Бајденови савети пре воде конфедерализацији него ли федерализацији Украјине

САДА ЈЕ ГЛАВНО ПИТАЊЕ: КОЈОМ БРЗИНОМ ЋЕ БРОД УКРАЈИНСКЕ ДРЖАВНОСТИ КРЕНУТИ КА ДНУ

Бајден у Врховној ради

• Преседани ММФ са отплатом дуга Украјине могу покренути такву лавину да од светског финансијског система, који је оријентисан на долар, неће остати камен на камену, а политичке конструкције Запада (ЕУ) једноставно неће издржати напетост унутрашњих противречности и пући ће као балон
• На преговорима у Москви, Џон Кери учинио је битне уступке у сиријском питању (уклоњен је захтев за моментални одлазак Асада), републикански конгрес деблокирао је реформу ММФ-а због чега САД губе удео за блокирање, а приликом доношења одлука Фонда повећава се специфична тежина Русије, Кине, Индије и Бразила. Сви ти кораци у правцу компромиса са Русијом практично по свим главним тачкама глобалне конфронтације јесу признање да САД нису могле да постигну чисту победу и сада покушавају да сведу партију на нерешено
• Бајденове препоруке Кијеву нису само доказ да су кијевске власти узалуд ратовале, него и потврђују да су „постигле“ значајно погоршање својих преговарачких позиција. При том, тешко да у САД не схватају да ће остварење Бајденових препорука довести кијевски режим до брзог краха, а Украјину до распада. Јер, украјински нацисти и либерални „патриоти“ нису у стању да прихвате неопходност федерализације коју је украјинска пропаганда изједначила са издајом отаџбине

Пише: Ростислав ИШЋЕНКО, председник Центра за системске анализе и предвиђања

        ДЕФОЛТ Украјине у чију реалност нису тако дуго желели да верују њени руководиоци, постао је свршен чин двадесетог децембра. Нису исплаћене три милијарде долара дуга за обвезнице које је купила Русија у децембру 2013. Уз то, Јацењук је званично изјавио да Кијев уводи мораторијум на исплате по овим обавезама.

        Теоретски, украјинска влада има још времена до 30. децембра да, ипак, реализује одложену исплату, иако технички готово није могуће то учинити.

Шта даље?

        Са једне стране, Кијев има 13 милијарди долара (ако је веровати Јацењуку) у залихама злата, али те резерве су формиране углавном на рачун наменских кредита ММФ, за чије је додељивање један од услова забрана коришћења тог новца за исплате других кредита (који не долазе од ММФ-а). Сем тога, украјинска влада признала је још 2014. да се знатан део залиха злата налази у не ликвидним хартијама од вредности, односно, формално новац као да постоји, али није га могуће добити (тим пре, брзо).

        На крају, изгледа невероватно обрт да власт неочекивано промени свој став, власт која је гордо изјављивала да никада ништа неће платити Русији уколико не пристане да дуг призна за комерцијални и отпише 20%.

        Ни нацисти ни либерални „патриоти“-русофоби неће Кијеву опростити такву „издају“, а власт Порошенко-Јацењук и тако се одржава на часној речи.

        Изјаве председника владе РФ, Дмитрија Медведева, и министра финансија, Антона Силуанова, које су се чуле ових дана, потврђују да у Москви не рачунају на повратак кијевских власти на режим реалног поимања стварности и да се припремају за почетак процеса у Лондонском суду.

        Будући да је ММФ признао дуг Украјине за суверени, констатација чињенице о дефлту неће одузети много времена. Након тога уследиће акције заплене украјинске имовине у иностранству, рачуна, као и роба које припадају државним компанијама. У ствари, ради се о замрзавању читаве спољно-економске и спољнотрговинске делатности Украјине и могућности за позајмљивање на светским финансијским тржиштима. Сем тога, након констатације чињенице дефолта - сви остали даваоци кредита Кијеву добијају право да од њега захтевају превремену отплату већ добијених кредита.

        Кијев се надао и можда се још увек нада да ће ММФ наставити финансирање. Истина, Фонд је у новембру под јаким притиском САД променио правила кредитирања земаља после дефолта и теоретски би могао да настави трансфер транши Украјини према раније додељеном кредиту.

        Ипак, и овде се неприметно поткрала издаја.

        Прво, по новим правилима - ММФ има право, али није обавезан да кредитира неликвидне земље. Међутим, већ у октобру-децембру 2015. г. (још пре званичног банкротства Украјине) Фонд је задржао две транше у укупном износу од око три милијарде долара под изговором да Кијев није извршио обавезе у вези са финансијским опоравком. Сада се ситуација погоршала и тешко да ће ММФ добровољно издвојити Украјини макар копејку.

