ЧУДО: ЦНН објавио текст „САД треба да одустану од рушења Асада”

НЕОЧЕКИВАНИ ПЛАСМАН ДОБИЛА КОЛУМНА ЕКСПЕРТА ЗА БЛИСКИ ИСТОК КАПИЛА КОМИРЕДИЈА

• Башар Асад је данас снажнији него што је био пре 15 месеци. Упркос свим прогнозама о његовом непосредном свргавању с власти, његов режим данас је једина стабилна снага у Сирији
• За обичне Сиријце, актуелни преговори у Женеви изгледају као небитни споредни догађај. Асад, који се осећа победнички, одбија да сиђе са власти. Опозиција с унутрашњим поделама одбија да одустане од својих захтева. Запад, који није вољан да делује војно, у исто време није способан да наметне промену дипломатски, па посматра ситуацију с импотентним гневом. Ал Каида, једном ослабљена, сада јача
• САД треба да изврше притисак на своје савезнике у Саудијској Арабији и Катару да одустану од подршке радикалним исламистима. Јер, ако то не учине - ватра која сада гута Сирију ускоро ће окружити и Запад

         УДАРНА „информативна” песница америчке спољне политике и хегемонизма - телевизија ЦНН – објавила је за себе типични наслов „Постаје ли Украјина диктатура?”.

         Али, објавила је – а то већ сугерише да су у Белој кући и Стејт департменту можда почели да се пресабирају – и колумну Капила Комиредија, експерта за Јужну Азију, Источну Европу и Блиски Исток. Јер, наслов његовог текста је: „САД треба да одустану од рушења Асада”.

         Ево тог текста:

         „Французи, Британци и Американци уопште не разумеју шта се догађа овде”, рекао ми је један страни дипломата у Сирији у лето 2012. У то време још је било могуће за једног аутсајдера попут мене, који сам тек био стигао из Лондона, да у Сирији замишљам како ће Башар ал-Асад ускоро сићи с власти. Чак је и амерички Стејт департмент описао његов режим као „мртваца који хода”.

         Но, не-западњаци који су провели године у Сирији нису били баш тако оптимистични. Они су одбацили извештаје америчких медија који прогнозирају скорашњи пад сиријске владе и истакли да је Асад популаран код мањина, а уз то, лојалност војске му је готово апсолутна.

         Данас је Башар Асад је снажнији него што је био пре 15 месеци. Упркос свим прогнозама о његовом непосредном свргавању с власти, његов режим данас је једина стабилна снага у Сирији.

         Упркос крвопролићу, свакодневница у Дамаску, Асадовом бастиону, већином протиче као и раније. Нису се десили већи пребези, и што је најважније од свега - Сиријска Арапска Војска, мада јој је изгинуло преко 30.000 војника, и даље је лојална Асаду.                                    Капил Комиреди

         Током последња два месеца заузела је територију око Дамаска коју је држала опозиција. Али, уместо да прилагоди свој одговор, Вашингтон и даље инсистира на свом уском политичком циљу: рушењу Асада с власти.

         Џон Кери је посветио свој говор ове среде у Швајцарској, где су се састале делегације сиријске Владе и опозиције поводом мировних преговора, понављању истих захтева. То нису реална очекивања. Тиме се неће довести до одласка Асада већ ће се само продужити насиље.

         Сиријски владини представници нису дошли за преговарачки сто да би одбацили своја достигнућа. Тзв. договор из Женеве (И), на који се Кери позива у свом захтеву, уопштени не позива на одлазак Асада. Он се очито неће ни померити са свог места без кредибилне претње силом из САД-а.

         Кери је ове недеље рекао да је таква претња „и даље на столу”. Но, у стварности, опције којима располаже Вашингтон поприлично су ограничене срамотном чињеницом да опозиција која је дошла у Женеву заправо нема значајну потпору унутар Сирије. Њихови чланови имају јако мали утицај на муџахедине који се боре против владиних снага.

