Америка загазила у своје најинтересантније изборе последњих деценија

ИЗГЛЕДА ДА СЕ СЈЕДИЊЕНЕ ДРЖАВЕ ИСТОВРЕМЕНО ПОМЕРАЈУ И УЛЕВО И УДЕСНО

• Могуће је да је врх Републиканске партије помогао Теду Крузу да се у Ајови нађе испред Доналда Трампа. Јер, и у Америци има муљања на изборима. На пример, 2012. године на кокусу у Ајови првобитно је победио Мит Ромни. Какво је било запрепашћење посматрача када је две недеље касније руководство републиканаца прогласио за победника Рика Санторума. Он је добио 34 гласа више од Ромнија
• Трампа може да теши то што је 1980. године Буш старији победио Регана у Ајови, и то је био једини озбиљан Бушов успех у целој кампањи. Године 1988. Буш старији је био трећи у Ајови, а на крају победио на председничким изборима. Године 2008. Џон Мекејн заузео је четврто место у Ајови
• Обама се засад уздржава да подржи кандидатуру Клинтонове. А то значи да Берни Сандерс може да се представља као тачка консолидације за све антиклинтоновске снаге унутар странке. Осим тога, Хилари ће неизбежно постати жртва напада Доналда Трампа, који треба да доказује да може себи прокрчити пут у Белу кућу. Његови напади иду у Сандерсову корист, пошто му дозвољавају да поентира без труда
• Радикализација бирача обе главне партије, избијање у први план фигура попут Трампа и Сандерса, чине процес селекције новог америчког председника изузетно забавним, иако показују и продубљивање раскола у америчком друштву

Пише: Павел СВЈАТЕНКОВ

        У СЈЕДИЊЕНИМ Државама је са невероватним халабуком почела предизборна кампања. Први кокус одржан је у Ајови.

        Код републиканаца је победио сенатор Тед Круз. Он је добио 28 одсто гласова учесника кокуса. На другом месту је милијардер Доналд Трамп (24 одсто), на трећем - сенатор Марко Рубио (23 одсто).

        Иако Доналд Трамп води међу републиканцима према свим истраживањима, његово друго место не представља сензацију. У оквиру селекције кандидата за највише изборне функције у САД могу да се одржавају предизбори и кокуси. Предизбори личе на обичне изборе - људи долазе на традиционална бирачка места гласају под контролом државних службених лица. Резултате гласања сумира секретар државе - службено лице које, између осталог, врши функцију „председника изборне комисије“.

        Кокус је систем партијских окупљања. Њихови учесници неколико сати расправљају о партијским кандидатима, затим гласају (код републиканаца) или се деле на групе, након чега се гласачи пребројавају (код демократа). Резултате кокуса сумира руководство странке. То даје могућност да се за победника прогласи „пожељни кандидат“.

        „Како, па зар у демократској Америци има муљања на изборима?“ - ухватиће се за срце просвећени читалац. Да, авај, рећи ћемо ми, има и тога. На пример, 2012. године на кокусу у Ајови првобитно је победио Мит Ромни. Какво је било запрепашћење посматрача када је две недеље касније руководство републиканаца прогласио за победника Рика Санторума. Он је добио 34 гласа више од Ромнија. Та одлука је довела до скандала и оставке председника Националног комитета Републиканске странке државе Мета Строуна.

       Могућност манипулисања резултатима кокуса чини га не баш нарочито ауторитетнм. Јер, сасвим је могуће да је руководство републиканаца „помогло“ Крузу.

        Сада победник (Круз) има прилику да збаци Доналда Трампа с позиције лидера у првој држави где ће бити одржани предизбори, то јест у Њу Хемпширу. Тамо, према истраживањима, Круз лоше стоји. За разлику од Ајове, Њу Хемпшир је либералнији. Истраживања дају Трампу предност од 20 одсто гласова.