        Друго, кијевске власти се уздају у подршку САД. Истина, Вашингтон има полуге утицаја на ММФ. Сем тога, САД чак могу да покушају максимално да искомпликују Русији процес признавања Украјине за несолвентног дужника, као и наплате потраживања.

Могу, али, да ли ће хтети?

        Такви поступци довешће до рушења актуелног светског финансијског система који је још увек у многоме оријентисан на САД, а иначе је осниван као механизам америчког управљања светом.

        Политички мотивисана (у интересу САД) немогућност потраживања дуга од земље  - банкротера довешће до заустављања међународног кредитирања. За кога ће све бити политички заинтересоване САД кад дође време да се плати? Земље ЕУ (сиромашни Југ) притиснуте неподношљивим бременом кредита неће пропустити прилику да покажу да их интересује због чега су оне горе од Украјине. У Африци, Азији, Латинској Америци такође је много држава које ће са задовољством саме себи опростити своје дугове.

        Може се покренути таква лавина да од светског финансијског система, који је оријентисан на долар, неће остати камен на камену, а политичке конструкције Запада (та иста ЕУ) једноставно неће издржати напетост унутрашњих противречности и пући ће као балон. Велика лавина увек почиње од покретања првог каменчића, али се касније више не може зауставити.

        Последњи поступци САД потврђују да су у Вашингтону опет „голубови“ надвладали „јастребове“. На преговорима у Москви Државни секретар Џон Кери учинио је битне уступке у сиријском питању (уклоњен је захтев за моментални одлазак Асада), републикански конгрес деблокирао је реформу ММФ-а због чега САД губе удео за блокирање, а приликом доношења одлука Фонда повећава се специфична тежина Русије, Кине, Индије и Бразила.

        Сви ти кораци у правцу компромиса са Русијом практично по свим главним тачкама глобалне конфронтације јесу признање да САД нису могле да постигну чисту победу и сада покушавају да сведу партију на нерешено. Било би смешно одбацити све те договоре због апсолутно неспособног украјинског режима.

        Коначно, током посете Кијеву потпредседника САД, Џозефа Бајдена, Вашингтон је такође показао настојање да буде конструктиван. Пошто је у сали Врховне Раде окупио посланике парламента, владу, председника и секретара Савета за националну безбедност и одбрану Украјине - Бајден им је дословце издиктирао план за реализацију минских споразума.

        Индикативно је да је у фебруару 2015., када су ти споразуми тек били потписани, на таквом њиховом схватању и редоследу реализације инсистирао само Путин. У Паризу, 2. октобра, „прогледали су“ и прикључили се руском ставу Оланд и А. Меркел, а до децембра пала је копрена са очију и код лидера САД.

Украјинска власт предата је сама себи

        То је најстрашнија могућа превара. Након скоро две године грађанског рата започетог због тога што је Донбас тражио нешто већа права локалних власти, која су веома условно могла да се назову федерализацијом, потпредседник САД саопштио је са говорнице Раде читавом украјинском руководству да само федерализација може да их спаси од распада, наводећи као пример историју САД. При том, реализација Бајденових препорука пре води конфедерацији него федерализацији.

        Односно, кијевске власти нису само узалуд ратовале, него су и „постигле“ значајно погоршање својих преговарачких позиција.

        При том, тешко да у САД не схватају да ће остварење Бајденових препорука довести кијевски режим до брзог краха, а Украјину до распада. Ти исти нацисти и либерални „патриоти“ нису у стању да прихвате неопходност федерализације коју је украјинска пропаганда изједначила са издајом отаџбине. Заправо, у Вашингтону виде могућност за очување режима и теже компромису са Русијом преко шефа из Кијева.

        У таквим условима финансирање несолвентне земље којом управља клептократија чини се не само нелогичним, него и противречи свим последњим корацима које су САД предузимале на светској сцени.

        Због чега давати новац онима које очигледно избацују из биланса?

        Јасно је да ће за Украјину сви други извори кредитирања (како државни, тако и приватни) такође бити затворени, а без новца не живе дуго ни људи ни државе.

        У ствари, проблем украјинског дефолта данас више не тражи толико одговор на питање у ком року и у којој количини Русија може да врати свој новац, већ  - колико брзо ће и са каквим последицама за суседе избушени брод украјинске државности гордо кренути на дно.

        Превела Ксенија Трајковић