Американци су у име 11. септембра починили злочине против цивилизације

КАБУЛ ПРЕ 11. 09. ДВА ПУТА НУДИО САД ПОМОЋ У ХВАТАЊУ БИН ЛАДЕНА,

АЛИ ЈЕ ТО БУШ-МЛАЂИ ОДБИО

• Лаж је да је догађајима од 11-ог септембра дириговао Осама бин Ладен. Он се, према подацима уредника CBS-News Дена Разера од 28. јануара 2002. године, 10. септембра 2001. године налазио на уролошком одељењу пакистанске војне болнице у Равалпиндију
• Напади 9/11 су искоришћени као изговор и оправдање за освајачки рат, за који су планови већ били припремљени у Пентагону и NATO-у. Управо овај рат је добио назив „Глобални рат против тероризма“
• Милиони људи су преварени лажима о томе шта су били узроци и последице тог догађаја. Америчка елита милитаризовала је друштво и, изградивши „полицијску државу“, криминализовала државни апарат, укључујући и правну сферу, спољну политику и обавештајну службу
• Ал Каиду и њене различите филијале, укључујући „Либијску исламску борбену групу“ (ЛИБГ) и „Слободну сиријску армију“ - директно подржавају и САД и NATO. Поставља се питање: „Како је могуће водити глобални рат против тероризма против своје сопствене „пешадије“?
• После 11. септембра 2001. године кампања дезинформација у западним медијима служила је не само за заташкавање истине, већ и за уништавање што је могуће више историјских доказа о протеклим догађајима. Управо због тога је апсолутно неопходно покретање правних процедура против правих налогодавца, наручилаца, организатора и починилаца ових злочина

Пише: Мајкл ЧОСУДОВСКИ, професор економије на Отавском универзитету (Канада), оснивач и директор Центра за проучавање глобализације

        ТРАГИЧНИ догађаји од 11. септембра 2001. године постали су вододелница, након које се човечанство нашло у новој реалности.

        Милиони људи су преварени лажима о томе шта су били узроци и последице тог догађаја. Америчка елита милитаризовала је друштво и, изградивши „полицијску државу“, криминализовала државни апарат, укључујући и правну сферу, спољну политику и обавештајну службу.

        САД и њени NATO савезници су гурнули свет у еру „рата без граница“.

Хронологија значајних догађаја

        Већ у 11 часова 11. септембра, администрација Џорџа Буша-млађег изјавила је да је за „нападе“ на Светски трговински центар и Пентагон крива Ал-Каида. У овом невероватно кратком временском периоду после догађаја 9/11 (сами догађаји трајали су од 8:46 до 10:28 по локалном времену), никаква дубинска и темељна истрага инцидента није спроведена.

        Такође, ујутру истог тог дана, директор CIA Џорџ Тенет је изјавио да је Осама бин Ладен био у стању да испланира „више непредвидивих напада у кратком року“.

        Државни секретар Колин Пауел назвао је догађаје „чином рата“, а председник Буш у вечерњем телевизијском обраћању нацији је потврдио да он „неће правити разлику између терориста који су починили ова дела, и оних (страних влада), који им дају уточиште“.

        Бивши директор CIA Џејмс Вулси, без именовања одређене земље, такође је показао прстом на „државна спонзорства“, а бивши државни секретар Лоренс Иглбергер је запретио: „Мислим да ћемо показати, будући нападнути на овај начин, да смо страшни у нашој снази и у нашој освети“.

        У 21:30 формиран је „ратни кабинет“. Обухватио је велики број високих војних и команданата обавештајних служби. А у 23:00 званично је покренут „рат против тероризма“.

        Где је био Осама бин Ладен 11. септембра?

        Да ли постоје било какви доказ да је Осама бин Ладен, то чудовиште, координисао нападе 9/11 - као што тврди званична верзија догађаја?

        Према подацима уредника CBS-News Дена Разера од 28. јануара 2002. године, „амерички непријатељ № 1“ се 10. септембра 2001. године налазио на уролошком одељењу пакистанске војне болнице у Равалпиндију, где му је „уз подршку пакистанске војске указивана медицинска нега“.

        Равалпинди је град у коме се налази Генералштаб Оружаних снага, као и штаб пакистанске војне обавештајне службе. Све ово су - посвећени амерички савезници, који су се неколико дана након 9/11 заклели Сједињеним Државама на лојалност у „рату против тероризма“.

        У Равалпиндију су се налазили амерички саветници - како у војним, тако и у обавештајним линијама - који су у то време блиско сарађивали са својим пакистанским колегама. Управо ови пакистански партнери су обећали Американцима „помоћ у хватању Бин Ладена“.

        Споразум је постигнут у Вашингтону 12. септембра на састанку државног секретара Пауела и шефа пакистанске војне обавештајне службе (ISI) генерала Махмуда Ахмеда.

        CBS-ов извештај има изузетан значај и наглашава две очигледне чињенице. Чињеница број један - Осама бин Ладен је био у болничком кревету и никако није могао да координира нападе 9/11. Чињеница број два - болница, у којој је Бин Ладен добијао медицинску помоћ, налазила се под управом војних власти Пакистана, то јест Осамина локација је била позната и пакистанској и америчкој војсци.

