Да би спасили своје у Алепу - Американци спасавају и сиријску Ал Каиду

ИЗМИШЉАЈУ „ЈУРИШ“ ЈЕР ЗНАЈУ ДА БИ СА ПАДОМ ИСТОЧНОГ ДЕЛА ГРАДА

И ОНИ И ИД ИЗГУБИЛИ

• Вашингтон тражи се се „обустави јуриш на Алеп“, иако никаквог напада на тај велики сиријски град засад - нема. А нема и зато што је непотребно јер значајне делове Алепа - центар, западне, југозападне и јужне квартове - од самог почетка рата држе владине снаге
• Такозвана Сиријска слободна армија (ССА), коју спонзоришу Американци, безмало годину дана контролише само источни део Алепа - она ​​га је заузела на врхунцу слабљења владе у Дамаску и сиријске војске
• ССА је у Алепу пола године била опкољена, а од фебруара ове године нашла се у потпуном обручу након што су владине трупе пресекле такозвани Азазски коридор - пут кроз град Азаз, који се налази источно од Алепа, а преко кога су јединице ССА добијале снабдевање из Турске
• Једини начин снабдевања опкољене групе побуњеника у Алепу сада остаје пут који води према северозападу Сирије, који је и даље под контролом побуњеника. У марту су јединице Хезболаха и ирански добровољци у неколико наврата покушали да блокирају тај пут, али засад без успеха. Покушаће поново

Пише: Јевгениј КРУТИКОВ

        ДЕСЕТ организација сиријске опозиције, укључујући и радикалне исламистичке групе Ахрар Аш-Шам и Џејш ал-Ислам, оптужиле су сиријску владу за кршење примирја и најавиле своју намеру да обнове непријатељства.

        „После повећања броја нарушавања (примирја) од стране снага режима, усмерених нарочито против избегличких кампова и насеља, ми најављујемо формирање јединственог оперативног центра и почетак узвратних војних дејстава“, - изјавили су из ових група.

        Раније је, шеф делегације сиријског опозиционог Врховног преговарачког одбора (ВПО) Асад аз-Зоуби, саопштењем објављеним на интернету, позвао сиријску оружану опозицију „да одговори на нападе владиних снага“.

        Практично истовремено са овим изјавама објављено је да су џихадисти - заједно са неколико група, које су до пре само два дана сматране „умереним“ - покренули офанзиву у једном од предграђа Алепа. Према непровереним информацијама, прокопали су тунел до зграде обавештајне службе сиријске армије и дигли је у ваздух. Ова зграда се налазила на обилазници око Алепа, у близини џамије Ал-Башира, и побуњеници су покушавали да је освоје свих четири године колико трају борбе около града.

        Владине трупе почеле су да се повлаче из кварта Захран да би ограничиле џихадистима слободу тактичког маневра. Породице официра, који су радили у војно-ваздушној обавештајној служби, евакуишу се кроз контролни пункт Ханасер. Међутим, не постоје никакви знаци напуштања овог контролног пункта, са кога се контролише пут од Алепа ка Саламији.

        Осим овога, терористи су покушали да покрену офанзиву у западном делу града - на Шејх-Максуд, као и неколико мањих градова ове провинције.

        Џебхат ан-Нусра тврди да је у офанзиви ангажовала 400 људи са тенковима и тешким наоружањем, укључујући и бацаче пламена, али, то је, највероватније, претеривање типично за џихадисте. Гурнути толику масу људи на уском делу фронта, они теоретски могу, али то је превише фантастично чак и за источњачке стандарде.

        Паралелно са овим, у последњих неколико дана појавила су се саопштења из различитих, пре свега америчких, извора, да Вашингтон наводно тражи од Москве да утиче на Дамаск да се заустави напад на Алеп који, наводно, воде владине снаге.

        Са овим је маса информационих спинова коначно превршила критични ниво, а још је низ медија је чак објавио претпоставке о могућем одржавању „тајних преговора“ између САД и Русије о даљем току борби, судбини Алепа и (баш неочекивано!) судбини сиријског лидера Башара Асада.

        Међутим, ту се појављује проблем: јуриша на Алеп нема!

        Не постоји чак ни офанзива на град. То је практично бесмислено, јер значајне делове Алепа - центар, западне, југозападне и јужне квартове од самог почетка рата држе владине снаге.

        Такозвана Сиријска слободна армија (ССА) безмало годину дана контролише само источни део Алепа - она ​​га је заузела на врхунцу слабљења владе у Дамаску и сиријске војске.

        ССА је у Алепу пола године била опкољена, а од фебруара ове године нашла се у потпуном обручу након што су владине трупе пресекле такозвани Азазски коридор - пут кроз град Азаз, који се налази источно од Алепа, а преко кога су јединице ССА добијале снабдевање из Турске.

        Ради тога је сиријска морала да заузме град Нубол и село Башкај и да се 25 километара приближи граници са Турском.

        Једини начин снабдевања опкољене групе побуњеника у Алепу сада остаје пут који води према северозападу Сирије, који је и даље под контролом побуњеника.

        У марту су јединице Хезболаха и ирански добровољци у неколико наврата покушали да блокирају тај пут, али засад без успеха.

        Напредовање владиних снага и њихових савезника иде веома споро, јер су у највећем сиријском граду (пре рата је у њему живело око 2,5 милиона људи) улице углавном уске, са зградама које „леже једна на другој“.

