Антиратна коалиција мора имати војну моћ упоредиву са снагом НАТО пакта

И ВЕЛИКИ РЕГИОНАЛНИ ВОЈНИ КОНФЛИКТИ ПРОТИВ РУСИЈЕ НАЈИЗГЛЕДИЈИ ИЗМЕЂУ 2015. И 2018. (КРАЈ)

Састанак БРИКС-а

• Aнтиратна коалиција - да би била успешна и ефикасна - мора да поседује довољну одбрамбену способност за одбијање америчке агресије и покушаја војно-политичке дестабилизације било које тачке на планети
• Ради тога је неопходно проширити модел ОДКБ, ангажовати за сарадњу Кину, Вијетнам, Сирију, Кубу, Узбекистан, Туркменију, Азербејџан, створити механизме партнерства у име мира са Индијом, Ираном, Венецуелом, Бразилом, као и другим земљама којима прети америчка агресија
• Поседовањем војно-политичке и економске моћи упоредиве са НАТО-ом, антиратна коалиција могла би да победи у конфронтацији коју намећу САД и независно од њихове жеље да почне реформу светског финансијско-валутног система у интересу стабилног економског развоја како светске, тако и свих националних економија
• Водећу улогу у оснивању антиратне коалиције мораће да преузме Русија, будући да се управо она налази у најостељивијем положају и да без стварања такве коалиције неће моћи да победи у светском рату који се против ње развија
• Ако Русија не оснује такву коалицију онда ће антируска коалиција коју формирају САД прогутати и неутрализовати потенцијалне руске савезнике
• Ако земље G7 одбију да се „помере” у органима управљања међународних финансијских организација, онда антиратна коалиција треба да има довољно синергије да створи алтернативне глобалне регулаторе

         Пише: Сергеј ГЛАЗЈЕВ, саветник Владимира Путина, академик РАН

         ДЕЛОВАЊЕ антиратне коалиције треба да буде усмерено не само на разобличавање и осујећивање политичке доминације САД, него, и пре свега – на ометање америчке војно-политичке моћи засноване на емисији долара као светске валуте.

         Ако се наставе агресивна дејства САД у распиривању светског рата, деловање треба да обухвати и одустајање од коришћења долара у међусобној трговини и од доларских инструмената за пласман девизних резерви.

         Антиратна коалиција треба да има свој позитиван програм за уређење светске финансијско-економске архитектуре на принципима узајамне користи, праведности и поштовања националног суверенитета .

         Већ смо говорили о мерама које су неопходне за финансијску стабилизацију, за повећање ефикасности регулисања финансијског тржишта, банкарских, финансијских и инвестиционих институција, за стимулисање раста новог технолошког поретка и прогресивних структурних промена и за формирање одговарајућих нових институција. Оне треба да уклоне основне узроке глобалне кризе међу којима су најзначајније следећи:

         - неконтролисана емисија светских резервних валута, која доводи до злоупотребе од стране емитената, монополског положаја у сопственом интересу по цену повећања диспаритета и разорних тенденција у глобалном финансијско-економском систему;

         - немогућност актуелних механизама за регулисање операција банкарских и финансијских институција да обезбеде заштиту од прекомерних ризика и појављивања финансијских „мехура”;

         - исцрпљивање граница раста доминантног технолошког поретка и недостатак услова за настајање новог, укључујући недостатак инвестиција за широко увођење кластера који чине компоненте његових базних технологија.

         Антиратна коалиција треба да наступа са позитивним програмом мера за излазак из глобалне кризе путем уклањања њених узрока и стварања стабилних услова за функционисање светског финансијског тржишта и међународне валутно-финансијске размене на узајамно корисној основи, развоја међународне производне кооперације и светске трговине робом и технологијом.    

         Ови услови треба да омогуће националним властима да организују кредитирање развоја и развијања нових технологија и модернизације економије на тој основи, као и стимулисање иновационе и пословне активности у перспективним правцима економског раста.

         За то је потребно да земље-емитенти светских резервних валута гарантују њихову стабилност путем поштовања одређених ограничења размера државног дуга и дефицита платног и трговинског биланса.

