Der Spiegel покушава да уплаши Немце проруским курсом Алтернативе за Немачку

ЕВО КАКО ТО ИЗГЛЕДА КАД СНАГЕ УДРУЖЕ ЕЛИТНО ПРОАМЕРИЧКО НОВИНАРСТВО И ТАЈНЕ СЛУЖБЕ

Роберт Шлегел (у средини) са члановима странке Севном Тричлером (лево) и Маркусом Фронмајером у Берлину

• Утицајни недељник указује: „Водећи политичари AfD-а - попут заменика шефа Александра Голанда - на проруском су курсу још од оснивања партије, пре три године… На националној конвенцији почетком јуна, AfD треба да утврди став према Русији и у својој партијској доктрини.Том приликом ће се гласати и о неколико резолуција које позивају Немачку да напусти НАТО
• Исти лист тврди да је Маркус Прецел, члан Европског парламента и AfD на Међународном економском форуму у Јалти рекао: „Ми у Алтернативи за Немачку представљамо претњу не само по Украјинску владу, већ и по владу Немачке”
• Der Spiegel наглашава да руководство AfD следи јасан проруски пут и покушава да успостави блиске односе са људима око Владимира Путина и додаје да те «десничарске популисте не може да поколеба антилиберална, антиамеричка и хомофобична идеологија Кремља». Напротив: да управо то – за велики део тврдокорних присталица AfD - чини Русију привлачним партнером
•  Der Spiegel тврди да вођа омладинског крила AfD, Маркус Фронмајер, често путује у регије у којима се НАТО види као агресор, а Русија као последња нада за "мултиполарни свет". Открива да је октобра 2014. посетио је Београд, где је присуствовао прослави 70. годишњице ослобађања Југославије од немачких окупатора и да се тамо сусрео са крајње десним критичарима Сједињених Држава и савезницима Кремља
•  Наглашено денунцијантски је овај део текста: ”Минуле среде у поподневним часовима, двојица челника Младе алтернативе, Маркус Фронмајер и Свен Тричлер, сели су у Берлину да попију пиво. Тек што су завршили успешан састанак са партнером: Робертом Шлегелом, чланом Државне Думе и функционером Путинове Јединствене Русије. Шлегел и вође ЈА су постигли споразум о новом партнерству између Младе гарде, омладинског крила Путинове партије и њеног еквивалента у AfD”

          ДЕСНИЧАРКА популистичка, антиизбегличка партија Алтернатива за Немачку успоставља све ближе везе са Москвом.

          Омладина AfD-а је оформила савез са омладинским покретом Путинове партије Јединствена Русија. AfD такође покушава да привче Немце руског порекла.

          Маркус Прецел чека. Он је члан Европског парламента из редова десничарске популистичке партије Алтернатива за Немачку (AfD) и седи на подијуму Међународног економског форума у Јалти, који је организовала руска влада у хотелу на окупираном Кримском полуострву.

          Прецел седи одмах до модератора. Политичар AfD-а, који је вођа те партије у Северној Рајни-Вестфалији, њеном највећем државном огранку, почасни је гост из Европе. Његово присуство треба да пошаље поруку да Русија није међународно изолована.

          Током сат и по времена, колико је Прецел провео на подијуму, он је једва нешто више од фикуса. Кроз слушалице слуша превод говора групе познатих руских функционера с којима би мало немачких политичара радо делило позорницу.

          Пет од осам учесника панела су на удару санкција Европске Уније и САД због учешћа у илегалној анексији Крима. Међу њима су људи попут Сергеја Аксјонова, премијера Крима, и Јевгенија Бушмина, блиског руководству Кремља.

Маркус Прецел

          Домаћин панела напокон даје реч Прецелу.

          „Ми у Алтернативи за Немачку представљамо претњу не само по Украјинску владу, већ и по владу Немачке”, изјављује он поносно.

