Американци ратују са целим светом, а Путин из хаоса ствара космос

САД СУ САВРЕМЕНА НОМАДСКА ЦИВИЛИЗАЦИЈА - МОГУ ПОСТОЈАТИ САМО У КОНСТАНТНОМ КРЕТАЊУ И ЗАУЗИМАЊУ НОВИХ ТЕРИТОРИЈА

• Најбитнија специфичност америчке цивилизације (што и видимо у Украјини и у другим земљама које су посетиле САД), јесте то што се територија користи, али се не осваја. Уосталом, у томе је кључна разлика између империјализма од пре сто година и данашњег
• Орвел је некада предсказао да ће доћи време кад ће настати парола „рат – то је мир”. Тако се и дешава. Само рат – то је реалност, а мир је – мит, али заједно, они одлично коегзистирају у конструкцији коју нуде САД
• Нису случајно од 2001. до 2009. војни расходи САД порасли за 80% ! А са ким сада намеравају да ратују кад више немају главног противника – СССР? Одговор је очигледан. Са читавим светом
• За америчке и европске домаћице то ће бити „борба с тоталитаризмом” и „опасношћу од тероризма”. Погледајте: Путин не признаје бандите у Украјини, које смо ми одавно признали!
• А то значи да је он претња нашој машини за веш, он нам одузима ћуретину, нећемо моћи да платимо кредит  и да увече поседимо у бару, он је зао тиранин и у име ћуретине ми морамо да га победимо
• Украјина ће бити разбијена на исток, запад и Крим, јер правило „завади па владај” нико није укинуо. Са Украјином се неће моћи имати посла. Хаос ће се протегнути на године и деценије, односно, постаће вечан
• Украјина ће собом попунити онај низ земаља-страшила, које су вештачки доведене до деградације да би америчке домаћице веровале да је Путин тиранин и да би платиле порезе - „да не би било  као у Украјини”

         Пише: Борис ЈАКЕМЕНКО, историчар, члан '' Јавне палате, руководилац православног покрета „Наши”

       Зашто Русија не сме да одступа од Украјине

         АМЕРИКАНЦИ су последњих година потпуно укинули право, здрав резон и логику у међународним односима. Да би био безбедан и предвидљив - свет мора да буде као САД.

         А пошто он не може буквално да буде као САД („Американци су – изузетна нација”) , онда га треба учинити макар налик на САД. У чему?

         То одређује Америка, а као што је познато, она не греши. Како је отворено изјавио један од представника ајфон цивилизације – „бити Американац, значи да остали свет треба мени да чини по вољи”. А ако неће, онда га приморавају.

         Ми данас живимо у митолошком, измишљеном свету у којем су речи потпуно изгубиле повезаност са стварношћу. Односно, посматрамо парадокс – дешава се једно, а описује апсолутно друго, често потпуно супротно.

         Председника САД бира уски круг поверљивих људи, за Американце гласају електори, али нама објашњавају да је то апотеоза демократије, парламентаризма и изражавања воље бирача.

         У Либији су приредили рат, опљачкали земљу, започели грађанске сукобе, а митологија нам објашњава да је у Либији народ устао, свргнуо и убио суровог диктатора који је вршио насиље у земљи и није дао да се дише и живи и да је тамо сада све дивно.

         Исто тако и у другим земљама. САД приморавају читав свет да плаћа своје дугове које је немогуће платити, сами тону у глобалне проблеме од којих ниједан не могу да реше, али митологија упорно понавља „ради као ја. САД су – земља будућности, рај на земљи, станиште у којем се остварују снови, острво слободе на којем тече мед и млеко”.

         Занимљиво да та митологија живи без икакве везе са реалношћу, опстаје на апсолутно ефемерним мотивима од којих је најважнији – бескрајно понављање магичних формула и појачавање хистерије. А ту митологију не могу да поколебају најискренија признања и најснажнија документа.

         Примећивати реалност значи – признати јој право да обликује дневни ред. А мит је добар у томе што се он може формирати било како и потпуно самостално.

         Ипак, ако се задржимо на старим позицијама логике, здравог разума и извођења закључака, онда видимо следеће.

         Ни у једној земљи света у коју су дошле САД са „демократијом” (таквих земаља је на десетине) није постало боље, већ је постало много горе.

         Ирак, Авганистан, Либија, земље Латинске Америке – свуда је расуло, дрога, банде, терористички акти, беда, глад. У неким земљама то већ траје деценијама. На власти је – лутка, марионета која ни на шта не утиче и никога не представља, сем одређени ресор Стејт департмента.

         Ради чега се то ради – јасно је. Финансијска и интелектуална катастрофа Америке, која је данас свршен чин, јесте главна претња ослонцу америчке цивилизације – комфору. 

         Политичари у САД то одлично разумеју. И разумеју да се из те ситуације може изаћи на неколико начина.

