Азербејџан напао Карабах, али заустављен - имао 50 мртвих, изгубио хеликоптер, дрон и три тенка

ПОКУШАО КОМАНДОСКИ УПАД СА СЕВЕРА И ЈУГА, ИМАО ПОЧЕТНИ УСПЕХ, АЛИ ОНДА СВЕ ИЗГУБИО

Нагорно Карабах

• Први рат између Јерменије и Азербејџана због Карабаха почео је 1988., док су обе државе још биле републике у саставу СССР. Карабах је дотад био аутономна област у саставу Азербејџана, али је објавио да иступа из његовог састава
• Године 1992. избио је прави велики рат. Почели су Азербејџанци. Кренули су кад су проценили да су се довољно наоружали и спремили, али су га 1994. дефинитивно изгубили, као и контролу над Карабахом који је прогласио независност, а прикључио је себи и седам околних бивших општина са јерменском већином

        ЈЕРМЕНИ и Азербејџанци на ивици су свог новог великог рата око Нагорног Карабаха, области насељене Јерменима коју су бољшевици укључили у састав Азербејџана.

        Тачније: на некадашњој линији фронта између Карабаха и Азербејџана поново се пуца. Жестоко и са употребом великих калибара и употребом борбених хеликоптера.

        Министарство одбране Азербејџана оптужило је званични Јереван да су његове снаге са територије Карабаха за 24 сата 127 пута отварале ватру и тукле азербејџанску територију. Нагласило је да су Јермени притом користили минобацаче и тешке митраљезе.

         У другом саопштењу је признало да већ има 12 погинулих.

        Министарство одбране Јерменије оптужило је Баку да азербејџанска армја изводи офанзивна дејства и да користи „тенкове, артиљерију и авијацију“.

        Његов портпарол - Арцрун Ованисјан - саопштио је да су Азербејџанци изгубили по један хеликоптер, беспилотну летелицу и тенк.

        Армија међународно непризнате Републике Нагорно Карабах оптужила је Азербејџан за артиљеријске ударе по насељима и својим војним објектима. Убрзо потом је саопштила да је њена ПВО оборила два азербејџански хеликоптер (Баку је то демантовао) и две беспилотне летелице и да је уништила тр противнча тенка.

        Званична Москва је апеловала на обе стране да прекину непријатељаства и врате се преговорима у оквирима „Минске групе ОЕБС“ која ће се до половине априла поново састати у Бечу.

                                          Пролазак тенкова кроз главни град Карабаха Степанакерт

        Познати јерменски политиколог Рачија Арзумањан овако је описао тренутну ситуацију:

        „Азербејџанци су на југу и северу Карабаха покушали да заузму неке од наших положаја. У првом налету им је то пошло за руком, али су ти положаји сада поново под нашом контролом. Није могло без примене ратне технике.

        Азербејџанци су и на југу и на северу напали са командосима, али су на северу упали у заседу. Оборен је хеликоптер који им је био послат у помоћ. На страни Азербејџанаца је био фактор изненађења, али су имали најмање 50 погинулих, а изгубили су и три тенка. Сада ће наши да их ,одраде’ још озбиљније“.

        Јерменски председник Серж Саргсјан, иако се у тренуцима азербејџанског напада налазио у САД, сазвао је Савет националне безбедности.

        Први рат између Јерменије и Азербејџана због Карабаха почео је 1988, док су обе државе још биле републике у саставу СССР.

        Карабах је дотад био аутономна област у саставу Азербејџана, али је објавио да иступа из његовог састава.

        Године 1992. избио је прави велики рат. Почели су Азербејџанци. Кренули су кад су проценили да су се довољно наоружали и спремили, али су га 1994. дефинитивно изгубили, као и контролу над Карабахом који је прогласио независност, а прикључио је себи и седам околних бивших општина са јерменском већином.

        Јерменија заступа интересе Карабаха јер њему нису дозволили велики светски „играчи“ да унутар Минске групе ОЕБС заступа своје интересе.

Оборени азербејџански дрон