Американци тако гађали аеродром „Шајрат” да заобиђу зону под контролом руских С-300 и С-400

ОЦЕНЕ БИВШЕГ ЗАМЕНИКА КОМАНДАНТА РУСКЕ АВИЈАЦИЈЕ – ГЕНЕРАЛА АЈТЕЧА БИЖЕВА

  • Чињеница да су само 23 од 59 ракета лансираних са америчких разарача долетеле до сиријске авио-базе потврђује да ефикасност те операције била мала. Задаци нису били извршени. Кад 36 ракета не достигне циљ - то говори да или ракете одавно нису контролисане, или да им је истекао рок употребе
  • Зашто Русија није обарала америчке ракете? За морају да постоје озбиљни разлози јер то може да изазове ратна дејства између Русије и САД. Треба имати у виду и да су нас Американци два сата уочи напада упозорили да ће ракетирати Сирију, како бисмо уклонили оданде своје снаге и средства
  • Да ли је могуће упоредити америчке ракете „Томахавк” са руским ракетама „Калибар”? „Калибар” је новија ракета. „Томахавк” је направљен још 1983., али су те ракете још увек прилично ефикасне. Према тактичко-техничким карактеристикама „Калибар” и „Томахавк” су доста уједначени: према домету и прецизности гађања

         ДА ЛИ је било могуће да се избегне амерички напад на Сирију?  Зашто руски зенитни ракетни системи С-300 и С-400 који се већ налазе у Сирији нису бранили њену авио-базу „Шајрат”?

         На ова и друга питања одговорио је бивши заменик команданта ратне авијације Русије генерал-потпуковник у резерви Ајтеч Бижев.

  • Да ли се слажете са оценом портпарола Министарства одбране РФ Игора Конашенкова да је амерички масивни напад на сиријску авио-базу „Шајрат” имао веома малу бојеву ефикасност?

         Судећи по ономе што смо могли да видимо на видео снимку из хеликоптера, САД нису постигле задате циљеве. Основно: писте базе „Шајрат” су остале подесне за коришћење, такође и писте за маневрисање авиона и део авиона. Неки од капонира (одбрамбени елементи за фланкирну ватру) су оштећени, неки су остали нетакнути. Аеродрому је нанета одређена штета, али је његова бојева приправност, генерално, сачувана.

  •  Конашенков је истакао да су само 23 од 59 ракета лансираних са америчких разарача долетеле до сиријске авио-базе...

         Било је испаљено много крстарећих ракета. Према резултатима, ефикасност операције је, очигледно, веома мала. Задаци нису били извршени. Кад 36 ракета не достигне циљ - то говори да или ракете одавно нису контролисане, или да им је истекао рок употребе. За праву оцену и анализу потребно је време.

  • Зашто је било испаљено баш 59 крстарећих ракета „Томахавк”, ни мање ни више?

         Увек се прорачунава колико је потребно пројектила за неки објекат. Америчка рачуница је очито била да ће са 60 „Томахавка” уништити сиријски  аеродром. Они су моћни, имају довољно јак бојеви део. Међутим, нису успели да све постигну.

  • Да ли је могуће - према њиховој ефикасности - упоредити америчке ракете „Томахавк” са нашим ракетама „Калибар”?

Ракете „Калибар” су новије. „Томахавк” је направљен још 1983. године, али су те ракете још увек прилично ефикасне. Према тактичко-техничким карактеристикама „Калибар” и „Томахавк” су доста уједначени: према домету и прецизности гађања.

  • Зашто је ракетни напад у принципу постао могућ? Како је требало заштитити базу сиријских ваздушних снага да би се избегао напад?

         Имајући у виду велику брзину „Томахавка” као и њихову малу одбојну површину, сиријска ПВО није могла да буде ефикасна. Тамо није било наших С-400 и „Панцира”... Треба истражити да ли је аеродром „Шајрат” уопште имао радарско поље, да ли су дежурала средства ПВО, ако јесу - да ли су застарела или нису. За дан-два све ће бити јасно.

  • У медијима и на друштвеним мрежама одмах се поставило питање – зашто од стране руских С-300 и С-400 није уследио одговор?

         Наши системи ПВО налазе се тамо где је аеродром Хмејмим. И Американцима је то добро познато. Напад се одвијао тако да „Томахавци” заобилазе зону коју покривају наши зенитно-ракетни системи.

         Осим тога, за наношење удара морају да постоје озбиљни разлози јер то може да изазове ратна дејства између Русије и САД. Нарочито, што су нас Американци два сата уочи напада - као што је и предвиђено - преко постојећих канала за везу упозорили да ће ракетирати Сирију, како бисмо уклонили оданде своје снаге и средства.

  • Да ли је руска војска могла да прати лет америчких ракета? Другим речима, да ли ће се радити анализа телеметрије „Томахавка” који су лансирани на „Шајрат” и какву то корист може да донесе Оружаним снагама Русије?

         Не треба сумњати да се анализа тих „лансирања” већ ради: одакле су и како су те крстареће ракете испаљиване, како је то било организовано, са каквом логистиком. У сличним случајевима се увек тако поступа. На пример: када су 1981. Американци нанели ударе по Либији, команда Оружаних снага Совјетског Савеза донела је одлуку да се тај напад моделира у току војних вежби. Генералштаб је обезбедио такву имитацију. Месец дана након тих удара је близу Новоросијска и Ростова-на-Дону била је изведена контрола система ПВО. Такође, као и за време америчке операције - био је урађен „улазак са мора”. Вежбе су носиле назив „Либијски ефекат”. Зато верујем да ће и сада све ће бити проучено и измоделирано у циљу провере могућности противваздушне одбране.

         Превела: Марија Билбија

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари