Сто земаља тражи да се сталним чланицама СБ УН одузме или бар ограничи право вета

ФОРМАЛНИ ИНИЦИЈАТОРИ ФРАНЦУСКА И МЕКСИКО, АЛИ ИЗА СВЕГА СТОЈЕ „ГОСПОДАРИ ГЛОБАЛИЗМА”

  • Многи су склони да у овоме виде саморекламерску акцију младог француског председника Емануела Макрона, али је све ипак много сложеније и шире. Није француско-мексичка иницијатива уследила одмах након појаве „америчке декларације” о потреби да се УН реформишу
  • Формално, Французи не инсистирају да се вето одмах у потпуности укине, али (заједно са Мексиком) предлажу да га се сталне чланице СБ УН лише приликом одлучивања о „масовним злочинима”. Високи функционер њихове дипломатије Жан-Батист Лемуан, иступио је са оценом да цео низ резолуција о „злочинима сиријског режима” није био изгласан „само због серије вета Русије и Кине”
  • Професор московског дипломатског факултета МГИМО Кирил КОКТИШ: „Француска није дала одлучујући допринос формирању светског послератног поретка, па је ова њена инцијатива налик на провокацију. Савет безбедности није инструмент за доношење одлука. Он је инструмент међусобне контроле великих сила и њиховог узајамног обуздавања. И, он ту своју улогу успешно игра. Претварање СБ УН у тело које доноси одлуке имало би веома лоше последице. Имали смо прилике да се у то уверимо између 1991. и 1998. године када смо имали потпуни колапс међународних односа”

          БЕЗМАЛО сто земаља подржало је иницијативу Француске и Мексика да се промени Повеља Уједињених нација тако да сталне чланице Савета безбедности УН остану без права вета.

          Ово значи да је званични Париз спреман да се добровољно одрекне свог права вета и да сматра да га треба одузети Сједињеним Државама, Русији, Великој Британији и Кини.

          Многи су склони да у овоме виде саморекламерску акцију младог француског председника Емануела Макрона, али је све ипак много сложеније и шире. Није француско-мексичка иницијатива уследила одмах након појаве „америчке декларације” о потреби да се УН реформишу.

          Иза обе стоје `господари глобализма`.

          Формално, Французи не инсистирају да се вето одмах у потпуности укине, али (заједно са Мексиком) предлажу да га се сталне чланице СБ УН лише приликом одлучивања о „масовним злочинима”. Високи функционер њихове дипломатије Жан-Батист Лемуан, иступио је са оценом да цео низ резолуција о „злочинима сиријског режима” није био изгласан „само због серије вета Русије и Кине”.

          Французи то не откривају, али је јасно да би и они и Американци волели да се и о Сирији, и о Ирану, и о Северној Кореји одлучује без вета, па да све – самим тим – буде препуштено гласачкој машинерији Запада на Ист Риверу.

          Ствари су прилично просте. Терористи којима диригују западне тајне службе извели су хемијски напад у сиријском граду Хан-Шејхуну. Запад је пожурио да га хорски припише влади у Дамаску. Руски вето је то зауставио. А иницијативу Москве да се о томе отвори темељна међународна истрага блокирале Сједињене Државе, Велика Британија и Француска.

          Француска је и 2015. предлагала да се „ограничи право вета”, како би „престало да буде привилегија”.

          Русија се противи ограничавању и суспендовању права вета и упозорава да би то унело хаос у међународне односе.

          Упозорила је да такве иницијтиве „немају перспективу”.

          Кина је против било каквих дирања у право вета сталних чланица СБ УН.

          Сједињене Државе му се – бар у овој фази и бар тактички – такође противе. Можда и искрено. Јер, како ће без вета штитити Израел и блокирати у УН све што није по вољи.

          На „вето великих сила” најревносније ударају Украјина, Казахстан, Летонија, Молдавија, Италија и Саудијска Арабија. На тој страни је и амерички сенатор-јастреб Џон Мекејн.

          Шеф украјинске дипломатије, Павел Климкин, предлагао је да се Русија лиши права вета кад год се у СБ УН одлучује о Украјини и Донбасу.

          Професор московског дипломатског факултета МГИМО Кирил Коктиш поводом француске иницијативе је оценио и упозорио:

          „Француска није дала одлучујући допринос формирању светског послератног поретка, па је ова њена инцијатива налик на провокацију. Савет безбедности није инструмент за доношење одлука. Он је инструмент међусобне контроле великих сила и њиховог узајамног обуздавања. И, он ту своју улогу успешно игра. Претварање Савета безбедности УН у тело које доноси одлуке имало би веома лоше последице. Имали смо прилике да се у то уверимо између 1991. и 1998. године када смо имали потпуни колапс међународних односа”.

          Коктиш је уверен да Русија и Кина – можда и САД – блокирати све покушаје Париза да „Макронову реформу” наметне као тему за расправу.

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари