Америчка председничка кампања као да је предсобље Првог светског грађанског рат

А РУСИЈА ОБНАВЉА И НАДМОЋ НАД САД КОЈУ ЈЕ СССР ИМАО У КОНВЕНЦИОНАЛНОМ НАОРУЖАЊУ

Трамп - својој кући, са садашњом породицом

• Људи добре воље су већ добили актуелни хладни рат, што потврђује и неуспех америчке изборне кампање или, прецизније - плана успостављања у САД и у Западној Европи такозване Гвоздене пете коју је сјајно описао велики амерички писац, Џек Лондон
• Групација коју оличава Хилари Клинтон пре годину дана је све била зграбила, све је било под њеном контролом, јер су њене присталице у обема партијама после избора за Конгрес преузеле контролу над обема партијама
• Али, факир је био припит, и код демократа се појавио Сандерс, а код републиканаца - Трамп и Гвоздена пета је морала да иде на државни преврат који носи име - Хилари Клинтон. Ствар је дошла до превентивне изјаве Трампа о могућем фалсификовању резултата општих избора и изјава присталица Хилари о могућем грађанском рату у случају да она не победи
• Избезумљени клинтоноиди су у медијима почели да разматрају начине гушења оружаног устанка народа САД против Хилари Клинтон помоћу армије САД, без обзира што је током прајмериза армија САД огромном већином гласала за Трампа у свим градовима у којима се налазе војне базе
• Веома је познато острво Ла-Палма, чија висина износи 2,5 километра, а које ће након експлозије поред својих обала нечега од 50 мегатона неминовно склизнути у дубину од 4 километра, после чега ће мега-цунами однети сву Западну Африку и Западну Европу, а такође и сву источну обалу обе Америке укључујући читаву источну обалу САД
• Пре недељу дана из хангара је извезена атомска подморница „Подмосковље“ која може да плови на таквој дубини да NATO неће моћи да спречи њену посету океанском дну код острва Ла-Палма, и она ће се мирно, не журећи, осветити на тако страшан начин за Подмосковље, ако се Хилари Клинтон, ипак, дочепа америчког црвеног тастера и пожели да започне рат против Русије

Пише: Александар БРОДСКИ

        ДОШЛО је време да се сведу резултати прве фазе изборне кампање у САД, која све више подсећа на предсобље Трећег светског рата, или прецизније речено, Првог светског грађанског рата. То је лоша новост, али ћу почети са дозом историјског оптимизма на ивици нуклеарног понора на којој сви стојимо. Још никад човечанство није прилазило тако близу те ивице као пре годину дана, али са мог становишта од тада ми (човечанство) полако, али сигурно и пузећи удаљавамо се од те ивице.

        Треба само да престанемо да размишљамо у терминима конфликта између држава и народа и да погледамо на данашње стање као на светски грађански рат са јасном верском нијансом.

        Ове године, пошто није успео да оствари свој циљ, отишао је са дужности главнокомандујућег трупама NATO-а генерал Бридлав, који је намеравао да 22. јуна 2015. отпочне вежбе са 400 тенкова на граници са Русијом. За то време Русија је више или мање успоставила паритет, чак и превазишла САД у области нуклеарног наоружања и убрзаним темпом обнавља предност у конвенционалном наоружању, коју је имао СССР.

        Сем тога, кадрови који су „случајно“ приказани на руској телевизији обавестили су потенцијалног противника и део вероватних савезника да се у потпуном складу са раније изложеном новом војном доктрином Русије, која је добро позната ужим круговима Запада као „нуклеарни ултиматум Медведева“, Русија се неће упуштати у нуклеарну конфронтацију на линији „узвратни-против удар“ против „првог-неутралишућег“.

        Она је коначно поверовала својим научницима који су од 50-их година прошлог века доказивали свом руководству да нуклеарну одмазду и отрежњавајући туш Шаркоа за умоболне са црвеним тастером у рукама не треба поверити ужасно скупим постројењима и шахтама за лансирање ни мртвој руци ЦК КПСС, него прилично јефтином, али веома ефикасном плану великог демократе и борца за људска права, Андреја Дмитријевича Сахрова.

        Као пример могу да наведем веома познато острво Ла-Палма, чија висина износи 2,5 километра, а које ће након експлозије поред својих обала нечега од 50 мегатона неминовно склизнути скоро читаво у дубину од 4 километра, после чега ће мега-цунами однети сву Западну Африку и Западну Европу, а такође и сву источну обалу обе Америке укључујући читаву источну обалу САД. А пре недељу дана из хангара је извезена АПЛ „Подмосковље“ (нуклеарна подморница) која је позната и као носач Лошарик и која плови на таквој дубини да NATO неће моћи да спречи њену посету океанском дну код острва Ла-Палма, и она ће се мирно, не журећи, осветити на тако страшан начин за Подмосковље, ако се Хилари Клинтон, ипак, дочепа црвеног тастера, а туш Шаркоа, такође познат и као „Статус-6“ који су на ТВ приказали она и њене присталице, не буде деловао.

