Чиповани људи биће прикључени на дигиталне инфо-центре управљања

ПЛАНЕТОМ ПОНОВО КРУЖИ БАУК НАЈНОВИЈЕГ „НОВОГ СВЕТСКОГ ПОРЕТКА“ - СТИЖЕ АНТИЦИВИЛИЗАЦИЈА (1)

• Једна за другом, основе данашњег начина живота проглашавају се за неправилне, застареле
• Креатори АНТИЦИВИЛИЗАЦИЈЕ желе да свет буде једниставан - без суверених држава, без војски, без националних валута. Да свим пословима управљају технократе и финансијери, да власт буде организована по принципу мреже и максимално дигитализована и да многа питања која се тичу људског живота решавају -рачунари
• Намера им је да свест грађана свих земаља буде темељно преформатисана - да такве категорије као што су породица, морал, религија, историја, философија, уметност и тражење њиховог смисла - нестану као непотребне и неадекватне (већ полако нестају)

Пише: Иван ВИНОГРАДОВ, Руски институт за стратешке студије

          У РЕДАКЦИЈСКОМ уводнику (московског) листа „Завтра“, који је објављен под насловом „Где нас воде, а где ми не желимо да идемо!“ - дотакнут је горући проблем.

          Настанак „новог светског поретка“.  

          Ово питање је егзистенцијално, нарочито за Русију. Међутим, нас у „нови поредак“ више не гурају - све је, на жалост, много горе.

          Нови светски поредак већ одавно функционише у нашој кући и као канцер разједа уређење свакодневног живота у Русији.  

          До краја 2008. криза, која је изазвана похлепом светске финансијско-бирократске елите и њеним одбијањем да мења економске основе уређења света, брзо је узимала маха. Хенри Кисинџер је у таквој ситуацији - 3. јануара 2009. године - изјавио да је задатак  Барака Обаме да своје председниковање искористи за израду „стратегије Америке за наредни период“ у којем ће се формирати истински „нови светски поредак“ јер за то постоје велике могућности. 

          Четири и нешто године касније - у априлу 2013. године -потпредседник САД Џо Бајден је рекао: „Сада је пред нама јасан задатак - формирање новог светског поретка“. 

          Зашто прваци америчке политике у размаку од четири године овако говоре о неком „новом светском поретку“ - као да је та стратегија у првом Обамином мандату већ израђена, а да ће се у дртугом имплементирати? Па потом - тајац.

          Каква је то стратегија, какав је то „нови поредак“?

          Да ли се на реализацији тог пројекта (стратегије) већ увелико ради па оно што се данас дешава и јесте тај нови поредак, на којем „ради“ Обамина администрација? 

          У протеклим деценијама, најутицајнији банкари, власници глобалних корпорација, политичке вође, бизнисмени, водећи интелектуалци и власници медија у Сједињеним Државама и Европи - на затвореним неформалним форумима - размењивали су информације и размишљали шта би могло да се уради у светским, регионалним и државним димензијама - у сфери финансија, економије, политике, технологија, образовања, информација. Наводно: да би и прогрес ишао напред, и да се човечанству учини добро, и да се сопствени интереси задовоље. 

          Они имају велике могућности и ресурсе и што је још битније - приврженост циљу. Они су свесни да је парадигма новца и богатства - као једна од основа глобалног поретка - превазиђена и да је свет пред свеопштом катастрофом. Зато понекад јавно, али уопштено, говоре да је потребан „нови светски поредак“.

          Нови поредак - то су и незванична идеологија и конкретни пословни и политички пројекти западне елите. 

          Ако упоредимо изјаве „акционара новог поретка“ и догађаје у различитим сферама живота, постаје очигледно да се незванична идеологија „акционара“ уводи у живот у државне и невладине структуре, базирајући се на међусобном разумевању актера, а можда и са неком мапом као оријетиром, вероватно такође незваничном.

          Документ  о програму, циљевима и задацима новог светског поретка формално не постоји, не ставља се бренд новог светског поретка на догађаје и промене у правилама и начину живота људи и држава.   

          Недостатак жеље да се тема развија и конкретизује је сасвим јасан - ако свет схвати у какав „нови поредак“ га воде, неће бити пуно оних који би желели да живе у њему. 

