Америчке нуклеарне бомбе остају на територији Немачке бар до 2024.

БЕРЛИН УЛАЖЕ 250 МИЛИОНА ЕВРА У МОДЕРНИЗАЦИЈУ ТОРНАДА

КОЈИ ЋЕ НОСИТИ АМЕРИЧКЕ НУКЛЕАРНЕ БОМБЕ

Торнадо

• Према незваничним информацијама, у Немачкој је остало од 10 до 20 америчких нуклеарних бојевих глава. Оне су дислоциране око града Бихел у савезној држави Рајна Палатинат где је смештена 33. ескадрила ловаца-бомбардера немачког ратног ваздухопловства
• Американци имају намеру да до 2023. специјално за Европу заврше пројекат и почну производњу нове модификације B-61-12 и за те потребе планирају да издвоје четири милијарде долара

        АМЕРИЧКО нуклеарно оружје остаје на немачкој територији минимум до 2024. године.

        Сам Берлин је спреман да потроши 250 милиона евра на модернизацију авиона Торнадо, који су у стању да носе нуклеарне бомбе америчке производње. Овај свој принципијелни став берлински кабинет је саопштио руководству НАТО.

        Упадљиво је што је пре три године - при формирању сада владајуће немачке коалиције - Гвидо Вестервеле тражио потпуно уклањање америчког нуклеарног потенцијала са територије Немачке. Берлински шеф дипломатије тада је инсистирао да овај став буде унет у коалициони споразум.  

        - Еуфорија поводом скорог нуклеарног разоружања нестаје о чему сведочи и хлађење односа између САД и Русије - оценио је директор за истраживања Одбрамбеног колеџа НАТО у Риму Карл Хајнц Камп.

        Зато, сматра овај експерт, нема ничег изненађујућег што Вестервеле, тако нагло мења став.

        На самиту НАТО у Чикагу (у мају 2012. г.) немачка делегација је подржала закључну декларацију у којој се констатује да ће „НАТО остати нуклеарна алијанса“. При том су као „највећи гарант безбедности савезника“ биле наведене стратешке нуклеарне снаге САД.  

        - Реализација споразума о стратешком офанзивном наоружању између Русије и САД нашла се под знаком питања због упорне тежње Вашингтона да, без обзира на протесте Москве, постави систем ЕвроПРО - додаје немачки политиколог Александар Рар.

Александар Рар

        За стратегију САД, сматра он, веома је важно да нaстави са држањем атомског оружја на тероторији Европе. На тај начин, Американци појачавају политичко и физичко присуство у Европи. Они атомским бомбама повезују своје савезнике. Савезници, пак, немају ништа против да се налазе под америчким нуклеарним кишобраном. То им даје могућност да суштински смање трошкове за одбрану.   

        У Немачкој, тврди Рар, владајућа коалиција мора да одступи од многих ствари које је предлагала пре три године. Међутим, не треба заборавити кардиналну одлуку коју је Немачка донела 1. јула 2011. године о укидању опште војне обавезе, смањењу бројности Бундесвера и преласку на професионалну војску.

        Одмах је постављено питање: А ко ће нас бранити? Зато је тема америчког нуклеарног оружја на територији Немачке почела да игра сасвим другу улогу. Док су те бомбе на истом месту - Немце неће нико напасти.  

        Тренутно се већи део америчких нуклеарних бојевих глава - 62 одсто - налази у наоружању војно-ваздухопловних снага. Оне су ускладиштене у седам база у САД и осам - у Европи и Азији.

        Од 180 до 200 бојевих глава смештено је под појачаним обезбеђењем на складиштима јединица које су потчињене НАТО у Белгији, Великој Британији, Немачкој, Италији, Холандији и Турској.

        Према незваничним информацијама, у Немачкој је остало од 10 до 20 америчких нуклеарних бојевих глава. Оне су дислоциране око града Бихел у савезној држави Рајна Палатинат где је смештена 33. авиоескадрила ловаца-бомбардера немачког ратног ваздухопловства.

        Ради се о бомбама типа B-61, које се производе од 1968. године.

        Произвођене су у девет модификација са различитим нивоима снаге - максимално до 340 кт. Последња модификација B-61-11 направљена 1997. године представља антибункерску бомбу.

        Американци имају намеру да до 2023. г. специјално за Европу заврше пројекат и почну производњу нове модификације B-61-12, а за те потребе планирају да издвоје четири милијарде долара.