         У реалности – разарати и пљачкати земље једну за другом да би:

         1. добијали активе тих земаља и крпили рупе;

         2. свесно смањивали животни стандард тих земаља. Да би, кад почне да пуцкета Америка и љубитељи ћуретине буду приморани да добру машину за веш промене машином са ручним цеђењем (два ротирајућа ваљка и ручица – старији се сећају), код свих осталих у свету остали лавори, лопатице и даске за прање.

         Односно, да би Америка, ипак, била у предности. Нису случајно од 2001. до 2009. војни расходи САД порасли за 80% (!) – са ким сада намеравају да ратују кад више немају главног противника – СССР? Одговор је очигледан. Са читавим светом.

         А у области митологије за америчке и европске домаћице то ће бити „борба с тоталитаризмом” и „опасношћу од тероризма”. Погледајте, Путин не признаје бандите у Украјини, које смо ми одавно признали.

         А то значи да је он претња вашој машини за веш, он вам одузима ћуретину, ви нећете моћи да платите кредит  и да увече поседите у бару, он је зао тиранин и у име ћуретине ми морамо да га победимо.

         „Већ сада прилив пореза смањује се сваким даном – настављао је Бахтијар. – А није далеко време кад ће осиромашити каса, а ми, блиски емиру, запашћемо у беду и уместо огртача од броката обући ћемо просте и грубе, и уместо двадесет жена задовољићемо се са две, и уместо сребрних тањира даће нам глинене, и уместо меког, младог овна ставићемо у пилав тврду говедину која је само за псе и примитивце!

         Ево шта нам спрема нови мудрац Хусеин Хуслија, а онај ко то не види, тај је слеп и тешко њему!” (Леонид Соловјев, „Рушимир”)

         Шта то значи у односу на Украјину?

         Онда ће земља бити разорена (већ сад се над Украјином надвија хуманитарна и финансијска катастрофа) и присешће на транше ММФ-а, које ће јој давати тачно онолико колико може да се поједе, али да се не уложи у производњу.

         ЕУ већ сада обећава Украјини неколико милијарди, мада им је реално потребно најмање педесет, али тај новац они неће видети. То значи да ће Украјина постати вечно дужна Европи и, углавном, САД.

         Земља ће бити разбијена на исток, запад и Крим, јер правило „завади па владај” нико није укинуо. Олигарсима, који представљају „народну власт” и који имају туђе пасоше, већ се дају читаве области.

         Руководство земље, које не представља никог сем наручиоца и које је изабрано разним махинацијама, радиће оно што му се нареди. Са Украјином се неће моћи имати посла. Хаос ће се протегнути на године и деценије, односно, постаће вечан.

         А Украјина ће собом попунити онај низ земаља-страшила, које су вештачки доведене до деградације да би америчке домаћице веровале да је Путин тиранин и да би платиле порезе „да не би било  као у Украјини”.

         САД данас живе по принципу племенске, номадске цивилизације, када може постојати само у константном кретању и заузимању нових територија, када свака граница и отпор одмах доводе до слабљења, до пораста унутрашњих противречности и распада цивилизације (како је било са Монголском империјом).

         Најбитнија специфичност ове цивилизације (што и видимо у Украјини и у другим земљама које су посетиле САД), јесте то што се територија користи, али се не осваја.

         Уосталом, у томе је кључна разлика између империјализма од пре сто година и данашњег империјализма. Тада су колонизатори доносили културу, истребљивали пороке, лечили болести, просвећивали, проучавали староседеоце, подизали фабрике, школе и болнице.

         Дакле, успостављали су ред. Данас они испумпавају туђу нафту, пљачкају банке, краду музеје, руше градове и одлазе, односно, стварају хаос.

         Орвел је некада предсказао да ће доћи време кад ће настати парола „рат – то је мир”. Тако се и дешава. Само рат – то је реалност, а мир је – мит, али заједно, они одлично коегзистирају у конструкцији коју нуде САД.

         А сада одговор на горе постављено питање. Борба за Украјину је - једина могућност да се очува систем логичних повезаности у свету и да се заустави од самоубиства лудница у коју су САД претвориле планету.

         Чак и ако је читав свет унаоколо претерао у лагању и налагао се, то само помаже нама, далековидим, да се нађемо у првим редовима светских процеса. За то је потребно само да се констатује оно што јесте. И да се не плашимо да се сложимо са стварношћу.

         У Украјини је извршен државни преврат .

         Бандити су заузели власт у Кијеву. Људи се с тим не слажу. Они виде Русију као гаранта мира, а не хаоса, и знају да је Путин способан да их заштити.

         Путин се данас бори за Украјину – за здрави разум. За враћање речима њиховог основног смисла.

         Он из хаоса ствара космос. А то је главно.

         Превела

       Ксенија Трајковић