Бивши израелски безбедносни функционер: Анкара сања о границама Турске империје

THE GUARDIAN: ГИОРА ЕИЛАН ОДКТРИО ДЕТАЉЕ СВОЈИХ СУСРЕТА

СА РУСКИМ И ТУРСКИМ КОЛЕГАМА

• Руси су предвидели појаву Исламске државе. А колега из Турске ми је отворено говорио: „Свесни смо да не можемо да вратимо земље које су биле под контролом Отоманског царства пре 1917., али немојте мислити да су границе које су нам наметнуте крајем Првог светског рата од стране земаља победница - пре свега Британије и Француске - за нас прихватљиве. Турска ће наћи начин да се врати својим природним границама на југу - линији између Мосула у Ираку и Хомса у Сирији”
• Претња коју ИД представља је слична претњи коју је представљала нацистичка Немачка. Координација између Русије и Запада неће гарантовати победу у борби против Исламске Државе, али без ње - та борба је осуђена на неуспех
• Израел може донекле имати сукоб интереса по овом питању, међутим, увек морамо имати у виду шта би се десило да ИД ојача и преузме контролу над Сиријом, Јорданом и Синајем. За Израел је, такође, закључак јасан: победа над Исламском Државом мора имати примат

Пише: Гиора EИЛАНД, бивши шеф Савета за националну безбедност Израела, у тексту написаном за The Guardian

        МОСКВА је предвидела претњу коју представља Исламска држава и зна да само уједињени фронт може да је победи. Мотиви Турске су, међутим, мутнији.

        Недавне тензије између Русије и Турске су ме подсетиле на два сусрета од пре много година - један са Русом, а други са Турчином - који би могли да помогну у расветљавању тренутног понашања обе земље.

        Пре десетак година, шеф руског труста мозгова је посетио Израел.

        Као шеф Савета за националну безбедност, дочекао сам га, као и неколико других виших безбедносних званичника, и од њега чуо да је Исламска држава највећа претња по светски мир. Истина, име „Исламска Држава” није поменуто тада, али је феномен који представља предвиђен са запањујућом прецизношћу. Руски званичник је упозорио на формирање исламског калифата у Ираку, који је био у процесу дезинтеграције; упозорио је да ће тај калифат покушати да преузме контролу над Блиским Истоком и да одатле пусти своје дугачке пипке северно, преко бивших муслиманских совјетских република. У исто време, покушаће да искористи слабост Запада и преусмери му пажњу на Европу.

        Његов закључак је био да Русија, западне силе и Израел имају заједничког непријатеља и да им је од највећег интереса да удруже снаге како би га победили. Током година сам чуо сличне поруке и у  сусретима с другим руским званичницима. Такође су критиковали рат САД у Ираку - који су описивали као „имбецилан” - и за који су тврдили да ће само поспешити долазак калифата.

        Око годину дана пре тог сусрета са Русом, срео сам се турским званичником. То је било у време када су односи између Јерусалима и Анкаре били одлични. На том састанку, турски званичник је отворено говорио о погледима Турске на свет.

       „Свесни смо да не можемо да вратимо земље које су биле под контролом Отоманског царства пре 1917.”, рекао је, „али немојте мислити да су границе које су нам наметнуте крајем Првог светског рата од стране земаља победница - пре свега Британије и Француске - за нас прихватљиве. Турска ће пронаћи начин да се врати својим природним границама на југу - линији између Мосула у Ираку и Хомса у Сирији. То је наша природна тежња и оправдана је великим туркменским присуством у том региону”.

        Постоје три закључка која се могу извући када посматрамо тренутну ситуацију у светлу ових сусрета.

        Први, да је Русија одавно предвидела успон ИД и да Москва види ту организацију као значајну стратешку опасност.

        Други, да су Руси у праву што очекују од Запада да постави борбу против ИД као приоритет и привремено остави несугласице по другим питањима по страни.

        Трећи, иако је Турска чланица NATO, она се не понаша на начин који промовише интересе NATO. Пре би се рекло да вуче организацију у сукоб како би заштитила своје интересе - укључујући нападе на Курде, који су једини који се заправо боре против ИД на копну, као и беспотребно провоцирање Руса. Према изјавама руског председника Владимира Путина, Турска чак пружа финансијску помоћ ИД.

        Закључак би требало да буде очигледан: претња коју ИД представља је слична претњи коју је представљала нацистичка Немачка.

        Координација између Русије и Запада неће гарантовати победу у борби против Исламске Државе, али без ње - та борба је осуђена на неуспех. 

        Француски председник Франсоа Оланд је ово, чини се, прихватио и можемо се само надати да ће успети да убеди остале NATO земље да зауздају Турску и удруже снаге са Русијом.

        Израел може донекле имати сукоб интереса по овом питању, међутим, увек морамо имати у виду шта би се десило да ИД ојача и преузме контролу над Сиријом, Јорданом и Синајем. За Израел је, такође, закључак јасан: победа над Исламском Државом мора имати примат.