Америчка власт својом „толерантношћу” ограничава и терорише америчку већину

СВИ СУ У САД НОРМАЛНИ, АЛИ НИКО НЕ ЖЕЛИ ДА ЗБОГ „ЛОБИЈА ТОЛЕРАНЦИЈЕ” ЗАВРШИ НА УЛИЦИ

  • Врховни суд дражаве Колорадо одбио је да уопште разматра случај пекара Џека Филипса, којег је раније Комисија за грађанска права Колорада обавезала да прима поруџбине за торте за истополне церемоније... и да се бави преваспитавањем својих радника [усађујући им толеранцију према хомосексуалцима и другим сексуалним мањинама]
  • Доктор Ерик Волш, који је недавно ангажован од стане власти државе Џорџије као шеф локалног Одељења за јавно здравље, отпуштен је. Због садржаја његових проповеди као добровољног свештеника у цркви Адвентиста седмог дана. Заправо, у његом случају нема правних замерки ни према садржају проповеди, ни према активностима доктора Волша као духовног лица – све је потпуно легално. Али ипак ... није баш модерно - бити доктор и истовремено проповедати хришћанске вредности
  • Федерални суд је стао на страну трансродног ученика, који је инсистирао, да  му сеомогућида изабере тоалет - мушки или женски – у својој средњој школи у Вирџинији. Ово значи да ће - независно од тога, какав ће проблем или непријатност то направити осталим ученицима и како ће то утицати на њихов сексуални развој -„потребе једног или два ученика ће имати предност над интересима неколико хиљада друге деце у истој тој школи”

          Пише: Александар ШПУНТ

         АМЕРИКА је земља која ограничава и потчињава и својом „толерантношћу”.

         Пример први.

         Национална студентска спортска асоцијација (NCAA) објавила је да неће организовати ниједно мушко кошаркашко такмичење ни фајнал фор веома популарне женске кошарке у градовима у којима „постоји дискриминација... на основу сексуалне оријентације или полног идентитета”.

         У свом званичном саопштењу, NCAA је објавила да одлука Комитета прати најновије поступке локалних законодавних органа у неколико држава које су донеле законе који омогућавају становницима да одбију пружање услуга одређеним људима због њихове сексуалне оријентације или полног идентитета.

         Док заговорници ових закона тврде да они њима штите верска уверења, критичари се плаше да се тим законима ствара атмосфера санкционисане дискриминације. И, наравно, званичници NCAA пажљивије слушају управо анонимне критичаре, а не легално изабране органе у представничким телима.

         О чему се ради?

         Такмичења се неће одржавати, на пример, у градовима, у којима закон „не дозвољава мушкарцима да користе женске тоалете или штити права фотографа (хришћанина, Јевреја, муслимана) да одбије да снима истополну „свадбу”...”

         Пример други.

         Врховни суд дражаве Колорадо одбио је да разматра случај пекара Џека Филипса, којег је раније Комисија за грађанска права Колорада обавезала да „прима поруџбине за торте за истополне церемоније... и да се бави преваспитавањем својих радника [усађујући им толеранцију према хомосексуалцима и другим сексуалним мањинама], као и да даје кварталне извештаје о поштовању ових норми у року од две године”- директан цитат из одлуке Комисије за грађанска права.

         Џек Филипс - као верујући хришћанин и власник предузећа очекује да има право да сам бира своје муштерије.

          По речима Џеремија Тедеска, адвоката Џека Филипса, „тражили смо од Врховног суда државе Колорадо да узме случај у разматрање, како би се гарантовало да власти схватају своју дужност да штите право људи да лично и професионално следе своја убеђења, а не да их присиљавају да крше своја уверења како би зарађивали за живот... Џек, који је дуги низ година радо услуживао људе из свих сфера живота, једноставно спроводи давнашње америчко прво да одбије  коришћење својих креативних талената за промовисање идеја и акција са којима се не слаже...”

         „Слобода не сме бити угрожена било коме [а не само сексуалним мањинама]”, - рекао је Џереми Тадеско.

         Суд је одбио да разматра случај, што значи, Комисија за грађанска права не само да има право да захтева од пекара да прави торте за истополне церемоније, већ има право да захтева од њега, као шефа свог малог бизниса, и да „преваспита” своје запослене и шаље редовне извештаје властима који ће потврђивати да он пече торте и бави се васпитањем духа толеранције код својих судопера и млинара.

         Пример трећи.

         Доктор Ерик Волш, висококвалификовани специјалиста, недавно ангажован од стане власти државе Џорџије као шеф локалног Одељења за јавно здравље, отпуштен је.

         Због садржаја његових проповеди као добровољног свештеника у цркви Адвентиста седмог дана.

         У овом случају нема правних замерки ни према садржају проповеди, ни према активностима доктора Волша као духовног лица – све је потпуно легално. Али ипак ... није баш модерно - бити доктор и истовремено проповедати хришћанске вредности.

         Као што је изјавио Џереми Дајс, адвокат који је поднео захтев у случају Волш за заштиту његових права по основу Првог амандмана на Устав САД,  „нико у овој земљи не сме бити отпуштен  са посла због онога што је рекао у цркви или са говорнице током проповеди”.

         Истовремено, како наводе локалне новине, доктор Волш није тек неки затуцани секташ.

         Он је добио јавно признање - а после њега и јавну функцију - активно радећи као волонтер у структурама за борбу против АИДС-а, и као члан Савета за јавно здравље америчких становника латиноамеричког порекла. Др Волш је иницирао отварање прве у свом граду у Калифорнији стоматолошке ординације за породице са ниским примањима.

         „Све то није било довољно да се превазиђе страх [бирократа] од хришћанских ставова доктора Волша... Како се он усудио - да проповеда оно што говори Библија и да истовремено покушава да служи својој земљи...” - овако реагују локалне новине на његово отпуштање.

         Пример четврти.

         Министарство образовања САД је одлучило да су „верске школе, које примају федерални новац и имају федералне бенефиције а [наводно] дискриминишу ЛГБТ ученике и особље обавезне да на интернету објаве своје одбијање [за пријем ученика, за такозвани „слободан приступ тоалетима супротног пола”, за обавезе верских норми у облачењу, итд.] ради јавног надгледања”.

         То значи да ће свака приватна хришћанска, будистичка, јеврејска или муслиманска институција која прима федерални новац и истовремено се држи библијске (или, на пример, будистичке) етике и правила сексуалног понашања, на сваком свом кораку бити подвргнута опструкцији од стране присталица „сексуалне равноправности”.

         Сенатор Рон Вајден из Орегона, један од иницијатора налога америчког Министарства образовања, изјавио је:

         „Ми смо забринути, јер овакви пропусти допуштају дискриминацију под маском верске слободе”.

         Подсећам, реч је о приватним школама, које су организоване управо као верске образовне институције.

         Пример пети.

         Федерални суд је стао на страну трансродног ученика, који је инсистирао, да нова интерпретација Обамине администрације федералних прописа тзв. „Секције 9” - у правном жаргону овај термин означава измену Закона о образовању из 1972. године о једнакости свих полова – омогућава њој/њему да изабере свој тоалет - мушки или женски - у њеној/његовој средњој школи у Вирџинији”.

         Другим речима, независно од тога, какав ће проблем или непријатност то направити осталим ученицима и како ће то утицати на њихов сексуални развој, без икаквих доказа да је дете заиста транссексуалац – „потребе једног или два ученика ће имати предност над интересима неколико хиљада друге деце у истој тој школи”, истичу локални коментатори. “Обамина администрација прекида дражавно финансирање, ако школска управа или одбор родитеља покуша да донесе другачију одлуку”, - додаје експерт.

         Ово су пет од стотинак примера који се у априлу могу наћи у локалној америчкој штампи.

         Службеници и судије у САД нису полудели. Међутим, чиновници су у целом свету исти - и ако на једној страни ваге стоји нормалан, традиционални амерички морал, а на другој ризик да буду отпуштени под притиском „толерантаног лобија” – као доктор Ерик Волш, на пример – само ретки ће одабрати супротстављање.

         Превео: Срђан Ђорђевић

 

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари