БИОЛОЗИ: Почело је шесто масовно изумирање животињских врста на Земљи

ИЗУМИРАЊЕ СЕ ПРИБЛИЖАВА РАЗМЕРАМА КОЈЕ ЈЕ ИМАЛО

КАД СУ НЕСТАЛИ ДИНОСАУРУСИ

• Научници из више земаља утврдили да су до антропоцена - ере човека - сваких сто година нестајале по две врсте сисара на сваких 10.000 врста животиња. У 20-ом веку је број врста у изумирању повећан 114 пута! Другим речима, данас нестаје онолико животињских врста за 100 година колико је некада нестајало за 10.000 година

        ГРУПА  биолога из неколико земаља упозорила је да је на Земљи у току шесто масовно изумирање животиња које није изазвано природним факторима већ оним што чине људи.

        У чланску објављеном у часопису Science Advances, један од њих - Херардо Себалос из Мексика - објаснио је:

        „Ако се садашњи тренд настави, животу на нашој планети биће потребни много милиона да поврати досадашњу бројност животињских врста. А и наша врста - то јест, људи - нестаће такође прилично брзо“.

        Радом групе је руководио Американац Пол Ерлих са Стенфорда.

        Ова група биолога је у истраживању користила податке о брзини нестајања старих врста сисара и кичмењака у периодима масовних изумирања животиња и биљака, као и податке о „мирним раздобљима“ између претходних пет масовних изумирања. При том је - да не би била оптужена за алармизам - користила максималне показатеље о изумирању у мирним раздобљима и минималну брзину нестајања врста данас.

        Утврдили су да су до антропоцена - ере човека - сваких сто година нестајале по две врсте сисара на сваких 10.000 врста животиња. У 20-ом веку је број врста у изумирању повећан 114 пута!

        Другим речима, данас нестаје онолико животињских врста на 100 година колико је некада нестајало за 10.000 година.

        Ерлих, Себалос и њихове колеге опомињу да се садашњи темпо изумирања животињских врста стреловито приближава  брзини којом су нестајале биљне и животињске врсте пре 66 милиона година када су нестали диносауруси, морски рептили и птеросауруси.

        У чланку у Science Advances се подвлачи: „Могуће је да смо пре веома потценили него преценили размере изумирања“.

        Ерлих је оценио да човечанство још има шансу да бар смањи брзину и размере изумирања. Међутим, та могућност брзо нестаје јер је око 40 одсто водоземаца пред изумирањем, а нестанак прети и четвртини сисара.

        Ерлих је предложио и хитне мере: „Морају предузети мере за заштиту врста којима прети нестанак и одмах смањити притисак на популацију таквих животиња. Односно: мора се одмах смањити људски притисак на њихову животну средину, мора се смањити експлоатација природних ресурса, мора се зауставити мењање климе“.