Американци су већ почели велику игру за очување своје глобалне хегемоније

ГЕОПОЛИТИЧКА ЕСКАЛАЦИЈА СЕ УБРЗАНО РАЗВИЈА, БРЗО ЧАК

И ПО ИСТОРИЈСКИМ МЕРИЛИМА

• Турска је обарањем Су-24 ставила до знања да ће наставити да држи отворено антируску позицију. Она се Америци понудила као антируски инструмент  у планетарној игри за очување америчке глобалне доминације
• Данашња Европа не само да није у стању да сачува политички суверенитет и одупре се притиску Сједињених Америчких Држава (што се видело на примеру украјинске кризе), већ није у стању ни да се одупре притиску Турске
• Врло је вероватно погоршање ситуације у региону Донбаса у блиској будућности. Петра Порошенка на то подстаћи озбиљни унутрашњи проблеми Украјине, као и геополитички „захтев“ од стране САД за јачање и ескалацију антируске позиције
• Све је у функцији ескалације напетости и приближавања озбиљне ратне кризе. На сценарио ескалације рачунају управо САД. Оне би теоретски могле зауставити овај сценарио. Али, само теоретски. У стварности, САД не могу одустати од ескалације напетости и започети праве равноправне преговоре о решењу кризе, јер би то значило почетак рушења америчког светског поретка и америчке тоталне доминације

Пише: Дмитриј КУЛИКОВ, члан Зиновјевског клуба

        ВЕЛИКА геополитичка игра развија се брзо, чак и по историјским мерилима брзо.

        Уништење нашег бомбардера од стране Турске игра кључну улогу у том размотавању. У форми геополитичке анализе, ситуација ее може разложити у неколико теза.

Теза прва: Амерички „кров“

        Већ је јасно да је напад на Су-24 била добро осмишљена и планирана акција.

        Одлука о лансирању ракете на наш авион је донета на највишем нивоу турског руководства. Њу је донео или премијер, или председник Турске. Турски F-16 се заправо налазио у ваздушној заседи и специјално је чекао наш авион, како би извео напад.

        На земљи су ову акцију ишчекивале стрељачке групе и милитанти, који су убили нашег пилота.

        Уништење нашег авиона никако није било мотивисано ситуационим околностима, јер он није представљао никакву претњу по безбедност Турске, која је потпуно игнорисала међународне норме и правила прописана за сличне ситуације.

        Поставља се питање: шта се десило и због чега?

        Одговор лежи на површини.

        Турска је послала гласну поруку да ће наставити да држи отворено антируску позицију. Она се Америци понудила као антируски инструмент  у планетарној игри за очување америчке глобалне доминације.

        Реакција САД, наоко суздржана и контрадикторна, уствари је подршка акцијама Турске која је војно-политички савезник Америке у NATO блоку. Да су САД, које и јесу NATO, јер други NATO (колективни) не постоји, желеле да спрече ескалацију напетости и евентуалне насилне сценарије, онда би једноствно јавно осудиле поступке Турске.

        Ништа слично ни САД ни формалне структуре NATO нису урадиле. Из тога следи да су акције Турске или унапред неформално договорене, или су САД процениле значај и корисност турских акција за своје геополитичке игре.

        Објава отворене антируске позиције Турске је веома правовремена у смислу замене ослабљене антируске Украјине, и у смислу нарушавања односа Русије са њеним средњеазијским и закавкаским партнерима.

        И наравно, у блискоисточној арени војно-политичких акција појавио се субјект, потенцијално спреман да се отворено супротстави Русији.

        САД једноставно не могу одбити такав поклон. Ердоган је апсолутно свестанда после још неколико месеци активних дејства наших снага он може потпуно заборатвити на нелегалну трговину нафтом. Осим тога, јачање државности Сирије, потенцијални савез Асада и сиријских Курда ставиће тачку на пројекат уништења Сирије и њене трансформације у црну зону контролисаног хаоса, у којем је могуће трговати и нафтом и територијама.

        Да би се супротставио нашој операцији у Сирији и на ширем регионалном нивоу, Ердогану је потребан амерички „кров. Изгледа да га је он добио и ускоро ћемо видети даље развијање турске антируске позиције.

        Да ли ће Америку зауствити објављивање података о турској трговини терористичком нафте? Вероватно, не. Манифестоваће то у отвореним акцијама Турске или у виду „случајног терористичког акта“, на пример у црноморском мореузу против наших бродова, -  само је питање форме а не садржаја такве антируске позиције.

