Американци са савезницима спремају глобални хаотични рат
И ВЕЛИКИ РЕГИОНАЛНИ ВОЈНИ КОНФЛИКТИ ПРОТИВ РУСИЈЕ
НАЈИЗГЛЕДИЈИ СУ ИЗМЕЂУ 2015. И 2018. ГОДИНЕ (1)
- До 2017. године, када САД почну отворено и по свим фронтовима да прете Русији, руска армија треба да има савремено и ефикасно наоружање, руско друштво да буде - компактно и сигурно у своје снаге, руска интелектуална елита да овлада достигнућима новог технолошког поретка, да економија буде на таласу раста новог технолошког модела, а руска дипломатија да - организује широку антиратну коалицију земаља, способну да усаглашеним деловањем прекине америчку агресију
- Неопходна је широка међународна коалиција земаља које нису заинтересоване за отпочињање новог светског рата. Таква коалиција је потребна не само за спречавање рата, него и за победу у њему, ако се покаже да је рат неизбежан
- Ако се мобилише интелектуално, економски и војно, Русија има шансе да не изгуби у конфликтима до којих ће доћи између 2015. и 2018. године, пошто САД и њихови сателити још неће бити спремни за отворену агресију
- САД ризикују да плате својим идеолошким и политичким лидерством, ако Русија компетентно и одлучно одбрани себе и свет од америчке политике ширења светског хаотичног рата
- Од 2017. у САД почиње нови изборни циклус у који ће очигледно бити укључена русофобија као идејна основа светског рата који оне распирују
Пише: Сергеј ГЛАЗЈЕВ, саветник Владимира Путина, академик РАН
ИСТОВРЕМЕНО са украјинским жариштем распиривања светског хаотичног рата, САД настављају да подржавају оружане конфликте у Сирији и Ираку, да дестабилизују ситуацију на Блиском и Средњем Истоку, да припремају упад Талибана и исламских бојовника у Средњу Азију, да пројектују обојене револуције у Русији и другим земљама евроазијских интеграција, а такође да организују државне преврате у земљама Латинске Америке над којима су изгубиле контролу.
САД подстичу на светски рат и објективне закономерности глобалне економске и политичке динамике, чије разумевање даје могућност за прогнозирање војно-политичке активности у наредној деценији.
Анализа дугих циклуса економске и политичке динамике, показује да је највероватнији период великих регионалних војних конфликата уз учешће САД и њихових сателита против Русије време од 2015. до 2018. године. То је период изласка новог технолошког поретка из фазе рађања у фазу пораста када се завршава настајање његове технолошке путање и на његовој основи почиње модернизација економије.
Управо у тим стадијумима технолошке промене повлаче за собом промене у структури међународних односа.
Земље које се пре других нађу на таласу новог технолошког поретка, стичу предности у конкуренцији на светском тржишту и почињу да потискују претходне лидере који морају да улажу велике напоре за излазак из кризе сувишне акумулације капитала у застарелим производно-технолошким структурама.
Између нових и старих лидера техничко-економског развоја одвија се борба за доминацију на светском тржишту, што доводи до пораста међународне напетости и провоцирања војно-политичких конфликата који су и до сада доводили до светских ратова.
У садашње време почиње управо такав период који ће трајати до 2020.-2022. Године, када ће се коначно обликовати структура новог технолошког поретка и на његовој основи светска економија ући у фазу стабилног раста.
Украјинска криза почела је годину дана пре прогнозиране процене времена отпочињања ескалације војно-политичке напетости.
Да је Виктор Јанукович потписао споразум о асоцијацији са ЕУ, онда би криза почела годину и по касније - у тренутку одржавања наредних председничких избора.
До тада би се са стране ЕУ активирали механизми управљања економијом, спољном и одбрамбеном политиком Украјине, који су предвиђени тим споразумом. Били би формирани и распоређени на границама са Русијом украјинско-пољско-литвански батаљони који се управо оснивају.