Атомска подморница „Подмосковље“

        Што се тиче Лос-Анђелеса, Калифорније и Сијетла, у Тихом океану постоји Маријански ров, и мада нису толико познати детаљи клижења острва Гуам у то улегнуће, свакако импресионирају ништа мање од острва Ла-Палма, утолико пре што ће догађај те врсте испровоцирати нешто слично на прелому Сан-Андреас.

        Описивање свих ових ужаса не води ка рату, него ка миру, јер је сада главни проблем међународне политике синдром хладног рата који је створио илузију да се нуклеарна сила може победити. Та илузија се појавила не само код елита, него и код народа, и не само на Западу, него и у Русији. Међутим, СССР нико није победио, он се распао због унутрашњих разлога које Русија једноставно нема, а сва та нуклеарна граја са муњевитим глобалним ударом у комбинацији са ЕвроПРО представља чисто психолошко оружје које рачуна на хладни рат и победу „методом државног преврата“ а-ла 1991. година.

        Кад не би било те наде нико се не би врзмао са ЕвроПРО у Румунији и Пољској, али на Западу никако не могу да забораве како је хладни рат добијен ракетама „Трајдент II“ и нуклеарном подморницом „Охајо“, не на бојном пољу и не на океанским просторима, већ на новинским страницама и на екранима телевизора.

        Међутим, овај хладни рат, ми, људи добре воље, већ смо добили и то потврђује неуспех америчке изборне кампање или, прецизније, плана успостављања у САД и у Западној Европи такозване Гвоздене пете коју је сјајно описао велики амерички писац, Џек Лондон. Ако се ретроспективно погледа криза политичког система САД, онда је приметно да је групација коју оличава Хилари Клинтон пре годину дана све била зграбила, све је било под њеном контролом, јер су њене присталице у обема партијама после избора за Конгрес преузеле контролу над обема партијама.

        Оличење контроле над Демократском партијом представљала је госпођа Васерман-Шулц - шеф Националног Демократског комитета, која је Бернију Сандерсу украла победу, док су контролу „естаблишмента“ и Хилари над републиканским прелиминарним изборима оличавали гувернер Охаја, Кејсик и сенатор државе Флориде, Рубио. Истина, Кејсик и Рубио представљају две велике државе у којима победник узима све гласове бирача, а теоретски, њима као кандидатима за председника САД, то обезбеђује аутоматску победу, барем у једној од тих држава. Са своје стране, то је „гарантовало“ осипање у почетној фази прајмериза било ког харизматичног републиканског лидера, јер је без Охаја и Флориде практично немогуће сакупити неопходан минимум за аутоматску номинацију.

        Али, факир је био припит, и код демократа се појавио Сандерс, а код републиканаца - Трамп и Гвоздена пета је морала да иде на државни преврат који носи име - Хилари Клинтон. Ствар је дошла до превентивне изјаве Трампа о могућем фалсификовању резултата општих избора и изјава присталица Хилари о могућем грађанском рату у случају њене победе.

        Коначно избезумљени клинтоноиди су у медијима почели да разматрају начине гушења оружаног устанка народа САД против Хилари Клинтон помоћу армије САД, без обзира што је током прајмериза армија САД огромном већином гласала за Трампа у свим градовима у којима се налазе војне базе, а при том су цифре излазности личиле на резултате избора у СССР-у на којима је константно побеђивао Леонид Иљич Брежњев!

        Повод за то безумље постала је веома опрезна алузија Доналда Трампа на улогу коју ће одиграти други амандман на Устав САД. Те речи клинтоноиди су одмах интерпретирали као позив на горе поменути устанак, али су им присталице Трампа веома смирено објасниле да је то позив на разматрање у Конгресу САД свих тумачења другог амандмана од стране судија Врховног суда САД, које ће Хилари Клинтон свакако поставити кад постане председник.

        Клинтоноиди у армији САД која је окупирала Ирак, истовремено су почели да упозоравају сиријску армију да нема право да лети изнад региона Сирије у којима су амерички војни инструктори изволели обучавати Курде, наводно, ради отпора ИСИЛ-у, а у ствари - ради свргавања Асада. Односно, САД су де-факто прогласиле стварање зоне забрањеног лета изнад Сирије, о којој је одавно говорила Хилари Клинтон константно обећавајући да ће обарати руске авионе ако наруше зону забране лета. Иначе, прошле јесени турски ловачки авион оборио је руског бомбардера очигледно по сценарију који је мало пре тога изложила Хилари Клинтон у интервјуу телевизији PBS. И тада се неко у елитама САД, ко је раније подржао, уплашио да ће она ствари довести не само до грађанског рата у САД, него и до светског рата изван њихових граница.

        А то, у комбинацији са извођењем из хангара БС-64 „Подмосковље“ и припремама за њено поринуће, наводи на мисао да такав варгазам у Овалном кабинету Беле куће који доживљава жена не сачекавши сопствену инаугурацију нарушава вашингтонску ранг - листу, утолико пре што је претходни пут у време боравка Клинтонових у Белој кући тај кабинет већ био преименован из Овалног у Орални.

        На крају је Хилари Клинтон недељу дана готово нестала са екрана телевизора, а бивши градоначелник Њујорка, Рудолф Ђулијани, који сада подржава Трампа, али је веома популаран у обема партијама, дао је интервју каналу Fox 5, у којем је веома одређеним фразама изјавио да -кад би он као раније био државни тужилац САД одмах би поднео тужбу против фонда Клинтонових по оптужби за рекет, а то више није политички параграф, већ чисто кривични. Према томе, присталице Клинтонових у очима присталица Трампа показују се као криминалци који из политичких разлога покушавају да наметну својим суграђанима власт окореле криминалке, а у тој ситуацији тешко је замислити да они победу Х. Клинтон признају за часну, ако се та несрећа, ипак, обруши на САД. Сем тога, цифре расхода изборне кампање Трампа отворено потврђују такво становиште.

        Ради се о томе да је у јулу Трамп сваког изненадио сакупивши буквално за једну недељу 58 милиона долара које му је послало више од 3 милиона присталица. Тај новац није само изједначио финансијске могућности обе кампање него и веома видљиво оповргао резултате истраживања јавног мњења према којима је Трамп почео да губи. Али, главно је то што Трамп за сада одбија да троши тај новац, док је за изборну кампању потрошио отприлике три пута мање средстава него Хилари Клинтон (89 наспрам 320 милиона долара), а за своју кампању ангажовао готово десет пута мање људи (82 - 702 човека). Има ли смисла трошити средства ако си сигуран да ће твој противник свакако у изборним комисијама нацртати себи онолико колико је потребно за победу?

        Дакле, након што је својим присталицама објаснио суштину времена, а такође и конкретан историјски моменат, Трамп је почео да троши средства на организовање кампање и хитно постављање специјалног тужиоца за истрагу делатности фонда Клинтонових, преко којег су њене изборе финансирали Европска унија, Саудијска Арабија и Катар. А то пружа могућност да се искључи избор Хилари Клинтон за председника САД током нормалног изборног процеса. Она може постати председник САД, али само након успостављања у САД диктатуре Гвоздене пете, после чега ће моћи да се проглашава за персону-нон-грата сваки амерички амбасадор који себи дозволи да писне о фалсификовању избора у земљи у којој борави.

        Сем тога, захваљујући истрази која је одређена за фонд Клинтонових, већина Американаца схватиће победу Хилари као страну окупацију. Ипак, њу ће вероватно специјални тужилац искључити из избора, или ће Трамп успети да се договори са елитама које подржавају Хилари да јој не допусте могућност да утиче на бројање гласова, а то у датој ситуацији аутоматски означава његову победу.

        Могуће је још и поништавање избора.При том немам у виду почетак Трећег светског рата, иако не треба ни ту могућност искључити, посебно ако се узме у обзир да клитоноиде притиска фактор времена, јер после изласка АПЛ „Подмосковље“ на борбено патролирање све предности географског положаја САД претварају се у њихове недостатке.

        У насталој ситуацији продужавање овлашћења председника Обаме за једну годину ради организовања нових прајмериз избора Демократске партије изгледа као највише частан и разуман излаз из кризе политичког система САД. А када се за годину дана избори ипак одрже, главно питање на њима биће, наравно, односи са Русијом, будући да је Хилари Клинтон оптужујући Трампа за повезаност са Путином већ сада, упркос сопственој вољи, то питање учинила главним. А догађаји у Украјини и у Сирији и улога у њима Хилари Клинтон неминовно ће приморати Америку да ревидира погледе не само на крај Хладног рата, него и на његов почетак.

        Превела Ксенија Трајковић