Кућа у Аботабаду (Пакистан) у којој је живео и био убијен Осама бин Ладен

        Истовремено секретар за одбрану Доналд Рамсфелд је тврдио, да је локација бин Ладена непозната, и да је потрага за њим „исто што и тражење игле у пласту сена“.

        Осаму су могли по налогу Американаца ухапсити у најкраћем могућем року. Ово „би нас сачувало многих невоља“, али онда не би било „Легенде о бин Ладену“, којом су се храниле и медијске организације, и председнички портпароли наредних једанаест година.

Инвазија на Авганистан - NATO-овска доктрина колективне одговорности

        Како је било могуће у овим условима прогласити Авганистан одговорним за 9/11?

        Као папагаји, понављајући званичне изјаве, западни медији су већ 12. септембра 2001. године захтевали „казнене мере“ против цивилних циљева у Авганистану.

        Вилијам Сефајр у свом чланку у New York Times-у је то овако формулисао: „Када идентификујемо базе и кампове нападача, морамо их претворти прашину - минимизирајући, али прихватајући ризик колатералне штете - и деловати отворено и тајно, како би се дестабилизовале државе, које су примиле терористе као госте“.

        Авганистанске власти проглашене саучесницима у 9/11 јер су их и администрација САД и NATO оптужили за пружање уточишта бин Ладену, што је било третирано као акт рата против Сједињених Држава.

        И то - упркос чињеници да је током септембра 2001. године влада Авганистана два пута дипломатским каналима предлагала Сједињеним Државама сарадњу како би се бин Ладен предао америчком правосуђу. Ове иницијативе су одбијене од стране председника Буша, уз објашњење да Америка „не преговара са терористима“.

        Одлука да се покрене рат је донета у 23:00 11. септембра 2001. године у „ратном кабинету“ Буш-Чејни.

        Већ 12. септембра, на заседању у Бриселу, Савет NATO одобрио је одлуку Бушове администрације да се започне рат, позивајући се на члан 5. Вашингтонског споразума.

        Рат је покренут 7. октобра, 2001. године, само 26 дана након 9/11. Само по себи се намеће питање - колико је времена потребно да се испланира и реализује велики рат на територији, удаљеној неколико хиљада миља?

        Војни аналитичари потврђују да припреме таквог рата захтевају много и много месеци напорног рада војних стручњака. На тај начин, планови рата са Авганистаном били су у завршној фази још пре 11. септембра 2001. године.

        Намеће се питање предвидљивости напада 9/11. Другим речима, напади 9/11 су искоришћени као изговор и оправдање за освајачки рат, за који су планови већ били припремљени у Пентагону и NATO-у. Управо овај рат је добио назив „Глобални рат против тероризма“.

        Правни аргумент који су Вашингтон и NATO искористили за инвазију на Авганистан, била је чињеница да су напади од 11. септембра наводно, били необјављени „оружани напад“, „извршен из иностранства“, од стране неименоване државе и да се, сходно томе, на њих могу применити „закони и обичаји рата“ који дозвољавају нападнутој држави да узврати у „самоодбрани“.

        Ујутру 12. септембра 2001. године Северноатлантски савет NATO, окупивши се у Бриселу, одговорио је на одлуку вашингтонског „ратног кабинета“, донету само неколико сати раније, усвајањем следеће резолуције: „... ако буде утврђено да је напад на Сједињене Државе (11. септембра 2001. године) био усмерен из иностранства против Северноатлантског региона, он ће бити третиран као активност, предвиђена чланом 5. уговора Вашингтонског договора“. У пракси, реч „ако“ је повучена задуго пре 9/11, и NATO је већ био на ратној нози. То је апсолутно било познато свим војним стручњацима, међутим, западна штампа није писала о томе.

Al Qaeda Made in America

        Добро позната и максимлно документована, али крајње ретко помињана у западној штампи, јесте чињеница да је Ал-Каида - творевина CIA. То потврђују чак и докуменати америчког Конгреса. Током председавања Роналда Регана, безусловну подршку и одобравање од САД и NATO добили су исламистички „борци за слободу“.

        Од тада се ништа није променило. Ал Каиду и њене различите филијале, укључујући „Либијску исламску борбену групу“ (ЛИБГ), „Слободну сиријску армију“ - директно подржавају САД и NATO. Поставља се питање: Како је могуће водити глобални рат против тероризма против своје сопствене пешадије“?

        Упркос томе, и Комисија за истраживање догађаја од 11. септембра, и западна штампа упорно се придржавају митологије „спољног непријатеља“.

        Званична верзија 9/11 не само да искривљује праве узроке рушења Светског трговинског центра, већ још искључује истрагу историјских доказа о тајној подршци међународном тероризму од стране Сједињених Држава.

        Званични наратив само ствара илузију да се Америка и „западна цивилизација“ налазе у опасности. Без „спољњег непријатеља“ не би било „Глобалног рата против тероризма“. Цео програм националне безбедности САД би се распао као кула од карата. Злочинци у високим кабинетима једноставно не би имали подршку.