          Публика аплаудира. Прецел наставља, објашњавајући да су добри економски односи са Русијом „у интересу немачког народа” и да би санкције требало да буду укинуте моментално. Аплауз се појачава.

          У Русији, додаје модератор, људи имају утисак да немачки народ дели Прецелово мишљење. „Маркусе, данас си стекао 140 милиона пријатеља”.

          Природни Партнер

          Русија такође има доста пријатеља у AfD-у. Руководство партије прати јасан проруски пут и покушава да успостави блиске односе са људима у круговима председника Владимира Путина. Десничарске популисте не може да поколеба антилиберална, антиамеричка и хомофобична идеологија Кремља. Напротив: за велики део тврдокорних присталица AfD, ови фактори чине Русију привлачним партнером.

          У исто време AfD, са својим критичким ставом према ЕУ и НАТО, делује као природни партнер за Путина. Међутим, њихов однос сада почиње да излази из фазе дискусија и конференција: омладинско крило AfD-а формира званичне везе са омладинском организацијом Путинове Јединствене Русије.

          Водећи политичари AfD-а - попут заменика шефа Александра Голанда - на проруском су курсу још од оснивања партије, пре три године.

          Прихватали су позиве за учешћа на конференцијама заједно са људима блиским Путину и онима који утичу на његову идеологију  и склапали су савезе  са источноевропским националистима лојалним Кремљу, као и са десничарским, популистичким партијама Западне Европе, које су традиционално пријатељски настројене према Русији, попут француског Националног фронт и аустријске Слободарске партије (FPÖ) - која је овог викенда победила у првој рунди председничких избора у Аустрији.

          AfD у јуну планира заједничку конференцију са руском амбасадом у Потстдаму.

          На националној конвенцији партије почетком јуна, AfD би требало да утврди став према Русији и у својој партијској доктрини.

          Том приликом ће се гласати и о неколико резолуција које позивају Немачку да напусти НАТО.

          Бјорн Хеке, истакнути члан ултрадесног крила партије, прошле недеље је објавио своју подршку овим резолуцијама.

          Тренутно нема доказа да AfD добија финансијску подршку од Москве. Благајник партије, Клаус Форман, категорички одбија такве спекулације. Међутим, пре државних избора у марту, партија јесте примила великодушне донације у натури, у виду хиљада комада изборног рекламног материјала и милиона примерака бесплатних новина које промовишу кампању и AfD-ове антиизбегличке платформе.

          Покровитељ је остао анониман, али Форман је признао да не може са сигурношћу искључити могућност да је руски новац био укључен.

          Идеолошки утицај

Фрауке Петри

          Чак и да је тако, идеолошки утицај којим рукују Путинови савезници у AfD-у је много значајнији. Мало руских фанова унутар партије имају Голандове године искуства, који је 40 година био утицајни члан Хришћанско-демократске уније канцеларке Меркел, пре напуштања партије. Доста често могу да се нађу спољнополитичке новајлије попут професора историје Хекеа или адвоката Прецела, који желе да гурају нос у политику, а не разумеју до ког степена њихове акције иду на руку Путиновој влади.

          То се поготово односи на Младу алтернативу (ЈА), омладинску грану AfD-а, која се не стиди прихватања проруских кругова.

          Још је 2014. огранак партије у Доњој Саксонији позвао на састанак старије званичнике из руске амбасаде у Берлину. У тексту у билтену Младе алтернативе се наводи да је на састанку постигнута сагласност да „одговорност за катастрофалну ескалацију ситуације у Украјини лежи на кратковидој и изузетно неуједначеној спољној политици ЕУ”.

          Вођа ЈА, Маркус Фронмајер, често путује у регије у којима се НАТО види као агресор, а Русија као последња нада за "мултиполарни свет".

          Средином октобра 2014, рецимо, посетио је Београд, где је присуствовао прослави 70. годишњице ослобађања Југославије од немачких окупатора. Путин је такође присуствовао и цео град је, како би му се пожелела добродошлица, био украшен проруским плакатима попут оног на којем је писало „Путин је Србин”.