         Сем тога, оне треба да поштују услове утврђене на одговарајући начин у односу на транспарентност коришћења механизама за обезбеђивање емисије својих валута и давање могућности за њихову несметану размену за све трговинске активе на њиховој територији.

         Значајан услов за емитенте светских резервних валута треба да буде и поштовање правила савесне конкуренције и недскриминационог приступа на своја финансијска тржишта. Уз то, осталим земљама, које поштују аналогна ограничења, треба омогућити примену својих националних валута као инструмента  спољнотрговинске валутно-финансијске размене, укључујући и њихово коришћење у другим земљама-партнерима као резервних.

         Рационално је увођење класификације националних валута које претендују на улогу светских или регионалних резервних валута, по категоријама у складу са поштовањем одређених услова од стране њихових емитената.

         Истовремено са увођењем услова за емитенте светских резервних валута неопходно је јачање контроле кретања капитала у циљу спречавања спекулативних напада који дестабилизују светски и национални валутни финансијски систем. 

         Ради тога земље коалиције треба да уведу забрану на трансакције својих резидената са оф-шор зонама, као и да не дозволе приступ програму рефинансирања банкама и корпорацијама које су основане уз учешће резидената оф-шор зона. Такође је рационално увођење ограничења за коришћење у међународним обрачунима валута чији емитенти не поштују утврђене услове.

         За одређивање услова за емитенте светских резервних валута и за мониторинг њихове доследности - потребно је спровести дубоке реформе међународних финансијских институција у циљу обезбеђивања легитимног представљања земаља – учесница према објективном критеријуму из сета својстава релативне тежине сваке од њих у светској производњи, трговини, финансијама, природном потенцијалу и становништву.

         Према том истом критеријуму може да се формира корпа валута за издавање нове СДР  (Special Drawing Rights, SDR, SDRs — вештачко резервно платно средство које емитује ММФ, прим. прев.) у односу на коју могу да се одређују курсеви свих националних валута, укључујући и светске резервне. У почетној фази у ту корпу могу да уђу валуте оних земаља коалиције које пристану да преузму обавезу поштовања утврђених услова.

         Реализација реформи толиких размера захтева одговарајућу правну и институционалну подршку. То може да се уради давањем одлукама коалиције статуса међународних обавеза земаља које су заинтересоване за њихову реализацију, а такође и ослањајући се на институције ОУН-а и овлашћене међународне организације.

         За стимулисање глобалног распростирања социјално значајних достигнућа новог технолошког поретка неопходно је проширити међународни систем стратешког планирања глобалног социјално-економског развоја, који укључују израду дугорочних прогноза научно – техничког развоја, одређивање перспектива развоја светске економије, регионалних удружења и великих земаља, откривање могућности за превазилажење постојећих диспропорција укључујући дисконтинуитет у нивоу развоја напредних и слабо развијених земаља, као и избор приоритетних праваца развоја и индикативних планова делатности међународних организација.

         САД и земље G7 вероватно ће без разматрања одбацити горе дефинисане предлоге за реформисање светског валутно-финансијског система, будући да ће њихова реализација поткопати њихово монополско право на неконтролисану емисију светских валута. Садашњи начин размене резултата и фактора економске делатности између земаља у развоју и развијених земаља у потпуности одговара развијеним.

         Остварујући огромну добит од емисије светских валута водеће западне земље ограничавају приступ сопственим тржиштима актива, технологија и рада и стално уводе нова ограничења.

         Као што показује политика коју спроводе САД, уместо реформе светског финансијског система на принципима легитимности, узајамне користи и поштовања суверенитета, оне радије бирају распиривање светског хаотичног рата ради заштите свог доминантног положаја.

         Због тога антиратна коалиција - да би била успешна и ефикасна - мора да поседује довољну одбрамбену способност за одбијање америчке агресије и покушаја војно-политичке дестабилизације било које тачке на планети.

         Ради тога је неопходно проширити модел ОДКБ, ангажовати за сарадњу Кину, Вијетнам, Сирију, Кубу, Узбекистан, Туркменију, Азербејџан, створити механизме партнерства у име мира са Индијом, Ираном, Венецуелом, Бразилом, као и другим земљама којима прети америчка агресија.