Биле би припремљене процедуре за заједничко деловање европских и украјинских оружаних снага у регулисању оружаних регионалних конфликата.
Иако је у споразуму предвиђена обавеза Украјине да у тим конфликтима делује под руководством ЕУ, као и да следи њену спољну и одбрамбену политику, очигледно је да ће се реалном организацијом војних дејстава бавити NATO под руководством Вашингтона.
Нема сумње да би у време председничких избора - у пролеће 2015. - биле примењене оне исте технологије замене Јануковича штићеником САД, које су биле и током државног преврата ове зиме. Само би промена власти прошла на релативно легитиман начин што би искључило мешање Русије.
Такође, Американци би од припадника своје агентуре формирали владу и структуре силе Украјине и усмерили ту земљу на укључивање у NATO и потискивање Црноморске флоте Русије са Крима. Русији се не би супротставиле нацистичке оружане банде, него сасвим легитимни украјинско-европски војни контингенти који се ослањају на војну моћ NATO-а.
Легитимна украјинска влада усмеравана од стране САД прекинула би сарадњу са Русијом у одбрамбеној индустрији, спроводила би ништа мање необуздану антируску кампању у медијима и принудну украјинизацију Југоисточне Украјине.
Према анализама дугих циклуса политичке активности, врхунац војно-политичких конфликата десиће се 2016.-2018. године.
Да се није десио пад Украјине у политичку кризу, она би се до тада потпуно налазила под контролом NATO-а и спроводила антируску политику блокирањем рада Црноморске флоте и провоцирањем међуетничких конфликата на Криму у циљу ликвидирања проруских друштвених организација и чишћења југоисточних области од руског утицаја.
Русија би се нашла у ситуацији много лошијој него што је сада после припајања Крима и успостављања нацистичког режима у Кијеву, чија нелегитимност и криминални поступци осуђују Украјину на катастрофу и распад.
Социјално-економска катастрофа која је захватила Украјину и повећавање хаоса на њеној територији свакако не одговарају циљевима Русије јер је она животно заинтересована за благостање и успешан развој Украјине која је део Руског света и нераскидиво повезана са Русијом технолошки, економски и духовно.
Катастрофални сценарио било је могуће избећи да Јанукович није био подложан америчким и европским емисарима и да је одбранио државу од нацистичке побуне и државног преврата. Међутим, то би за САД било једнако поразу дуготрајне антируске кампање коју су водиле у Украјини током читавог постсовјетског периода.
Због тога су оне учиниле све што је било могуће - користећи све своје политичке, информативне и финансијске ресурсе - за организовање државног преврата и предавање својим штићеницима власти над Украјином.
Због те авантуре САД ризикују да плате својим идеолошким и политичким лидерством, ако Русија компетентно и одлучно одбрани себе и свет од америчке политике ширења светског хаотичног рата.
Од 2017. у САД почиње нови изборни циклус у који ће очигледно бити укључена русофобија као идејна основа светског рата који оне распирују. Ипак, до тада кризно стање америчког финансијског система може да се испољи у смањивању буџетских расхода, девалвацији долара и осетном погоршању животног стандарда становништва.
Спољна агресија САД може застати на Блиском и Средњем Истоку и претрпети неуспех у Авганистану и у Ираку. Са једне стране, притисак унутрашњих проблема и криза провоцираће у спољној политици раст агресивности америчког руководства, а са друге стране, његов положај чинити слабијим.
Као што доказује Пантин, ако се мобилише интелектуално, економски и војно - Русија има шансе да не изгуби у конфликтима до којих ће доћи између 2015.и 2018. године, пошто САД и њихови сателити још неће бити спремни за отворену агресију.
Према тим истим прогнозама најопаснији период за Русију наступа почетком 2020.-их када ће почети технолошко пренаоружавање развијених земаља и Кине, а САД и друге западне земље изађу из депресије 2008.-2018. и направе нови технолошки замах.
