Данашњи Запад, то је - Совјетски Савез уочи свог распада

„УЖАСНА РУСИЈА“ - ТО ЈЕ САСТАВНИ ДЕО СВЕСТИ СВАКОГ ЕВРОПЕЈЦА КОЈИ ДРЖИ ДО СЕБЕ

• Борба против руске пропаганде постаје значајно питање чак и за западне државне буџете. Отварају се специјални центри, запошљавају се људи, плаћају се озбиљне апанаже. И све подсећа на стара добра времена Хладног рата - радио пријемници, ометачи, редакције.Разлика је једино у томе што је раније Совјетски Савез ометао „непријатељске гласове“, а сада овом напредном и прогресивном методу прибегавају противници Русије
• Не бори се Русија са њиховом пропагандом, већ они - са њеном. А у свему томе има нечега. Нечег важног. Нечег судбоносног. То је иронија коју не видимо. То је осмех Бога, који још увек нисмо видели, нити разумели, нити испоштовали. То је - судбина. То је - кључ за разумевање свега што се дешава
• Зар вас ово ни на шта не подсећа? Забране путовања, миграциона параноја, тајност, кривично гоњење за ширење информација? То је стари добри СССР уочи свог распада.
• СССР и модерна западна цивилизација болују од исте болести. СССР се борио, а Запад се бори са историјом.
• Али, колосална је разлика у томе што је Совјетски Савез био преурањен. Он је био неуспешан подвиг, који је предухитрио будућност, он је био „лудило храбрих“. И пао је под теретом огромног задатка, неиздрживог за појединца
• А Европа и САД се не боре са остацима прошлости. Сада им је, да би одржали своју доминацију, неопходно да зауставе прогрес, да зауставе саобраћајне токове, да униште слободу информисања. Неопходно им је да поново поделе човечанство зидовима, да кастрирају савест

Пише: Роман НОСИКОВ

        У ПОСЛЕДЊЕ време морам често да радим две ствари: да читам о ужасима Русије и да читам о ужасима руске пропаганде.

        Наши суседи на планети су веома забринути због ове комбинације. Заједно, ова два ужаса се међусобно допуњују, терајући их из стања обичне параноје у стање епилептичног напада са потенцијалном вероватноћом да напредују до потпуног аутизма.

        Ужасна Русија - то је позната ствар, у неком смислу, чак и традиционална.

        Ужасна Русија - то је саставни део свести сваког Европејца који држи до себе.

        Осим тога - ако у свести Европејца нема ужасне Русије, онда се његово европејство налази под знаком питања, а његов углед је - у опасности.

        Зато такву екстраваганцију могу себи приуштити само Енглез, Немац или Италијан - како њихово европејство не би дошло у питање од стране њихових источноевропских дворјана.

        Међутим сада се ситуација променила. Чак и Немцима је постало скупо да гунђају.

        Довољно је рећи нешто добро о Русији и о њеном председнику да ти одмах накаче етикету „Путин ферштеер“ (онај који има разумевања за Путина), то је довољно да те избаце из „пристојног“ друштва, а често и да те одвоје од пристојне плате.

        Разумети Путина - представља јавно рушење доброг угледа.

        Некада је „разумети Путина“ била нека врста моде, покушај да се на неки начин зачини имиџ. Сада је то безмало па злочин.

        Борба против руске пропаганде постаје значајно питање чак и за државне буџете. Отварају се специјални центри, запошљавају се људи, плаћају се озбиљне апанаже.

        Недавно је оживео стари добри „Радио Слобода“. И све подсећа на стара добра времена Хладног рата - радио пријем, ометачи, редакције.

        Разлика је једино у томе што је раније Совјетски Савез ометао „непријатељске гласове“, а сада овом напредном и прогресивном методу прибегавају наши противници.

        Значи не боримо се ми са њиховом пропагандом, већ они - са нашом.

        У чему је ствар? Шта се променило?

        Имам теорију.

