података праве програми, који могу препознати сваки детаљ на фотографији, која се понуди. При чему, ако човек који обавља сличан задатак, греши у 5 посто случајева, онда програм - у три и по посто случајева, то јест, програм већ ради нешто боље него човек.

        • Да ли је то важан корак за човечанство?

        - Безусловно. Уосталом, десила се апсолутно невероватна ствар: појавило се оно што по први пут озбиљно можемо назвати вештачком интелигенцијом. Раније сви су били убеђени да не постоји ништа слично. У смислу: можемо направити компјутер, али не можемо направити човека. Али данас, нажалост, није више тако. Почела је да се обистињује будућност, коју је моја генерација замишљала по причама Исака Асимова, Реја Бредберија, а омладина - по филму „Терминатор“. Оно, што је само 10-15 година уназад изгледало као апсолутна научна фантастика, данас се изненада показало апсолутно остваривим. Ми већ сада живимо у некој новој реалности.

        • Али чиме се та нова реалност манифестује? На крају крајева, ми смо будућност замишљали испуњену човеколиким роботима и летећим аутомобилима.

        - Знате, пре 20 година ми ни у каквим фантастичним пројектима нисмо могли да замислимо свет мобилног интернета и друштвених мрежа, у коме данас живимо. Сада се дешавају отприлике исто тако значајне промене, које ми још увек не схватамо. Оне су повезане са чињеницом да ће из наших живота ускоро у потпуности нестати такав појам, какав је приватност. Грубо говорећи, сваки човек у сваком тренутку ће знати, где се ви налазите и шта радите.

        • Мислите на рад обавештајних служби?

        - Ни најмање! То се дешава само од себе. Навешћу једноставан пример: данас сам имао заказан доручак у хотелу „Москва“. На Црвеном тргу сам прошао поред групе Кинеза, који су фотографисали, случајно су сликали и мене и одмах објавили фотографију на Мрежи. Замислите, већ сада она може сама препознати човека, који се појављује на слици, сликаног под било којим углом, и објавити на друштвеној мрежи, где се тај човек налази. Другим речима, не можеш се сакрити нигде, јер не знаш, где и када неки Кинез може да те слика. Некакво јединствено информационо поље, у којем ће тебе веома лако пронаћи и пратити, већ сада живи свој живот. Човечанство и даље не схвата каквог је духа ослободило из боце.

        • Препознавање слика, ликова, повезано је са радом тзв. неуронских мрежа - неких компјутерских алгоритама, који, колико сам схватио, „умеју“ сами да уче. Можете ли нам рећи како функционише њихов рад?

        - Нажалост, не. За сада не постоји математичко објашњење рада неуронских мрежа. Грубо говорећи, ми не разумемо законе физике који делују у њиховом раду. И сада, у ствари, међу најталентованијим математичарима у целом свету постоји необјављен конкурс, ко ће први објаснити како све то функционише. Многи математичари виде ово као главни изазов у свом​​ животу.

        • Значи, научници су створили нешто, што ни сами не могу да објасне?

        - Да, невероватна ствар, али на тај начин смо се вратили у XVI век, када су научници увиђали некакав ефекат, али нису могли да га објасне. Човечанство се није суочавало са нечим сличним, можда, још од времена Галилеја. То се односи на неуронске системе, на такозвани систем Deep learning -дубоко учење, и тако даље.

        • Али, ваљда ипак постоји неки принцип, који лежи у основи ових система?

        - Постоји одређени приступ, заснован на раду мреже са великим бројем нивоа, која на неки тајанствени начин може да учи. Ми у њу уносимо одређену количину информација, она их некако обрађује, проналази у њима најважније ствари и ствара неки нови производ. Сам овај процес учења је заправо прилично мистичан, зато што је нејасно, како он функционише. Тамо, унутра, наравно, постоје неки математички алгоритми, највероватније оптимизациони и томе слични, али како је генерално установљен процес, ми не схватамо. У свету постоје математички гуруи, који знају да направе ове неуронске мреже. То подсећа на рецепт наших бака, које све састојке додају одока, али речима не знају да објасне, како скувати супу.

        • Ко су ти људи?

        - Западни математичари их међу собом називају шаманима. Њих је тек неколико на целом свету, и то је, без претеривања, најтраженија и најплаћенија категорија људи данас. Они су у стању да ураде нешто, после чега неуронска мрежа почиње да размишља. Међу лидерима овог правца су-Џошуа Бењо (Монтреалски институт за проучавање алгоритама), Јан ЛеКун (шеф Центра за проучавање података на Њујоршком универзитету) и Алекс Крижевски (Универзитет Торонто). Ово је, безусловно, најзанимљивија ствар која се дешава у области примењене технологије.

        • Поменули сте Deep learning - дубоко учење, које омогућава рад истим тим неуронским мрежама. Да ли се у овој области, такође, може очекивати значајан напредак?

        - О, тај тренд је сада веома популаран. Те методе су почеле да се примењују свуда, и ја бих то чак назвао неком врстом локалног лудила. По целом свету, укључујући и Москву, постоје клубови обожавалаца Deep learning-а. Оно привлачи многе, јер наоко изгледа једноставно. Поента је ово: ви задате машини одређени обим информација а она сама одлучи, шта ће са њим урадити. На пример, мој кандидат за магистра понудио је компјутеру „Рат и мир“ Лава Толстоја и „Тихи Дон“ Шолохова. После неког времена, Мрежа је почела да производи свој текст у којем практично није било граматичких грешака, упркос чињеници да јој нико није „објаснио“ правила правописа и синтаксе. Она је сама схватила као треба, и ако је не зауставимо, она ће текст писати заувек, без заустављања.

        • Али, има ли у том тексту смисла?

        - Знате, када почнеш да читаш, после неколико страница схватиш да у њему нема неког смисла, иако је све написано правилно.

        • Међутим, комплексне задатке ће и даље одрађивати људи?

        - Наравно. Сложеним машинама и механизмима ће управљати људи, али проблем је у томе што међу 70 милиона инжењера-конструктора у свету, софистицираним методама располаже само 1 посто! То је позната ствар, 99 одсто њих већину свог времена тражи аналогије.

        • Страшно је чак и замислити, шта ће радити ти милиони инжењера, када се, захваљујући напретку, нађу на улици!

        - То је посебна тема, просто, сам посао инжењера се брзо мења. Знате, раније се авион користио 10-15 година, а данас ако се не модернизује сваке 4 године, компанија пропада. Данас све функционише на сасвим другој идеологији, методологији, на потпуно новом приступу. Ако су раније методи инжењерства били засновани на професионализму, таленту, здравом разуму, на знању и дугогодишњем искуству, сада ти треба да будеш у стању да правилно интерпретираш резултате које ти даје компјутер.

        Превео: Срђан Ђорђевић