БЈУКЕНЕН: Сваки град у Америци жртва је – слободне трговине

ПО САД СЕ МОГУ - НА УЛАЗИМА У ГРАДОВЕ - ПОСТАВИТИ НАДГРОБНЕ ПЛОЧЕ - „НАСТРАДАО ОД СЛОБОДНЕ ТРГОВИНЕ”

Кинеска фабрика у Америци

• Сви велики народи који су постали лидери на тржишту заштитом сопствене производње (на пример, Велика Британија почетком XIX века), почели су нагло да смањују обим производње чим су ушли у зону слободне трговине
• Глободна трговина је поклон за 10 одсто америчких грађана – великих бизнисмена. Америчке транснационалне компаније оствариле су огромне профите после пребацивања послова у иностранство и нагло смањиле трошкове производње. Повећале су и дивиденде акционарима и лобистима у Вашингтону који даноноћно раде за њих
• Губитници су просечни Американци. Просечна америчка породица је у последњих 40 година заборавила шта је то повећање плате. САД су изгубиле трећину радних места, земља има трговински дефицит од 10 билиона долара

          Пише: Патрик БЈУКЕНЕН, политички коментатор, кандидат за председника САД*

          СМОГ из кинеских фабрика прешао је Источно-Кинеско море и дошао до обала Кореје и Јапана, а сада се шири према Америци.

          У том загађеном ваздуху има, на пример, црног угљеника (чађи) који изазива рак, кардиоваскуларне болести, плућни емфизем.

          Пошто су ови издувни гасови из кинеских фабрика настали тако што су западни предузетници свој бизнис пренели у Кину, Пекинг захтева од САД да сносе трошкове чишћења.

          Американци су се неочекивано суочили, упркос својим убеђењима, са тзв. слободном трговином – која уопште није варијанта без губитака. За све је потребно платити.

          Подсетићу: сви велики народи који су постали лидери на тржишту заштитом сопствене производње (на пример, Велика Британија почетком XIX века), почели су нагло да смањују обим производње чим су ушли у зону слободне трговине.

          У кратком временском периоду од 1870. до 1914. године, Америка и Немачка су повећале свој трговински промет и по темпу производње претекле Албион.

          Почев од 2000. године, Кина, која вештачки држи своју валуту јефтином, претекла је Италију, Енглеску, Француску, Немачку и Јапан и постала друга по величини економија на свету. Ускоро ће Кина избити на прво место и по обиму производње.

          Дошло је време да се поразговара о профитима и зарадама.

          Нема сумње да је слободна трговина поклон за 10 одсто америчких грађана – великих бизнисмена.

          Након што су амерички произвођачи затворили на десетине својих фабрика у САД - да би их отворили у Азији, њихови финансијски расходи су се знатно смањили. Азијски радници су добили повластице на рачун америчких.

          Питања као што су - здравље, безбедност и екологија -бизнисмене уопште не интересују.

          Америчке транснационалне компаније оствариле су огромне профите после пребацивања послова у иностранство и нагло смањиле трошкове производње. Оне су повећале дивиденде акционарима и лобистима у Вашингтону који даноноћно раде за њих.

          Тако се начин живота наших корпоративних елита изменио за веома кратко време.

          Очеви тих људи су током Другог светског рата радили у задимљеним фабрикама пуним чађи, а сада њихови потомци, господари Васељене, лете реактивним авионима „Gulfstream” у Давос и Дубаи, да би ручали са европском аристократијом, саудијским принчевима и кинеским милијардерима.

          Слободна трговина им је омогућила да победе. А ко су губитници? Ко је остао у минусу?

          То су просечни Американци.

          Просечна америчка породица је у последњих 40 година заборавила шта је то повећање плате. Шта то говори?

          САД су изгубиле трећину радних места, земља има трговински дефицит од 10 билиона долара, а новинари који пишу да је амерички увоз порастао у овом или оном месецу или години, из њима знаних разлога, готово никада не помињу годишњи трговински дефицит.

          Још један проблем се крије у томе што кад нека компанија затвори фабрику у провинцији - тај град постепено изумире. И читав мали бизнис: барови, ресторанчићи, прехрамбене трговине, апотеке – све што живи од те фабрике, такође умире.

          По читавој Америци се могу, на улазима у градове, поставити надгробне плоче - „настрадао од слободне трговине”.

          А где је либерални морал који је гарантовао да ће обезбедити америчким радницима минималне зараде и створити комфорне радне услове?

          Нема га. Фритрејдери су убеђени да је слободна трговина морала да буде уведена.

          Како је говорио доктор Панглос у једном Волтеровом роману: „све што се ради, све се ради да буде боље у овом најбољем свету”.

          Аха, наравно...

          * П. Бјукенен је био и високи саветник три америчка председника - Ричарда Никсона, Џералда Форда и Роналда Регана
 

          Превео Горан Шимпрага