Америчка стратегија националне безбедности парирање Русији помиње 15 пута

САД ПРОКЛАМОВАЛЕ ДА ЋЕ И ДАЉЕ ЈЕДНОСТРАНО

КОРИСТИТИ ВОЈНУ СИЛУ ШИРОМ СВЕТА

Барак Обама и Чак Хејгел

• У документу се подвлачи да САД имају и могућност и обавезу да „играју главну улогу у јачању и формирању правила, норми и институција на којима ће се заснивати мир, безбедност и просперитет, а такође заштита људских права у 21. веку“
• Овоме се додаје да сада по процени САД - већина држава у свету не жели да постојећи поредак буде промењен
• Амерички министар одбране Чак Хејгел - говорећи о стратегији - нагласио је да Оружане снаге САД остају „угаони камен националне безбедности“. Притом није ни покушао да сакрије: „Наше оружане снаге обезбеђују наш просперитет, представљају наше вредности и помажу да се одржава међународни поредак заснован на утврђеним правилима“

        НОВА стратегија националне безбедности САД предвиђа „јачање америчког и међународног потенцијала за спречавање конфликата“.

        У овом документу, који је данас потписао Барак Обама, такозвана „руска агресија“ помиње се међу „озбиљним изазовима националној безбедности САД“. Заједно са „насилним екстремизмом и терористичком опасношћу која се стално мења“, „изазовима у сфери сајбер безбедности“, „последицама климатских промена“ и „ширењем инфекционих болести“.

        Како је председник САД написао у образложењу нове стратегије, његова земља има намеру „да предводи међународне коалиције које ће се супротстављати највећим изазовима у виду агресија, тероризма и болести“. Као пример, навео је коалицију формирану за борбу са Исламском државом и Ал Каидом, „глобалне напоре да се у  зачетку елиминишу изворишта ширења вируса Ебола“, а такође - „усаглашене са европским савезницима оштре санкције против Русије“.

        У оваквом и сличним контекстима, Русија се у новом стратешком документу Беле куће помиње укупно 15-так пута.

        Обама у новом стратегији енергетску безбедност означава као један од приоритета националне безбедности САД.

        У овом контексту је подвукао да „изазови који потичу од украјинске и европске зависности од руских енергетских испорука указују на неопходност ширег поимања енергетске безбедности“. Овоме је још додао да се ради о „колективној потреби САД и њихових савезника и трговинских партнера“ и о значају постојања „конкурентних енергетских тржишта“.

         „Због свега, дужно смо да ширимо врсте горива, изворе и маршруте испорука енергената, а такође да подстичемо развој локалних енергетских извора“ - истиче се у Обамином документу.

        У стратегији се не крије да Вашингтон има намеру да и даље користи политику санкција за држање под притиском „земаља које крше међународне норме“.

        У документу се подвлачи да САД имају и могућност и обавезу да „играју главну улогу у јачању и формирању правила, норми и институција на којима ће се заснивати мир, безбедност и просперитет, а такође заштита људских права у 21. веку“.

        Овоме се додаје да сада - по процени САД - већина држава у свету не жели да постојећи поредак буде промењен.

         „Ми ћемо и даље усрдно радити са Уједињеним нацијама и другим организацијама да би смо ојачали и модернизовали њихове могућности, почев од мирновних операција до пружања хуманитарне помоћи, како би могле да обезбеде заштиту и стабилност и да подрже будуће генерације. Истовремено ћемо испостављати цех онима који све то не поштују. Циљане економске санкције и даље ће бити ефикасан инструмент којим ћемо присиљавати неодговорне субјекте да плате цену. Оне чија војна агресија, незаконито ширење оружја и безразложно насиље угрожавају како међународна правила и норме, тако и мир који та правила треба да штите“ - указује се у Обаминој стратегији, као да америчких агресија на Авганистан, Ирак, Југославију и Либију (Вијетнам, Гренаду, Никарагву... не треба ни помињати) никада није ни било, или као да су агресију на све те земље извршили ванземаљци.

        У документу се указује да ће санкције бити примењиване уз „вођење рачуна да наносе становницима земаља против којих се уводе, а и глобалној економији“.

        Амерички министар одбране Чак Хејгел - говорећи о стратегији - нагласио је да Оружане снаге САД остају „угаони камен националне безбедности“.

        Шеф Пентагона је додао да америчке снаге „свакодневно широм света шире интересе своје земље“.

        Хејгел притом није ни покушао да сакрије: „Наше оружане снаге обезбеђују наш просперитет, представљају наше вредности и помаже да се одржава међународни поредак заснован на утврђеним правилима“.

        Амерички министар је искористио прилику да оцени да су оружаним снагама САД потребна додатна средства за „остваривање постављених задатака“.

                „Управо због овога, председник Обама и ја позивамо Конгрес да престане са смањивањем војног буџета. То је неопходно да бисмо могли да заштитимо своју националну безбедност и да се држимо својих војних стратегија“ - био је јасан Хејгел.

        Државни секретар САД, Џон Кери, назвао је стратегију „амбициозном и остваривом“. Истовремено је, као и Хејгел, за своје министарство (Стејт департман) затражио „додатне ресурсе“.

        Сам Обама указао је - у образложењу стратегије - да постоји опасност од претераног увлачења САД у међународне послове.

        Истовремено је оценио да је Сједињеним Државама потребно „стратешко стрпљење“ у остваривању својих интереса у иностранству. Одмах је додао: „Стрпљење и упорност“.

        Обама није пропустио ни да обећа да ће Американци „увек штитити и интересе својих партнера“.

        А такође: да ће САД једнострано користити војну силу у случају да САД или њиховим савезницима запрети опасност.

        Стратегијом је обухваћена и „модернизација снага NATO“ и америчко покровитељство „сексуалним мањинама у остваривању њихових права“.