          Фронмајер се тамо сусрео са крајње десним критичарима Сједињених Држава и савезницима Кремља.

          Прошлог лета је путовао на спорни исток Украјине да учествује на „Донбаском форуму”, где је дискутовао о „Миру за Украјину” са Мануелом Оксенрајтером, познатим десничарским аутором, чланом покрета Нова десница (алузија на Нову левицу из 1960-их) и Жан-Лук Шафхаузером из француског Националног фронта.

          Овај тренд се наставио недавном Фронмајеровом посетом Криму - на конференцији у којој је било 1000 учесника, али само 70 страних гостију. Двојица су били политичари из аустријске FPÖ.

          Руски организатори су му платили пут на Јалту, што је, како каже, стандардна пракса.

          Ипак, најзначајнији спољнополитички контакт Младе алтернативе остварен је прошле недеље.

          Минуле среде у поподневним часовима, двојица челника Младе алтернативе, Маркус Фронмајер и Свен Тричлер, сели су у Берлину да попију пиво. Тек што су завршили успешан састанак са партнером: Робертом Шлегелом, чланом Државне Думе, доњег дома руског парламента, и водећим функционером Путинове Јединствене Русије.

          Шлегел и вође ЈА су постигли споразум о новом партнерству између Младе гарде, омладинског крила Путинове партије и њеног еквивалента у AfD-у.

          „Еврокритични и суверенистички покрети јачају широм европског континента”, рекао је Фронмајер, додавши да је „очигледно да ће се ове активности повезати у нову омладинску мрежу”. Русија, како тврди, такође мора бити у њеном саставу.

          Путинова Млада гарда већ прави савезе са партнерима у земљама као што су Казахстан и Србија. У њеној повељи се наводи да је циљ „интеграција омладине у процес изградње демократског и социјално правичног друштва”, као и „преношење осећаја патриотизма и националног поноса”.

          Антизападни сентимент и хомофобија

          У пракси, међутим, Млада гарда, која броји 150.000 чланова, познатија је по својој антизападној и хомофобичној пропаганди.

          У Москви је овог фебруара, поводом Дана председника у САД, постављена цртана изложба „злочина” које су починили амерички лидери. Друга област на коју се фокусирала Млада гарда је блаћење политичких противника називањем истих „лезбијкама, гејевима и трансвеститима”. Прошле године су чак прикупили потписе против онлајн групе самопомоћи за геј и лезбијску омладину.

          Шлегел, бивши говорник Наших, сада расформираног омладинског покрета подржаваног од стране Кремља, путује по свету у име Путинове партије и популаран је гост у местима као што су Београд и Дамаск.

          Али, у Берлину је, жали се Шлегел, политичка ситуација постала тешка. Рекао је да се ситуација погоршала, нарочито после смрти Филипа Мисфелдера, бившег парламентарца из Меркелине конзервативне Хришћанско-демократске уније, који је био усредсређен на спољну политику. Умро је неочекивано у 36. години од емболије плућа. Шлегел је истакао да је Мисфелдер увек био вољан да га чује.

          Срећом по Шлегела, Млада алтернатива је спремна да га саслуша.

          Фронмајера мало узнемирује идеолошка оријентација омладине Кремља.

          „Без обзира на уздржаност Запада по питању руског политичког система, нема сумње да председник Путин и његова партија уживају подршку већине Руса”, навео је он. Уосталом, двадесетпетогодишњак додаје: „Наша земља није попут неког детета у свету” - она мора да коначно „представља своје виталне националне интересе” у спољнополитичкој арени.

          Блиске везе између Москве и AfD-а и Москве се заснивају и на прилично великој заједници Немаца из Русије. Немачка је дом за 2,5 милиона Spätaussiedler односно „касних повратника”, етничких Немаца који су генерацијама живели у Русији, а од којих су многи остали блиско повезани са својом бившом домовином.

