Црначки покрет „Црни животи су битни” гази В. Британију и планира марш на Европу

ПОКРЕТ ЈЕ НАСТАО У САД ЗБОГ НАСИЉА ПОЛИЦИЈЕ НАД ЦРНЦИМА,

АЛИ ТОГА У БРИТАНИЈИ НЕМА

Брикстон, јужно предграђе Лондона

• Најпознатије акције покрета „Црни животи су битни” одржан су у Великој Британији крајем прошле недеље. Демонстранти су у црним мајицама са натписом „Британија је расистичка земља“ блокирали улаз на аеродром Хитроу, зауставили саобраћај у центру Нотингема и на аутопуту у Бирмингему. Све по шаблону: неколико демонстраната веже себе лисицама за трамвајске шине или бетонске блокове, а остали око њих машу плакатима и извикују пароле
• Оснивачица британског одељења Покрета је Меријем Али, 18-годишња студенткиња. Одрасла је у имућној породици у Лондону и није досад привођена у полицију. А публициста Адам Елиот-Купер, надлежан за PR Покрета у Великој Британији, много је познатији тамошњој широј публици: он пише дисертацију на Оскфорду и ради на истраживању „Безимена борба“. Он тврди да су све школе, универзитети и установе у Британији „суштински расистички“
• Покрет је у међувремену објавио шест нових захтева. Први је „окончање рата против црнаца“. Други - исплата црнцима новчане накнаде за раније претрпљену и штету коју трпе данас. Трећи - лишавање инвестиција организација које дискриминишу црнце и повећавање инвестиција у компаније које подржавају црнце. Четврти - реформа привреде на начин да црнци добију у својину имовину коју користе. Пети - потпуна контрола црне заједнице над полицијом, законодавном влашћу и државним установама. И шести - „независна политичка власт црне заједнице у свим областима социума“

         ЦРНАЧКИ покрет „Црни животи су битни” „окупира“ Велику Британију и планира марш на континенталну Европу.

         Упркос формалној реторици борбе за људска права, активисти покрета постављају себи веома радикалне циљеве. Али, одакле се појавио „црни бунт“ у земљи у којој, за разлику од САД, нема ни системског расизма, ни бруталности полиције?

         Најпознатије акције покрета „Црни животи су битни” одржани су у Великој Британији крајем прошле недеље.

         Демонстранти су у црним мајицама са натписом „Британија је расистичка земља“ блокирали улаз на аеродром Хитроу, зауставили саобраћај у центру Нотингема и на аутопуту у Бирмингему. Акције су реализоване по следећем шаблону: неколико демонстраната је везало себе лисицама за трамвајске шине или бетонске блокове, а остали око њих су махали плакатима и извикивали пароле.

         Медији су тим догађајима посветили толико пажње, да се многима учинило да се Покрет појавио у Уједињеном Краљевству тек сад.

         То, међутим, није тачно. Месец дана пре описаних догађаја - 10. јула - око три хиљаде људи блокирало је саобраћај на Оксфорд стриту у самом центру Лондона. Тамнопути демонстранти скандирали су „Црни животи су битни!“ и „Нема мира, нема правде!“, а такође су носили плакате „Улице припадају нама!“.

         Истог дана обојена омладина окупирала је централни трг у Брикстону, зауставивши саобраћај све до поноћи, а главна парола била је „Полицајци су расисти!“. На парадоксалан начин, та акција уследила је одмах после трагедије у Даласу, где је петорицу полицајаца упуцао тамнопути снајпериста.

         А 19. јула чудан инцидент у којем су учествовали људи који су скандирали „Црни животи су битни” догодио се у Хајд парку. Окупљена тамнопута омладина гађала се између себе воденим пиштољима, када је одједном из непознатог разлога међу њима настала „махање ножевима“ - двоје људи је хоспитализовано с ранама од хладног оружја.

         При томе су страдали и представници полиције - један полицајац је ударен флашом, други је убоден ножем, а полицијска возила која су стигла на лице места засута су каменицама. Један очевидац написао је на Фејсбуку: „Ти 16-17-годишњи младићи имали су огромне ножеве типа мачета“.

         После инцидента нико није приведен, а локални медији представили су га у стилу „омладина се мало веселила“.

Инцидент у Хајд парку

         Али, који то људи стоје иза Покрета у Уједињеном Краљевству?

         Акцију од 10. јула организовала је 18-годишња тамнопута „манекенка, студенткиња, путница и блогер“ Кепрес Вилоу.

         Новинари су је упорно питали како је 18-годишња госпођица успела да окупи толико људи. Она је објашњавала да је „направила догађај на Фејсбуку, затим сам писала на Твитеру и мислила сам да ће доћи 30-так људи, моји пријатељи“.

         Оснивачица британског одељења Покрета је Меријем Али, још једна 18-годишња студенткиња. Она је из Лондона, одрасла је у имућној породици и није привођена у полицију. Док је публициста Адам Елиот-Купер, надлежан за PR Покрета у Великој Британији, много познатији тамошњој широј публици: он пише дисертацију на Оскфорду и ради на истраживању „Безимена борба“.

         Купер у својим чланцима тврди да су све школе, универзитети и установе у Британији „суштински расистички“.

         Индикативно је да тај тамнопути јуноша не прича о свом пореклу. С тим у вези, треба рећи да лидери црног покрета често негодују због тога што протест наводно покушавају да предводе они који нису „прави црнци“, већ Арапи и други народи Северне Африке који се гурају међу екстремне црнце.

