САД ће 3,46 милијарди долара потрошити на хлађење супервулкана испод Јелоустона

АКО ЕКСПЛОДИРА – СВЕТ ЋЕ СЕ СУОЧИТИ СА „ВУЛКАНСКОМ ЗИМОМ” И МАСОВНОМ ГЛАЂУ

• Члан консултантског савета NASA за заштиту Земље од астериода, Брајан ВИЛКОКС: „Док сам се бавио изучавањем могућности да планету заштитимо од удара небеских тела, дошао сам до закључка да би ерупција јелоустонског супервулкана била суштински опаснија по човечанство”
• Већ постоји предлог (пројекат) да се око Јелоустона избуше рупе дубине до 10 километара и да се у њих – све до магме – убацује вода под великим притиском. Та вода би потом – угрејана до 350 степени Целзијуса – избијала на површину и тако постепено хладила супервулкан скривен испод површине Земље

          ОДАВНО се зна да се испод америчког Јелоустонског националног парка налази супервулкан, односно – огромни мехур усијане магме.

          Одавно се и упозорава: да је та „бомба” једна од највећих опасности не само по Сједињене Државе, него и за добар део света јер би њена експлозија планету – можда и целу – суочила са „вулканском зимом” и масовном глађу.

          Овом опасношћу се бави чак и NASA која звони на узбуну да се морају предузимати „хитне мере”.

          Члан консултантског савета NASA за заштиту Земље од астериода, Брајан Вилкокс, чак је признао:

          „Док сам се бавио изучавањем могућности да планету заштитимо од удара небеских тела, дошао сам до закључка да би ерупција јелоустонског супервулкана била суштински опаснија по човечанство”.

          И по његовој процени, та ерупција би „задуго заклонила Сунце и изазвала масовну глад” јер човечанство не би било у стању да обезбеди потребне количине хране.

          Вилкокс открива да се у САД већ увелико размишља о хлађењу магме испод Јелоустона да би се избегла ерупција тог супервулкана.

          Сада 60-70 одсто њене врелине одлази у атмосферу – заједно са врелом водом која то постаје након што се кроз тло спусти до „усијаног мехура”.

          Међутим, то није довољно, па магма постепено усијава и стене које је окружују, а то – како се неки прибојавају – ерпуцију чини неизбежном.

          Амерички вулканолози спас виде у давању прилике још већим количинама топлоте магме испод Јелоустона да се пробије на површину и оде у атмосферу.

          Зато предлажу да се око Јелоустона избуше рупе дубине до 10 километара и да се у њих – све до магме – убацује вода под великим притиском. Та вода би потом – угрејана до 350 степени Целзијуса – избијала на површину и тако постепено хладила супервулкан скривен испод површине Земље.

          Већ је израчунато да би реалзација овога пројекта коштала 3,46 милијарди долара.

          Американци су, штавише, већ израчунали да то не би била само спасоносна већ и исплатива инвестиција.

          Јелоустон се види као „срце” геотермалне електричне централе чији би киловат енергије коштао само 10 центи.

          Зашто „око Јелоустона”?

          Већина вулканолога упозорава да би бушење у самом Јелоустону било ризично јер би могло изазвати ерупцију супервулкана. Зато и прелажу да се првво буши изван националног парка и да се „мехуру магме” приђе „са стране”, а где буде могуће – и одоздо...