         Поседовањем војно-политичке и економске моћи упоредиве са НАТО-ом, антиратна коалиција могла би да победи у конфронтацији коју намећу САД и независно од њихове жеље да почне реформу светског финансијско-валутног система у интересу стабилног економског развоја како светске, тако и свих националних економија.

         Ако земље G7 одбију да се „помере” у органима управљања међународних финансијских организација, онда антиратна коалиција треба да има довољно синергије да створи алтернативне глобалне регулаторе.

         Оснивање такве коалиције могуће је иницирати на основу БРИКС-а и почети од решења питања подршке њихове економске безбедности, укључујући:

          - стварање универзалног платног система за земље БРИКС-а и издавање опште платне картице БРИКС-а која обједињава кинеску UnionPay, бразилску ELO, индијску RuPay, а такође и руске платне системе;

         - стварање система за размену информација између банака, слично SWIFT-у, који је независан од САД и ЕУ;

         - прелазак на коришћење сопствених рејтинг агенција.

         Водећу улогу у оснивању антиратне коалиције мораће да преузме Русија, будући да се управо она налази у најостељивијем положају и да без стварања такве коалиције неће моћи да победи у светском рату који се против ње развија.

         Ако Русија не оснује такву коалицију онда ће антируска коалиција коју формирају САД прогутати и неутрализовати потенцијалне руске савезнике. Тако се рат против Русије, који Американци провоцирају у Европи, може показати уносним за Кину.

         Следећи кинеску мудрост о паметном мајмуну који на дрвету чека крај окршаја два тигра да би затим присвојио плен, они могу да изаберу стратегију немешања.

         Узајамно слабљење САД, ЕУ и Русије може да олакша Кини остварење глобалног лидерства. Бразил може да подлегне притиску САД, а Индија да се затвори у решавању својих унутрашњих проблема.

         Русија поседује историјско искуство лидерства у светској политици, не мање од САД, а такође за то неопходни духовни ауторитет и довољну војно-техничку моћ. Али, да би претендовала на лидерство, руска друштвена свест мора да се ослободи комплекса ниже вредности који су накалемили прозападни медији у периоду Горбачовљеве перестројке и америчке доминације у време Јељциновог режима.

         Мора да се поврати историјски понос руског народа на вишевековно истрајно стварање цивилизације која је објединила мноштво нација и култура и више пута спасила Европу и човечанство од самоуништења. Да се поврати разумевање историјског континуитета улоге Руског света у стварању укупне културе човечанства почев од Кијевске Русије, која је постала духовна наследница Византијске империје, до савремене Руске Федерације, наследнице СССР-а и Руске империје.

         У том контексту треба представљати евроазијски интеграциони процес као глобални пројекат успостављања заједничког простора развоја народа од Лисабона до Владивостока и од Петерсбурга до Колумба, који су вековима живели заједно, сарађивали и обогаћивали једни друге.

         Такође је неопходна унутрашња хармонизација руске друштвене свести која искључује њено изливање како у нацизам, тако и у космополитизам. Ради се пре свега о уношењу у руску друштвену свест вредносних оријентација које јачају Русију, као, на пример, „сваки национализам – руски, украјински, чеченски, татарски, јеврејски...  је форма која претходи нацизму”, „тамо где се функционери сналазе у својим обавезама нико, ни грађани, ни народи немају разлога за протесте”, за сваку нама нанету  штету најпре смо криви ми сами – због тога што смо се показали слабим и рањивим” и тсл.

         Сем хармонизације међунационалних односа такви ставови омогућиће да се осујети деловање локалних агената страног утицаја у Русији, који су успели у искривљивању смисла и подметању појмова.

         Русија неће моћи да организује отпор америчкој агресији ако не успостави способност за самосталан развој.

         Без обзира на огромна разарања научно-производног потенцијала и деградацију индустрије, за успешан развој Русија још увек има довољан интелектуални, природни и економски потенцијал.

         Ипак, његово потпуно коришћење није могуће у оквирима проамеричке економске политике која се данас спроводи и провоцира извоз капитала и „офшоризацију” економије што ограничава унутрашњи кредит давањем зајмова САД и њиховим савезницима у НАТО-у путем пласмана девизних резерви у њиховима облигацијама.