Управо у периоду од 2021.-2025. Русија поново може нагло да заостане у технолошком и економском погледу што ће девалвирати њен одбрамбени потенцијал и веома појачати унутрашње социјалне и међуетничке конфликте, као што се то десило у СССР-у крајем 1980.- их година.
Амерички аналитичари из CIA и других ресора директно рачунају на распад Русије изнутра после 2020. због унутрашњих социјалних и међуетничких конфликата иницираних споља.
То потврђује постављање Џона Тефта за амбасадора САД у Русији, најпознатијег организатора „обојених револуција“ и државних преврата на постсовјетском простору.
За Русију су најопаснији међуетнички конфликти који ће се вештачки подстицати споља и изнутра коришћењем социјалне неравноправности, неравноправности између региона, као и економских проблема.
У том циљу, у руској политичкој, пословној и интелектуалној елити САД доследно одгајају своју „пету колону“ издвајајући за те сврхе по неким проценама до 10 милијарди долара годишње.
Да би се избегао тај најнегативнији сценарио који води распаду земље, неопходна је системска унутрашња и спољна политика учвршћивања националне безбедности, обезбеђивања економске независности, повећања међународне конкурентности и убрзаног развоја националне економије, мобилизације друштва и модернизације војно-индустријског комплекса.
До 2017. године, када САД почну отворено и по свим фронтовима да прете Русији, руска армија треба да има савремено и ефикасно наоружање, руско друштво да буде - компактно и сигурно у своје снаге, руска интелектуална елита да овлада достигнућима новог технолошког поретка, да економија буде на таласу раста новог технолошког модела, а руска дипломатија да - организује широку антиратну коалицију земаља, способну да усаглашеним деловањем прекине америчку агресију.
Неопходна је широка међународна коалиција земаља које нису заинтересоване за отпочињање новог светског рата. Таква коалиција је потребна не само за спречавање рата, него и за победу у њему, ако се покаже да је рат неизбежан.
Антиратна међународна коалиција могла би да обухвати:
- европске земље које упркос њиховим националним интересима покушавају да увуку у рат против Русије;
- земље БРИКС-а, чији економски успон може бити торпедован организованом дестабилизацијом од стране САД;
- Кореју, земље Индокине које нису заинтересоване за погоршање односа са Русијом;
- земље Блиског и Средњег Истока за које ће светски рат значити ескалацију сопствених регионалних конфликата;
- латиноамеричке земље Боливарске алијансе за које ширење новог светског рата носи опасност од директне инвазије САД;
- земље у развоју G77- наследнице Покрета несврстаних земаља, које традиционално иступају против ратова и за праведно уређење света.
Као мотив за оснивање такве коалиције треба истаћи општу, за све њене учеснике, опасност од развијања глобалног хаотичног рата од стране САД.
Значајан услов за успешно стварање такве коалиције јесте лишавање САД монопола на идеолошку доминацију путем доследног разобличавања нехуманих последица њихових интервенција, масовних убистава цивилног становништва почињених од стране њихових војника и разорних резултата владавине америчких миљеника у различитим земљама.
Потребно је осујетити карактер америчке непогрешивости и демонстрирати цинизам и обману америчких руководилаца, катастрофалне последице њихове политике двоструких стандарда, некомпетентност и неукост америчких чиновника и политичара.
У стварању антиратне коалиције утицајни савезници могле би да буду верске организације које иступају против наметања култа сведопуштености и разврата, против подривања породичних и других универзалних вредности.
Оне би помогле учесницима коалиције да припреми и свету понуди нову идеологију која уједињује и полази од успостављања чврстих моралних ограничења човекове самовоље.
Конструктивну улогу могле би да одиграју међународне хуманитарне и антифашистичке организације.
Светска заједница научника и експерата, која се залаже за стабилан развој и генерише пројекте који обједињавају човечанство, такође би могла да постане савезник коалиције.
(следи наставак)