        Западни експерти процењују бројност побуњеника у Алепу на око 10 хиљада људи, од чега Џебхат ан-Нусра припада 2500. Међутим, од момента опкољавања терористичке групе у источном и северном Алепу, све процене су жестоко политизоване, а понекад су и отворено пристрасне. При чему ССА и Џебхат ан-Нусра плачу због „офанзиве асадиста“, много гласније од експерата, директно повезаних са Сједињеним Државама и Великом Британијом.

        Почела су говоркања да „битка за Алеп“ може потрајати годинама, и да је неопходно хитно спасити цивилно становништво.

        Без цивила се ни овде не може: све прљаве политичке и војне операције у последњих 50 година су оправдаване управо хуманитарним разлозима.

        Најпромовисанији на Западу „војни експерт“ руског порекла, који данас у САД сарађује са Jamestown Foundation, тврди да ситуацију у Алепу може смирити само „интервенција страних сила“, са отварањем „хуманитарног коридора“.

        Међутим, исти тај човек је 2008. године прогнозирао пораз руске војске у Јужној Осетији, а 2. априла ове године, изјавио је да је „апсолутно јасно да Јерменију очекује тежак пораз“ (у Карабаху).

        Понављам: нико не планира да нападне источни део Алепа. За то нема никакве практичне потребе.

        Сви стратешки војни објекти, укључујући аеродром и старе базе, одавно су под контролом владиних снага. Тенденциозност проамеричке пропаганде је приметна и у чињеници да она активно ствара утисак да је овај милионски град у потпуности под контролом „умерене“ опозиције, а да је становништво у потпуности подржава.

        У стварности, две трећине града никада нису биле под контролом било каквих опозиционих снага, а нападати квартове под контролом ССА - било би бесмислено трошење снага и ресурса. Довољно је притиснути северни лук и коначно пресећи снабдевање милитантима које се ионако самњило до критичног нивоа после губитка непосредне комуникације са Турском.

        Тренутна координирана контраофанзива Џебхат ан-Нусре и изашлих из примирја делова ССА има за циљ само спречавање таквог сценарија, а о поновном отварању коридора ка Турској више нема говора.

        Делови Хезболаха и Иранци - уз подршку снага Русије - теоретски су способни да у року од пар недеља затворе последњи пут снабдевања, а остало би било само ствар технике.

        Експерти са енглеског говорног подручја, и други њима наклоњени стручњаци називају ослобођење Алепа „преломним моментом рата“. Таквих „прекретница“ је, међутим, већ било неколико, укључујући битку у Латакији и заузимање Палмире.

        Друга ствар је што се сада у клопци нашло омиљено дете Вашингтона - ССА.

        Истовремено Исламска држава врши константан притисак на спољни фронт владиних снага, такође координирајући акције са ССА и Џебхат ан-Нусром, како се Дамаск не би опустио.

        Јасно је да Вашингтон не може објаснити такву сарадњу „политичке опозиције“ са најекстремнијим џихадистима. Зато он једноставно не говори о томе, већ шири гласине о „тајним преговорима“ Руске Федерације и САД ради заустављања напредовања владиних трупа.

        Са практичног становишта, предлози Вашингтона се своде на то да руска војска треба да престане да подржава напредовање сиријске војске у оним областима у којима одбрану држе ССА и остали (до десетак различитих група које не подижу црне заставе џихада као карактеристичан знак, за шта им цело човечанство, очигледно, мора бити захвално). По војним комуникационим каналима америчка страна тврди да је положај „добрих“ милитаната наводно помешан са позицијама „лоших“ и да је зато неопходно зауставити офанзиву.

        Шеф Министарства иностраних послова РФ Сергеј Лавров је предложио да америчка страна изврши притисак на своје штићенике са циљем да се изврши „физичко разграничење“. То јест, ако ССА и нека од бивших потписница споразума о примирју желе посебне услове или једноставно да остану живи - морају се удаљити од позиција ИД и Џебхат ан-Нусре на безбедну удаљеност и војним каналима доставит координате својих нових локација.

        „Ове не треба бомбардовати“ - принцип је који те исте САД заговарају ево већ пет месеци.

        Уместо тога, ССА, Џебхат ан-Нусра и још десетак група су покренуле жестоку пропагандну кампању у којој оптужују владине снаге за кршење примирја.

        Рецепт за њих је: одвојите се. Још боље - бежите. Али, у околностима када је англосаксонска стручна заједница назвала ослобођење Алепа још једним „преломним моментом у рату“ у корист омраженог Асада - све групе које држе источне четврти града и северна предграђа, биће под посебном пажњом САД.

        Зато су координисане оптужбе са њихове стране на адресу Дамаска да крши примирје - само изговор да се дискутује о увођењу трупа „трећих страна“ у регион Алепа због некаквог „хуманитарног коридора“.

        Под „трећом страном“ се, наравно, у виду једна од чланица НАТО, али, хвала Богу, не Турска. Она припрема изградњу „града за избеглице из Алепа“, чиме планира да извуче додатни новац од Европе. А Сједињене Државе ће у овој ситуацији пружити својим штићеницима дипломатску подршку, на пример, разговорима Керија и Лаврова.

        Међутим, Вашингтон ће оваквим неспретним потезом спасити не само своје љубимце из ССА, већ и Џебхат ан-Нусру, коју је и сам званично сврстао у категорију терориста. То је неозбиљно, недоследно, али класично - амерички. Неопходно је то истрпети, све док сиријске трупе блокирају источне квартове некада цватућег града.

        Јер, не треба га освајати на брзину.

        Тако се и са Палмиром радило.

        Превео: Срђан Ђорђевић