        Федерика Могерини (она иста која је летос најавила креирање плана за борбу против руске пропаганде) затражила је потапање бродова који превозе избеглице у Европу.

        САД лове Едварда Сноудена и Џулијана Асанжа, који су отворили приступ информацијама које су по америчком плану требало да остану тајна сакривена од целог света.

        Подижу се зидови. Зидове не гради Совјетски Савез, којег више нема, а ни Русија. Зидове граде Европа и САД.

        А ако Америци зид у крајњој мери служи као нешто условно утилитарно - да одовоји САД од Мексика и његових миграција и криминала, онда су зидови у Естонији и Летонији - дубок и директан симбол русофобије, њене бесмислености, неоснованости и истовремено њихове беспомоћности, јер нема никакве руље са руске стране, од које би, у теорији, зид требало да заштити, а тенкове, ако до тога дође, зид неће зауставити.

        И у свему томе има нечега. Нечег важног. Нечег судбоносног.

        То је иронија коју ми не видимо. То је осмех Бога, који још увек нисмо видели, нити разумели, нити испоштовали. То је - судбина. То је - кључ за разумевање свега што се дешава.

        Зар не видите? Зар вас ово ни на шта не подсећа?

        Забране путовања, миграциона параноја, тајност, кривично гоњење за ширење информација?

        То је стари добри СССР уочи свог распада.

        Погледајте шта је извор највеће опасности за западну цивилизацију? Слобода кретања, повезана са логистичким и транспортним технологијама, као и слобода примања и ширења информација, повезана са развојем информационих технологија.

        Слаба тачка је постало оно, што је требало да буде основа снаге, оно, што им је некада помогало у борби против СССР-а.

        Транспорт и Мрежа.

        Они чине свет премалим, они чини човечанство сувише глобалним. Системи, које су изградили за остваривање својих интереса, постају превише транспарентни, показујући свима њихове не превише пријатне изнутрице.

        СССР и модерна западна цивилизација болују од исте болести.

        Антиисторичности.

        И једни и други - и СССР и Запад - боре се са историјом.

        Али, колосална је разлика у томе, што је Совјетски Савез био преурањен. Он је био неуспешан подвиг, који је предухитрио будућност, он је био "лудило храбрих". И пао је под теретом огромног задатка, неиздрживог за појединца. Његова смрт је била трагична, а његовом убици изазва осећај гађења.

        Европа и САД се не боре са остацима прошлости. Сада им је, како би одржали своју доминацију, неопходно да зауставе прогрес, да зауставе саобраћајне токове, да униште слободу информисања. Неопходно им је да поново поделе човечанство зидовима, да утврде своје границе, да ослепе. Лише језика. Одузму разум. Кастрирају савест.

        Али то им неће успети. Јер, прогрес се не може зауставити. И зато њихова погибија неће изазвати саучешће. Јер је то самоубиство.

        Када Запад тражи разлоге ефикасности руске пропаганде у мистериозном „Стаљинском немуштом језику“, он управо тражи тамо где треба. Али, то није то. Ствар није у методама, већ у садржају.

        Ствар је у томе, да сада, како би доказали истину старих руских дипломатских теза не треба ништа ново измишљати. Довољно је просто омогућити свету неограничено добијање информација.

        Као у WikiLeaks-у или у извештајима Стоуна.

        А решење социјалних и међудржавних криза је у томе, да сада има довољно сати лета да би се колонизовани лицем у лице срели са колонизатором, и поставили му сва горућа питања.

        И, шта тада одговорити?

        Управо због тога је неопходно ухватити Сноудена и Асанжа, забранити Russia Today, градити зидове и потапати бродове.

        И схватити, да је све то - бесмислено. „Од ревизије нас може спасити само крађа“.

        Стање ствари могла би спасити само катастрофа планетарних размера, глобални рат или епидемија, која би могла вратити човечанство педесет година у назад.

        Да ли ће се они одлучити на то? Могу ли? То пре свега зависи од нас. То је наша улога, то је наше место на планети.

        Превео: Срђан Ђорђевић