Ирак - наводни спонзор напада 9/11

        Током 2002. па све до марта 2003. године западни медији су били преплављени најразличитијим изјавама о Осами бин Ладену и оружју за масовно уништење. С обзиром да став званичног Вашингтона није укључивао да је Садам Хусеин стојао иза напада 9/11, инсинуације на ту тему масовно су ширене у медијима и у председничким говорима.

        Ево како је током прес-конференције октобра 2002. године то изнео председник Буш:

        „Претња долази из Ирака. Она непосредно произлази из акција ирачког режима и његове посвећености арсеналу терора... Такође, никада не смемо заборавити најупечатљивије догађаје из недавне историје. 11. септембра 2001. године.

        Америка је осетила своју рањивост - чак и од претњи које долазе са друге стране земљине кугле. Ми смо били одлучни тада, одлучни смо и данас да се супротставимо свакој претњи, из сваког извора, која изненада може донети терор и патње Америци“.

        Као резултат ове кампање, две недеље пре инвазије на Ирак у марту 2003. године, 45 одсто Американаца је већ веровало да је Садам Хусеин био „лично умешан“ у нападе 11. септембра.

        Поред тога, као нови „мастермајнд“ тероризма појавио се - Абу Мусаб ал Заркави. А Колин Пауел у свом историјском обраћању Савету безбедности УН-а у фебруару 2003. године детаљно је изложио „доказе“ о злокобној вези између Садама Хусеина и Абу Мусаб ал-Заркавија, фокусирајући се на његове способности да произведе хемијско, биолошко и радиолошко оружје уз пуну подршку и одобравање баасистског режима.

        Смисао тих - потпуно фалсификованих- тврдњи Колина Пауела своди се на тезу да су Садам Хусеин и повезане са Ал-Каидом групе удружиле напоре у производњи оружја за масовно уништење у северном Ираку и да је Хусеинова влада била „држава-спонзор тероризма“.

        Као последица тога, за „терористе“ који се боре против америчких „мировњака“, прогласили су цео ирачки режим.

Иран осуђен у Њујорку за „подршку Ал-Каиди“

        У децембру 2011. године, суд на Менхетну прогласио је Исламску Републику Иран кривом за подршку Ал Каиди током напада 11. септембра 2001. године.

        Испитивање наводне иранске улоге у нападима 9/11 је започето 2004. године у складу са препорукама Комисије за истраживање догађаја 11. Септембра због „релативно очигледне везе између Ирана, Хезболаха, и оних који су отели авионе 9/11“.

        У децембру 2011. године, одлуком суда (Havlish v. Iran) „судија федералног окружног суда САД Џорџ Дениелс одлучио је да су Иран и Хезболах материјално и директно подражавали Ал Каиду у нападима 11. септембра 2001. године и да су законски одговорни за штету стотина чланова породица жртава 9/11, који се сматрају оштећеним у овом случају“.

        Према тврдњама адвоката тужитеља, „Иран, Хезболах и Ал-Каида су формирали терористички савез почетком 1990-их“.

        Цитирајући своје експерте у области обавештајне и националне безбедности, адвокати су објаснили „како су прагматично настројени лидери терора превазишли шиитско-сунитске несугласице како би се супротставили САД („Великом Сатани“) и Израелу („Мањем Сатани“)“.

        Иран и Хезболах су, наводно, „обучавали припаднике Ал Каиде, између осталог, да користе експлозив за разарање великих зграда“.

        Ова законска процедура била је ништа друго него још једно неморално оружје у фабрикованом „Рату против тероризма“, које је требало да се искористи против још једне муслиманске земље. Играло се на дестабилизују Ирана и оправдавање будућег рата против те земље.

        Као експерти, који су сведочили на страни тужитеља против Ирана, били су они који активно учествују у ратно-хушкачким активностима нео-конзервативних кругова. Сви они припадају групи архитеката блискоисточних ратова у 21. веку. У њиховом саставу су и познати пропагандисти и високи званичници обавештајних и оружаних снага, и бивши амерички званичници.

        Међутим, овај случај је још апсурднији у светлу чињенице да је септембра 2011. године, неколико месеци пре пресуде, ирански председник Махмуд Ахмадинеџад, који доводи у сумњу званичну верзију 9/11, оптужио лидере Ал Каиде за „ширење теорије завере о нападима 9/11“. А њега је један од полузваничних органа Ал Каиде оптужио за дискредитацију ове терористичке групе.

        После 11. септембра 2001. године кампања дезинформација у западним медијима служила је не само за заташкавање истине, већ и за уништавање што је могуће више историјских доказа о протеклим догађајима.

        Управо због тога је апсолутно неопходно покретање правних процедура против правих налогодавца, наручилаца, организатора и починилаца ових злочина.

         (Аутор 11 књига, учествовао у припреми Encyclopaedia Britannica. У 2014. години био је награђен Златном медаљом „За заслуге“ Републике Србије за обелодањивање агресије NATO против Југославије)

        Превео: Срђан Ђорђевић