         И на крају, у организовању акције од 5. августа активно је учествовао Џошуа Вирасами, а то је веома позната личност - песник, писац, новинар, путник, блогер, револуционар.

         Он је 2011. године организовао митинге „Окупирај Лондон“ - покрета који је копија покрета „Окупирај Вол стрит“. Он је 2014. године организовао акције сексуалних мањина које подржавају борбу против климатских промена и пловио је с њима у чамцу по Сени у знак протеста.

         Године 2015. основао је организацију „Црни дисиденти“: она је требало да се бори за права црних мушкараца, црних жена и представника сексуалних мањина - такође црних.

         Једна од акција „Дисидената“ било је блокирање воза „Еуростар“ у Лондону у знак протеста против колонијалног угњетавања. На свом Твитер налогу Вирасами пише: „Сва власт народу!“ и „Дођавола с њима!“ Верујте, ускоро ћемо ставити лисице свим тим гестаповцима, државницима, насилницима!“

         Од јавних личности, Покрет је активно подржала председница Националног студентског савеза Велике Британије Малија Буатија. Међутим, она и сама има проблема с црним екстремистима: они сматрају да је Баутија, која се родила у алжирској породици, просто користила реторику колонијалног угњетавања да би се попела на место председника НСС.

         Међутим, по радикализму, овој дами могу да позавиде и „Црни пантери“. Отворена антисемиткиња, она је више пута називала свој Бирмингемски универзитет „тврђавом ционизма“, јавно подржавала Исламску државу и захтевала уништење „злочиначке државе Израел“.

         Данас са истим жаром подржава покрет „Црни животи су битни”.

         Поставља се логично питање: а шта уопште ради у Британији тај покрет ? Јер, он је настао у Америци као одговор на насиље полицајаца, који прилично сумњиво често бирају за своје жртве Афроамериканце. Међутим, полиција у Великој Британији не убија црнце. То је једна од земаља са најмање полицијског насиља на свету.

Хитроу

         На то питање у интервјуу BBC одговорио је арапско-британски активиста за људска права Тојин Агбету. По његовом мишљењу, расизам у Британији је „скривеније природе“ у поређењу са САД, а после Брегзита тај „латентни расизам“ је „у порасту“. Међутим, једини злочин који су активисти Покрета успели да припишу британским полицајцима је убиство тамнопутог Марка Дагана 2011. године, које је довело до расних немира и погрома.

         Даган је био дилер дроге и члан организоване криминалне групе. Полицајац је пуцао у Дагана када је у његовим рукама видео оружје. Суд је полицајца ослободио оптужби. Једну од својих акција Покрет је уприличио поводом петогодишњице Дагановог убиства.

         Џошуа Вирасами је у интервјуу BBC обећао да ће Покрет покушати да прошири свој утицај на континенталну Европу и на цео свет. Свуда ће се наћи црни животи које је потребно штитити. Покрет је већ учествовао у геј паради у Торонту и одржао акцију у Немачкој, скандирајући имена црнаца које су убили полицајци у САД.

         Циљеви покрета су се намерно дуго формулисали нејасно. Нешто попут „зауставити насиље на црнцима“ и живети у миру, љубави и разумевању. Активисти су обећали да ће штитити права црнаца, црних припадника LGBT заједнице, црних инвалида и „црнаца без докумената“ (читај - илегалних имиграната). Међутим, буквално два дана пре одржавања своје најпознатије акције Покрет је објавио шест нових захтева. Ти захтеви делују прилично радикално.

         Први је „окончање рата против црнаца“. Други - исплата црнцима новчане накнаде за раније претрпљену и штету коју трпе данас. Трећи - лишавање инвестиција организација које дискриминишу црнце и повећавање инвестиција у компаније које подржавају црнце. Четврти - реформа привреде на начин да црнци добију у својину имовину коју користе. Пети - потпуна контрола црне заједнице над полицијом, законодавном влашћу и државним установама. И шести - „независна политичка власт црне заједнице у свим областима социума“.

         Посматраче су збуниле не само те формулације, већ и чињеница да Покрет није прекинуо своје акције после убистава полицајаца у Даласу и Батон Ружу. Раније је за све политичке активисте важило правило да су прекидали протесте уколико би се они изродили у насиље. За овај покрет никаква правила не важе.

         „Црни животи су битни“ се позиционира као мирни невладин покрет. Међутим, његове акције 5. августа су буквално разбеснеле енглеске грађане. Аеродром Хитроу је био приморан да одложи десетине летове, а у Бирмингему демонстранти нису давали да прође возилу Хитне помоћи са болесним пацијентом који је морао хитно да буде превезен у болницу.

         Један видео снимак направљен на аутопуту добро дочарава атмосферу током протеста: скупо и модерно обучена девојка манекенског изгледа виче: „Нема мира, нема правде!“ - идући ка возачима који су изашли из кола и покушавају да је умире. Она иде директно на њих, а средовечни бели мушкарци у излизаним кошуљама немоћно шире руке, повлачећи се корак по корак.

         „Није најбитнији ваш комфор, већ правда!“ - један је од слогана Покрета који највише иритирају Енглезе.

         Акција Покрета је деловала нарочито неумесно у светлу догађаја од пре неколико дана, када је млади Сомалијац наоружан ножем у самом центру Лондона убио једну жену и ранио неколико људи. Белом становништву су истовремено послата два сигнала: „Црни животи су битни”, а бели - не нарочито. Многи се плаше да би, у условима учесталих терористичких напада у Европи, деловање покрета могло да доведе друштво до правог међурасног конфликта.