Американци у битку за Мосул укључили своју елитну „Велику црвену” пешадијску дивизију

ОБАМА ЖУРИ ДА ОДНЕСЕ ПОБЕДУ ПРЕ ТРАМПОВОГ УСТОЛИЧЕЊА ДА БИ БИО „ПОБЕДНИК НАД ИД”

• Има око  18.000 војника и официра. Поред пешадије, чине је и две оклопне бригаде (тенкови М-1 Abrams и борбена оклопна возила M-2 Bradley) и по једна бригада артиљерије и борбених хеликоптера (АН-64, UH-60 и СН-47)

          ВАШИНГТОН је по свему судећи тврдо одлучио да преузме контролу над ирачким Мосулом – који Исламска држава сматра својом „престоницом” – пре краја мандата Барака Обаме.

          Исти је случај и са „резервном престоницом” Исламске државе – сиријским градом Раком.

          Бела кућа и Пентагон журе да би се демократа Обама китио ловорикама „ликвидатора исламске државе”, а не републиканац Доналд Трамп. Скривени – и додатни – мотив журбе је у намери оних који из сенке управљају Америком да Трампа лише разлога да обједини војне напоре САД са Русијом ради заједничке борбе продив ИД.

          Зато су у ирак већ пребацили своју Прву пешадијску дивизију, која је позната и под именом „Велика црвена јединица” (Big Red One).

          Њени припадници – који имају на располагању и тенкове и артиљеријске самохотке - учествоваће у „ослобађању Мосула”.

          Званично, „црвених” је у битку за Мосул укључено само око 500, али Ирачани-очевици тврде да су у борбе укључени и тенкисти и артиљерци „Велике црвене”.

          Постоје и тврдње да је „под Мосулом” – само из командног састава те дивизије – већ око 500 људи. Такође: да ће они преузети командовање копненим делом операције.

          Ова дивизија је формирана 1917-те године и отада је учестовала фактички у свим ратовима које су водиле Сједињене Државе.

          Има око  18.000 војника и официра.

          Поред пешадије, чине је и две оклопне бригаде (тенкови М-1 Abrams и борбена оклопна возила M-2 Bradley) и по једна бригада артиљерије и борбених хеликоптера (АН-64, UH-60 и СН-47).

          Руски војни експерт  Андреј Сушенцов процењује:

          „Американци су се нашли пред избором: и оставити ирачанима да ослобађање Мосула претворе у кланицу или да главну улогу доделе својим елитним јединицама. У сваком случају, биће обазриви јер су у бици за фалуџу имали велике губитке. Веће него било којој другој бици у целом ирачком рату”.