Американци отворено запретили да Асаду неће дати Алеп

НОВИ ИНФОРМАТИВНИ РАТ ПРОТИВ СИРИЈЕ И РУСИЈЕ ПОЧЕО

ЧИМ ЈЕ МОСКВА ОДБАЦИЛА АМЕРИЧКИ ПЛАН

Џон Кери

• Вашингтон је захтевао да се у, данас веома популарну, категорију „умерених опозиционара“ укључе савезници Нусре - групације Ансар ал-Ислам (Армија Ислама), Ахрар аш-Шам и друге, које још увек држе део квартова у Алепу. Русија је била против сарадње са исламистима, чак и у случају да су стигли да се „на време покају“ и одрекну Џебхат ан-Нусре
• Своју одлучност да не пусте Сиријце и Русе у Алеп САД су поткрепиле снажним информативним нападом. Независни новинари британске телевизије Sky News оптужили су Асада за сарадњу са терористима из Исламске државе. Основ за тако озбиљне оптужбе су тајна документа која су наводно предали британским новинарима пребези из Исламске државе
• Циљ је једноставан: покушати компромитовати Асада уочи ослобађања Алепа, ставивши га у исти кош са лидерима терориста. То је типичан пример лепљења етикета - метод који се користио и у скандалу са „панамским досијеом“. Јер, ако се Асад договарао са терористима, он се ни по чему од њих не разликује и, по мишљењу западних „партнера“ из антитерористичке коалиције, губи легитимитет и право да учествује на председничким изборима у „новој, обновљеној“ Сирији (који су предвиђени резолуцијом Савета безбедности УН бр. 2254). Сходно томе, Алеп, очишћен од идеоваца, може и да му се не дâ

Пише: Андреј МАНОЈЛО, професор Универзитета „Ломоносов“, члан Научног савета при Савету безбедности РФ

        ИНФОРМАТИВНИ рат против Русије се наставља. Овај пут његов фокус преместио се на сиријско ратиште, где руске Ваздушно-космичке снаге заједно са сиријском армијом притискају оружане формације Исламске државе и Џебхат ан-Нусре у провинцији Алепо.

        Индикативно је да је информативни напад на Асада и на све који га подржавају организован уочи сусрета Керија и Лаврова, који је одржан 5. маја и на којем су се две стране договориле о прекиду ватре у Алепу.

        Вашингтон је захтевао да се у, данас веома популарну, категорију „умерених опозиционара“ укључе савезници Нусре - групације Ансар ал-Ислам (Армија Ислама), Ахрар аш-Шам и друге, које још увек држе део квартова у Алепу. Русија је била против сарадње са исламистима, чак и у случају да су стигли да се „на време покају“ и одрекну Џебхат ан-Нусре.

        То је изазвало очигледно незадовољство наших прекоокеанских партнера: Кери је у свом обраћању Русији и Ирану 5. маја јавно рекао да САД неће дати Алеп Асаду. Та изјава америчког државног секретара зазвучала је малтене као нескривена претња.

        Своју одлучност да не пусте Сиријце и Русе у Алеп САД су поткрепиле снажним информативним нападом. Независни новинари британске телевизије Sky News оптужили су Асада за сарадњу са терористима из Исламске државе. Основ за тако озбиљне оптужбе су тајна документа која су наводно предали британским новинарима пребези из ИД.

        Не откривајући никаква имена, новинари Sky News су одмах изјавили да су документа аутентична, пошто су их пребези украли. Свет, који се још није опоравио од суштински сличног скандала са „панамским досијеом“, који је, узгред, такође украден, згрозио се још једном.

        Очигледна сличност између „сиријског“ и „панамског“ досијеа није случајна: та шема информативног напада је идентична пласирању „панамског досијеа“ које су извели такозвани независни новинари из невладине организације „Међународни конзорцијум за новинарска истраживања“.

        Тада је у видно поље светске јавности доспело неколико стотина хиљада докумената који откривају закулисне радње 147 политичара и јавних личности, међу којим је било и неколико руских презимена. По речима новинара, те документе је од панамске правне компаније украо обавештајац немачке обавештајне службе BND, и зато су она аутентична.

        У „сиријском досијеу“ о Асаду, који укључује само 22 хиљаде докумената, до детаља се понавља исти сценарио: документа која повезују Асада с лидерима терориста „украли“ су пребези из ИД, због чега у принципу не могу бити фалсификат. Имена пребега се због њихове безбедности, наравно, не објављују. Суштински, ради се о непознатим лицима, анонимусима. А без њих се у принципу не може утврдити порекло и аутентичност докумената: тешко је чак и замислити да се неко упути лично код терориста како би сазнао да ли им је можда нешто нестало у последње време.

        Циљ информативног напада је једноставан: покушати компромитовати Асада уочи ослобађања Алепа, ставивши га у исти кош са лидерима терориста. То је типичан пример лепљења етикета - метод који се користио и у скандалу са „панамским досијеом“. Јер, ако се Асад договарао са терористима, он се ни по чему од њих не разликује и, по мишљењу западних „партнера“ из антитерористичке коалиције, губи легитимитет и право да учествује на председничким изборима у „новој, обновљеној“ Сирији (који су предвиђени резолуцијом Савета безбедности УН бр. 2254). Сходно томе, Алеп, очишћен од идеоваца, може и да му се не дâ.

        То је проста комбинација. Ничег ту нема сложеног и високо интелектуалног.

        Та комбинација би имала све шансе да успе, када не би било једног али: излизаност и баналност сценарија по којем су у последње време западни пропагатори одрадили и „случај Литвињенко“, и „панамски досије“, и „Боинг“, и „сиријску архиву“ већ упада у очи чак и гледаоцу који је неискусан у информативним играма. 

        Изгледа да су се западни режисери информативних напада на Сирију и Русију упишкили. Време је за отказе.

        Наравно, они који су припремали пласирање компромитујућих материјала о Асаду постарали су се да се у пакет са фалсификатима укључе и аутентична документа. Ти материјали би могли да баце светло на то на који начин су терористи потискивани из густо насељених места и, конкретно, из Палмире, на коју би јуриш неизбежно довео до великих цивилних жртва: често је терористима намерно остављан коридор кроз који су могли да напуштају та места. При томе су контакти између команданата сиријске армије и терориста, разуме се, постојали. И управо њих сада покушавају да представе као доказ о постојању завере између ИД и политичке елите Сирије.

        У целој тој детективској причи у режији Sky News недостаје други акт, у којем ће независни новинари, на волшебан начин добивши порцију докумената из „самог срца“ ИД (од другог таласа пребега), оптужити за пословне и партнерске везе с вођом терориста Ал Багадијем руководство групације руских Ваздушно-космичких снага. Уосталом, пребези су нешто роморили о томе да су терористи борбена дејства усаглашавали не само са сиријском армијом, већ и руским ВКС. Па, не могу командири ИД, од којих већину чине бивши војници и официри ирачке армије Садама Хусеина, који су се обучавали на војним академијама Совјетског савеза, да ратују без директива и смерница совјетског ЦК.

        „Вашингтонски Це-Ка“ у тој улози им, очигледно, не одговара превише.