        А до тада посматрачи иронишу. „Честитамо Теду Крузу победу у критично важној држави, која нам је дала такве председнике као што су Санторум и Хакаби“ - написао је на својој Твитер страници бивши конгресмен Џон Диндел.

        Ипак, Трампа може да теши то што је 1980. године Буш старији победиио Регана у Ајови, и то је био једини озбиљан Бушов успех у целој кампањи. Године 1988. Буш старији је био трећи у Ајови, а на крају победио на председничким изборима. Године 2008. Џон Мекејн заузео је четврто место у Ајови. О 2012. смо већ говорили.

        Другим речима, главна борба тек предстоји. Већ су се издвојила три лидера, пошто је Марко Рубио у Ајови остварио неочекивано добар резултат, заузевши треће место с малим заостатком у односу на Трампа. Највероватније ће се та тројица и борити да постану кандидати Републиканске странке у овој сезони. Истина, пропорционални систем с високим изборним цензусом ће, највероватније, довести до ситуације где ће бити „два и по“ кандидата, то јест два лидера и један који их прати. Али, далеко је до тога.

        Сада ће Трамп морати да мобилише своје присталице и доказује да је његово друго место у Ајови случајност. Очигледно је да нису били довољно успешни напори да се на Трампову страну преведу конзервативци и евангелистички хришћани. Њихов масовни одзив на последњим изборима померио је тас на ваги у Крузову корист. Иако баш та околност може ићи на руку Трампу у мање конзервативним државама.

        Укратко, има на чему да се ради, тим пре што естаблишмент партије сада поново почиње да доказује да је Трамп колос на глиненим ногама и који нема шансе на правим изборима.

        За остале кандидате, који се нису нашли међу водећом тројком, време је или да се хитно мобилишу, да би покушали нешто у Њу Хемпширу, или да „купе ствари“. Хакаби, који је играо улогу спојлера у Ајови, по свој прилици ће напустити трку.

        Интелигентни неурохирург црне пути Бен Карсон тек је четврти са девет одсто гласова и његова кампања полако издувава. Рон Пол је на петом месту са пет одсто. Изгледа да ово „није његов циклус“. На Џеба Буша, који је добио три одсто, сви су већ заборавили.

        Што се тиче демократа, код њих је борба знатно напетија него што се могло очекивати. Представник левог крила Демократска странке Берни Сандерс стигао је у Ајови на циљ истовремено с изразитим фаворитом - Хилари Клинтон. Резултати показују фотофиниш - оба водећа кандидата добила су по 49 одсто делегатских мандата. С обзиром да истраживања показују да Сандерс води у Њу Хемпширу, несумњиви фаворит код демократа Хилари Клинтон има над чим да се замисли.

        Превише је оних који не желе њену кандидатуру.

        Барак Обама се засад уздржава да подржи кандидатуру Клинтонове. А то значи да Сандерс може да се представља као тачка консолидације за све антиклинтоновске снаге унутар странке. Осим тога, Хилари ће неизбежно постати жртва полемике Доналда Трампа, који треба да доказује да може себи прокрчити пут у Белу кућу. Његови напади иду у Сандерсову корист, пошто му дозвољавају да поентира без труда.

        Хиларину репутацију квари Трамп, па лево демократско бирачко тело почиње да гледа у правцу сенатора-социјалисте. Узгред, исти ефекат је, изгледа, „прорадио“ у корист Марка Рубија. Док је Трамп „тукао“ Круза, део бирача је прешао код Рубија.

        Према истраживањима, Хилари и даље има велику предност у односу на Сандерса. Међутим, Клинтонови још увек не успевају да организују крунисање уместо изборне кампање. Зато Сандерс има шансу да јој добро „забибери“.

        Радикализација бирача обе главне партије, избијање у први план фигура попут Трампа и Сандерса, чине процес селекције новог америчког председника изузетно забавним, иако показују и продубљивање раскола у америчком друштву.

        Америка се помера улево. Али, Америка се истовремено помера и удесно.

        Почели су најинтересантнији избори у Америци последњих деценија.