         Већина територија у Сирији које се налазе изван контроле власти је у рукама група повезаних с Ал Каидом, а Ал Каида се противи мировним преговорима јер је свесна да би се могла окористити сваким покушајем Запада да сруши Асада. Чак и „умерени” елементи опозиције су, чини се, изван контроле Вашингтона.

         Мировне преговоре у Швајцарској Вашингтон је назвао круцијалним, али чланови опозиције, упркос томе, стално прете колапсом преговора, као када су поручили да Иран не сме у њима да суделује.

         Кери већ недељама покушава даосигура место Ирану на преговорима, јер је схватио да је Иран као регионална сила кључан за прогрес у преговорима у сиријском грађанском рату. То је наљутило Саудијску Арабију, сунитску теократију која је успаничена због односа између Техерана и Вашингтона.

         Интервенција Саудијске Арабије у Сирији је увек била део њиховог настојања да смање утјецај Ирана и нешто што они виде као шиитски коридор на Блиском Истоку. Као главни спонзор опозиције, Саудијска Арабија је одиграла кључну улогу у трансформацији Сирије у уточиште за стране џихадисте који су из исте идеолошке позадине као и људи који су извели нападе 11. септембра 2001. године.

         Иран је наштетио својим интересима одбијањем предуслова - прелазне владе коју подупире Саудијска Арабија. Иранско изненадно искључење из преговора било је тријумф за саудијску политику.

         Све ово нам показује зашто је Асад, упркос томе што је зањеговог председниковања побијено оволико Сиријаца, био у стању да отпише актуелне преговоре као „шалу”. Одлучио је да пошаље делегацију на преговоре само да би удовољио својим спонзорима у Русији, који су тешко радили да би зауставили америчку војну претњу против свог клијента прошле године, те су сада жељни да покрену дипломатију.

         Сергеј Лавров, руски министар иностраних послова, брзо је први дан преговора прогласио успехом. „По први пут у три године, стране су одлучиле да седну за преговарачки сто”, рекао је. Само, оквир преговора већ изгледа застарело. Идеју је израдио 2012. Кофи Анан, тадашњи изасланик УН за Сирију – са позивањем на формирање прелазне владе у којој би суделовале све странке, на национални дијалог, на слободне изборе и опсежну ревизију устава. Но, то је било у време када је Асад био слаб, а опозиција уједињена, а фраза „Арапско Пролеће” се изговарала с надом на Западу.

         Велике силе, које су помогле у формирању договора у Женеви 2012., вероватно очекујући Асадов пад, одбиле су да стану иза тог договора када је било важно. Фрустрирани Анан је поднео оставку.

         За обичне Сиријце, актуелни преговори у Женеви изгледају као небитни споредни догађај. Асад, који се осећа победнички, одбија да сиђе са власти. Опозиција с унутрашњим поделама одбија да одустане од својих захтева. Запад, који није вољан да делује војно, у исто време није способан да наметне промену дипломатски, па посматра ситуацију с импотентним гневом. Ал Каида, једном ослабљена, сада јача.

         Сирија је данас убиствена сцена за „рат преко посредника” - између Саудијске Арабије и Ирана - блискоисточне сунитске и шиитске силе.

         Дијалог између њих могао би пре зауставити борбе у Сирији него преговори између Асада и његових сиријских противника који оперишу извана.

         Вашингтону би било боље да енергију троши на утицање на ово двоје ривала. Но, у овом тренутку, САД би се требало понајпре да се заложе за прекид насиља уместо што инсистирају на одласку Асада. Требало би радити на томе да се створи прагматичан договор о подели власти, на темељу помирења, а не промене режима.

         На крају, САД треба да изврше притисак на своје савезнике у Саудијској Арабији и Катару да одустану од подршке радикалним исламистима. Јер, ако то не учине - ватра која сада гута Сирију ускоро ће окружити и Запад.