          AfD се активно удвара овој популацији, чак су унутар партије направили мрежу ових такозваних Russlanddeutsche. Ова стратегија је уродила плодом, нарочито у савезној држави Баден-Виртемберг, где је AfD прикупила 42% гласова у Филинген-Швенингену и 52% у Вертхајму. У оба града живи велики број руских Немаца.

          Православне везе

          За Путина је посебно интересантна чињеница да многи Russlanddeutsche још увек имају право гласа у својој бившој домовини - Русији. Избори за Државну Думу су предвиђени за септембар.

          Коришћење AfD и њеног омладинског огранка JA се намеће као очигледан начин да се допре до ових гласача.

          Немачки десни популисти такође одржавају контакт са представницима руске и српске православне цркве. Међусобно се познају због учествовања на протестима против образовног плана који је промовисала влада Баден-Виртемберга, предвођена коалицијом Зелене странке и Социјалдемократа. Такође су учествовали у „Маршу за живот”, заједничким демонстрацијама против абортуса.

          „Многе православне вредности не наилазе на разумевање код старих странака”, објашњава Фронмајер. „Пружамо овим људима нов политички дом”.

          Заменик шефа AfD, Голанд, каже да уопште нема задршке када је у питању савез између JA и Путинове омладине. Уосталом, он је и сам путовао у Русију крајем 2015. на пут плаћен од стране Фонда Светог Василија Великог, који финансијски подупире олигарх лојалан Путину. Голанд се у Санкт Петербургу састао са представницима Думе, као и са Путиновим личним саветником Александром Дугином, неофашистом и антизападним идеологом чије се идеје у Кремљу узимају за озбиљно.       Голанд каже да је Дугин пријатан саговорник. Штета, наводи политичар, што би Дугин желео да обнови царску традицију.

          Голанд је такође знао за Прецелов план да путује на конференцију на Криму и чак је пожелео срећу свом колеги.

          „Уосталом, Крим је некад већ био руски, а сада је руски поново. И никада се неће вратити Украјини”, изјавио је он и додао да Немачка мора да прихвати ову реалност.

          Предстојећа спољнополитичка борба

          Сасвим разумљиво, Андриј Мељник, украјински амбасадор у Немачкој, има другачије гледиште. Он оптужује Прецела и Фронмајера да су путовали на ту територију без дозволе Украјине.

          „Илегалан одлазак на Крим није просто прекршај - то је озбиљан злочин”, сматра Мељник. Прецел је ушао на Крим са руском визом - као сврха посете се наводи „истраживање и технички односи”. С обзиром на то да Немачка такође сматра анексију Крима кршењем међународног права, Мељник је упутио протестну ноту немачком министарству спољних послова, у којој тражи од Берлина да „предузме све потребне мере како би се у будућности спречило кршење украјинских закона”.

          Политичари AfD-а су суочени са могућом петогодишњом забраном уласка у Украјину.

Александар Голанд

          Међутим, нису сви чланови руководства AfD задовољни активностима проруске фракције. На управо одржавном партијском скупу у Штутгарту овог викенда, спољна политика је била тема са највише подељених мишљења.

          „По мојој процени, AfD-ов приступ Русији тренутно није избалансиран”, сматра  Алис Вајдел, чланица националног извршног комитета странке. „За мене је битно да се странка не гура силом у једностран приступ по овом питању”.

          Економиста по занимању, Вајдел такође упозорава на иступање из НАТО: „Деценијама смо уживали у просперитету и миру . Ово дугујемо евроатлантској заједници”, наводи она.

          Фрауке Петри, вођа националне партије, међутим, следи другачији курс од Вајдел. У недавном писму упућеном члановима странке, она утире пут новој стратешкој оријентацији према истоку. У њему Петри наводи да странка треба да се уједини са евроскептичним снагама у Европском парламенту, екплицитно помињући парламентарну групу Европа нација и слободе, у којој су и посланици Националног  фронта и FPÖ.

          Све ове партије имају барем нешто заједничко: пријатељство са Русијом.