Теза друга: Стварни циљ коалиције - освајање и распарчавање Сирије

        Ситуација око Су-24 је открила још једну јавно необјављену коалицију у саставу Катар, Саудијска Арабија и Турска. Катар и СА су - једине земље (не рачунајући Украјину), које отворено подржавају акције Турске.

        Оне су понудиле своју помоћ у продаји турске робе, која би требало да потпадне под руске санкције. За разлику од полумитске коалиције 65 земаља, предођених САД, која наводно води борбу против терористичке Исламске државе, коалиција Катара, Саудијске Арабије и Турске заиста постоји. И њени циљеви се не поклапају са јавно прокламованим.

        Истински циљ овог трија је уништавање сиријске државе, освајање дела сиријске територије и стварање коридора за транспорт угљоводоника.

        То је вишегодишњи пројекат у који су већ уложене милијарде долара и разне терористичке организације представљају важан инструмент за реализацију овог пројекта, а никако не објекат, против кога се треба борити и уништити га. Напротив, овај трио ће предузети све могуће кораке за спасавање свог пројекта и јачање терористичке организације, опет, користећи амерички „кров“ јер су управо САД њихов званични савезник.

Теза трећа: Европа је капитулирала

        Предузете против Европе акције организоване најезде на њену територију великих токова избеглица, организованих и контролисаних од стране исте те Турске, и терористички напади у Паризу довели су уједињену Европу до фактичке капитулације.

        На недавно одржаном самиту ЕУ-Турска Европљани су Ердогану понудили „богате дарове“ у замену за илузију спокојства и барем привремено скидање притиска са њих преко избеглица и терористичких претњи.

        Положај Европе је самоубилачки.

        Шта значи предлог за укидање визног режима са Турском? Како је ово повезано са задатком ограничавања илегалних миграција и заустављањем протока избеглица?

        Очекивани резултат је очигледан. Уклањање визног режима ће допринети даљем повећању протока миграната. Као одговор на повратак на политички дневни ред теме о уласку Турске у ЕУ, Ердоган ће само повећати притисак.

        Уосталом, европски „богати дарови“ турског председника неће задовољити. Он не жели једнократну помоћ од 3,5 милијарде евра за „рад са избеглицама“ - он тај новац жели сваке године. Ово је заправо данак који ће Турци наплатити Европи која је капитулирала.

        Током самита ЕУ-Турска у Истанбулу је убијен истакнути опозициони активиста за људска права, ухапшени су новинари који су писали о турским испорукама оружја терористима, а слободољубива демократска Европа све то једноставно није ни приметила. Такозване европске вредности слободе говора и демократије још једном су се показале фарсом.

        Ердоган је добио од Европе бланко-карту за било какву унутрашњу и спољну политику у замену за неодређено обећање да ће некако помоћи у решавању европских проблема.

        Данашња Европа не само да није у стању да сачува политички суверенитет и одупре се притиску Сједињених Америчких Држава (што смо видели на примеру украјинске кризе), већ није у стању ни да се одупре притиску Турске.

Теза четврта: Ситуација у Донбасу се погоршава

        Горенаведене чињенице чине врло вероватним погоршање ситуације у региону Донбаса у блиској будућности.

        Петра Порошенка ће ка томе подстаћи озбиљни унутрашњи проблеми Украјине, као и геополитички „захтев“ од стране САД за јачање и ескалацију антируске позиције.

        Очигледно, без одобрења САД Порошенко се неће одлучити на обнављање рата у Украјини. Ако он рат започене поново, то значи да је  добио дозволу.

        Такође би требало очекивати погоршавање у Закавказју и у Средњој Азији. Ка томе ситуацију наводе својом нејасном позицијом о обореном Су-24 сами наши партнери у ОДКБ, ваљда мислећи да ће на тај начин избећи опасност.

Теза пета: САД реализују сценарио ескалације

        Све описане ситуације су и формиране ради ескалације напетости и приближавања озбиљној ратној кризи.

        Треба напоменути да на сценарију ескалације играју управо САД. Оне би теоретски могле зауставити овај сценарио. Али, само теоретски. У стварности, САД не могу одустати од ескалације напетости и почети праве равноправне преговоре о решењу кризе, јер би то значило почетак рушења америчког светског поретка и америчке тоталне доминације.

        Ово је суштина проблема, и управо на основу њега ми би требало да одредимо циљеве и да планирамо своје геополитичке акције.

        Превео: Срђан Ђорђевић