          Ево како ће реално изгледати „светла будућност“ новог светског поретка.

          Свет ће бити једноставан - без суверених држава, без војски, без националних валута. Свим пословима управљају технократе и финансијери, власт је организована по принципу мреже и максимално је дигитализована, многа питања која се тичу људског живота, решавају рачунари. Послови се на планетарном нивоу (општи закони, директиве) воде из једног светског центра, а управљање појединим територијама обезбеђују локалне власти, јер -постоји власт глобална, а постоји и регионална.    

          Није јасно да ли ће у новом уређењу бити сачуване институције грађанског права, слобода, политике, избора и јавног живота. А и ако буду сачуване - у каквом ће то облику бити (утицај некада моћних синдиката, средње класе и других већ данас осетна опада). Изјаве о економском уређењу новог живота (својина, организација производње, расподела робе и сл.) су ретке - озбиљне идеје сигурно постоје, али пре времена нико не жели да открива концепцију и појединости тако важне теме. 

          Стварност у којој се множе и јачају елементи „новог поретка“ омогућава да се замисли форма нематеријалног сегмента новог светског поретка.  

          Свест грађана свих земаља биће темељно преформатисана - такве категорије као што су породица, морал, религија, историја, философија, уметност уз тражење њиховог смисла, као и многи други данашњи појмови и активности, нестаће као непотребне и неадекватне (већ полако нестају). 

          У току је активно рушење традиционалних породичних и јавних односа. Увелико се у оптицај убацују у свест идеје о смањењу броја становника на земљи („нема довољно ресурса за све“), расте број деце из „епрувете“. Цветају индустрија забаве и родна равноправност.   

          Програми и технологије школства као и само уређење живота нема за циљ да ствара мислиоце или да подстиче на размишљање, које није везано за конкретне послове, материјалне захтеве или задовољства (читај сензационалну изјаву С. Фурсенко о томе да је главни задатак руског образовног система да се васпита писмен потрошач). Све сложенији технички, али све једноставнији по садржају виртуелни дигитални свет (компјутерске игре, телевизија) - за многе престаје да буде разонода и постаје реалност. 

          У блиској перспективи може да деси свеопште чиповање.

          Чиповани људи ће бити „за своје добро“ прикључени на дигиталне центре информација и управљања (и наравно биће од њих зависни). Невиђено ће процветати бизнис са биочиповима.

          У наредби Министарства индустрије и енергетике Руске Федерације бр. 3 и бр. 11 од 7. августа 2007. - о стратегији развоја електронске индустрије земље - постоји члан у којем се говори да ће се у блиској будућности „биообјекти“ - тако се називају у наредби људи - прикључивати на одговарајуће „информационе центре“.

          У овом контексту бледо изгледа изјава топ-менаџера претраживача Гугл Е.Шмита који се хвалио да Гугл не само зна шта његов корисник пише и чита или жели да зна, већ да ће ускоро и знати шта корисник мисли). 

          До реализације пројекта, сви су изгледи, ипак је још далеко. Пут до новог светског поретка није посут ружама.

          Прошли и будући ратови, смене режима као на покретној траци, рат против Сирије, тотално ухођење читавог света од стране специјалних служби САД, дигитализација свега и свачега, преобликовање у различитим државама система образовања и свести по америчком калупу, агресивна експанзија ЛГБТ, малолетничка деликвенција, деградација културе и уметности, свеопште, како уверавају, чиповање у блиској будућности и шта много друго - све су то кораци ка том „новом поретку“.   

          То не збуњује акционаре и менаџере новог светског поретка - управо они иницијатори свих тих процеса и догађаја. Иза одвојених и на први поглед неповезаних између себе потеза - назире се грандиозна замисао тоталног преуређења читавог унутрашњег живота и међународних односа свих народа и држава. Промене у свим животним сферама, које се наоко дешавају саме од себе, примичу свет новим нормама и правилима, потискују животна начела и законе, које је човек искристалисао у току читаве своје историје. 

          Једна за другом, основе данашњег начина живота проглашавају се за неправилне, застареле, за нешто што захтева замену неким новим, много бољим светским поретком.

          Настаје систем за који је довољна једна реч - антицивилизација. 

          (следи наставак)