Асадова коначна победа већ се види и без двогледа

ДЕБЛОКАДА ДЕИР-ЕЗ-ЗОРА ЈЕ ТРИЈУМФ СИРИЈСКЕ АРМИЈЕ, РУСКЕ АВИЈАЦИЈЕ И ВОЈНИХ ИНСТРУКТОРА

• Исламска држава је била принуђена да већи део своје командне структуре и „администрације“ хитно пребаци далеко на југ, у град Мајадин. Међутим, владине снаге су убрзо тежиште своје ватре преместиле јужно од Деир-ез-Зора - да би спречиле бекство противника дуж обале Еуфрата
• Рат још није дефинитивно добијен. Ликвидација „џепова“ који преостану, као и „резервата тероризма“ у провинцији Идлиб, може потрајати још месецима. Поготово што сиријска армија делује без журбе. Сада то коначно и може себи да дозволи

        ДЕБЛОКАДА Деир-ез-Зора је истински тријумф и сиријске армије и руске борбене авијације, војних инструктора и крстарећих ракета „Калибар“.

        И сиријског председника Башара Асада, лично.

        Он је својим јединицама и њиховим командантима честитао деблокаду на начин на који није ни ослобађање Алепа:

        „Ви сте својим подвигом показали да сте одговорни пред нашим будућим генерацијама. Остаће у историји записано да сте ради нашег цивилног становништва, ризиковали и оно што вам је најдрагоценије“.

        Са севера су Деир-ез-Зор одбрану Исламске државе пробили делови 17-те дивизије и Пета легија који су још 5. септембра увече стигли на само два и по километра од тог великог града на Еуфрату. Одатле па до утврђених линија бранилаца града и бивше 1387-ме војне базе - све је било у видном пољу.

        Убрзо је међу истуреним положајима 17-те дивизије, којом командује пуковник Исам Захедин, и бранилаца унутар 137-ме базе била успостављена радио-веза.

        Џихадисти су, видећи да су се њихове позиције заљуљале, на брдо Сарда поставили главнину преостале артиљерије па је ускоро почела артиљеријска битка каква у Сирији није виђена.

        Под ударом артиљераца владиних снага, који су у рукама имали и руске хаубице великог домета, нису се само нашли положаји терориста око града, него и ватрене тачке Исламске државе на оближњем ланцу чији је део Сарда. Утврђени положаји џихадиста били су напросто „преорани“.

        Што нису они „одрадили“ - довршиле су крстареће ракете „Калибар“ испаљене из источног Медитерана са фрегате „Адмирал Есен“.

        Са стране владиних снага у овим борбама су учествовали и руски оклопни аутомобили „Вистрел“. Постоје претпоставке да их користи приватна војна компанија која ратује на Асадовој страни.

        Офанзивна дејства су - из града - изводили и припадници сиријског гарнизона који га је три године бранио. Успели су да преузму контролу над остацима јерменског и разореног хришћанског гробља.

        Владине снаге су у борбама за деблокаду изгубиле једно оклопно возило и неколико пикапова са инсталираним митраљезима.

        Упркос томе, преузеле су контролу над нафтним налазиштем Ал-Мазра.

        Исламска држава је била принуђена да већи део своје командне структуре и „администрације“ хитно пребаци далеко на југ, у град Мајадин.

        Међутим, владине снаге су убрзо тежиште своје ватре преместиле јужно од Деир-ез-Зора - да би спречиле бекство противника дуж обале Еуфрата.

        Исламска држава је, ако се привремено остави по страни „резерват тероризма“ у провинцији Идлиб, са Деир-ез-Зором изгубила контролу и над последњима великим градом у Сирији.

        Ликвидација „џепова“ који преостану, али и утврђења у Идлибу, може потрајати још месецима. Поготово што сиријска армија делује без журбе. Сада то коначно и може себи да дозволи.

        Рат још није дефинитивно добијен, али се његов крај заиста већ види и без двогледа.