Преко француских избора је дувало и оно што је донело Brexit и довело Трампа на власт

РИСИ: ОДНОСИ СА САД И ЕУ И НАТО ПОСТАЋЕ ПРВИ ОЗБИЉАН ТЕСТ ЗА МАКРОНОВ ПОПУЛИЗАМ

  • Обични граађани протестују против идеологије естаблишмента гласајући у Великој Британији за иступање из Европске уније, а у САД – за Доналда Трампа. И француски избори су показали да су припадници владајуће елите и њене пароле дојадили многима, што је омогућило да се појаве нови политички лидери који су спремни да кардинално мењају `дневни ред` и да предлажу алтернативну идеологију
  • На изборима у Холандији фактички је популиста победио популисту. У Француској су се сударили кандидат-социјалиста, Емануел Макрон, који је на лице навукао маску независног популисте-центристе, и кандидат-националиста Марин Ле Пен, која је доста тога урадила да на застарелој и одиозној ултрадесној партијској платформи постави нову национално-конзервативну европску идеологију са претензијама на „неодеголизам”
  • Михаил ФРАДКОВ: Чврсти и обострано повољни односи са Русијом јачају међународну позицију Француске. Безбедност целе Европе, дакле и Француске, данас се уткива у оно што Русија чини у борби са међународним тероризмом и за регулисање сиријског конфликта и стабилност на Блиском Истоку. Надам се да у Паризу ово схватају”

          ДИРЕКТОР Руског института за стратешка истраживања (РИСИ) – Михаил Фрадков - овако је прокоментарисао резултате председничких избора у Француској: „Очекивани су, али су истовремено необични”.

          „На овим изборима су – нагласио је - победиле наде Француза у промене и безбедан живот, чак независно од тога да ли је победио њихов кандидат или није. Вектор пре свега унутрашње политике Француске већ се мења и мењаће се и надаље. Нови председник Француске мораће да одговара на та очекивања друштва – да би био избегнут унуташњи раскол”.

          Експерти РИСИ указују да су резултати француских избора плод истих радикалних померања у расположењима станвништва која су већ испливала на површину у Сједињеним Државама и у Европи.

          Припадници владајуће елите и њене пароле дојадили су многима, што је омогућило да се појаве нови политички лидери који су спремни да кардинално мењају `дневни ред` и да предлажу алтернативну идеологију.

          Обични граађани протестују против идеологије естаблишмента гласајући у Великој Британији за иступање из Европске уније, а у САД – за Доналда Трампа.

          РИСИ је указао да су политичари који желе да постану популарни принуђени да мењају фасаде програма својих партија које су имале монопол на политичкој арени, да одустају од партијских традиција и да крећу путем отвореног популизма.

          Конзервативци у Великој Британији, који су одиграли кључну историјску улогу у формирању Европске уније и у своје време иницирали ступање своје земље у ЕУ, претворили су се у евроскептике и стали на чело Brexit.

          Доналд Трамп у САД фактички је `обележио` моћну нову фракцију у Републиканској партији и практично испровоцирао унутарпартијски раскол.

           На изборима у Холандији фактички је популиста победио популисту.

          У Француској су се сударили кандидат-социјалиста, Емануел Макрон, који је на лице навукао маску независног популисте-центристе, и кандидат-националиста Марин Ле Пен, која је доста тога урадила да на застарелој и одиозној ултрадесној партијској платформи постави нову национално-конзервативну европску идеологију са претензијама на „неодеголизам”.

          Партија коју Ле Пен предводи ојачала је и – ослободивши се своје раније маргиналности – постала једна од кључних политичких снага у Европи.

          РИСИ подвлачи да су оба кандидата током предизборне кампање у Француској тежила да се ухвате за исти талас – за расположење обичних грађана Француске заплашених терором, уморних од чекања обећаних евроинтеграционих плодова, док носе на себи бреме државних расхода које поједе решавање све већих миграционих проблема.

           Смањена излазност бирача у другом кругу, као и велики проценат оних који су гласали непопуњеним листићима – одраз су изгубљености Француза и њихове неспремности да се определе. Нису сви били спремни да се држе принципа – између два зла, изабери мање.

           На биралишта су изашли најактивнији, они који су знали шта гласањем „рећи” и коме предочити своју позицију.

          У дубинама француског друштва сазрева потенцијално моћни импулс нових политичких активности.

          Михаил Фрадков подвлачи: Сезона политичких борби у Француској није завршена. Она је у пуном јеку. Следе парламентарни избори који ће се одржати у квалитативно новој ситуацији. Могуће је да ти избори неће бити терен за надметање политичких партија већ – грађанских позиција. Популизам ће доминирати, даље мењајући досадашњу партијску конфигурацију савремене Француске”.

          Светски лидери увелико честитају новоизабраном председнику Француске. РИСИ скреће пажњу на чињеницу да је међу првим то учинио председник САД Доналд Трамп који је авансирао своју наду да ће (са Макроном) сарађивати.

          То је веома далековид корак, посебно у светлу бројних коментра у којима се Макрон упоређује са Обамом који је новом председнику Француске дао директну личну подршку у предизборној кампањи.

          Односи са Сједињеним Државама, ЕУ и НАТО постаће први озбиљан тест за Макронов популизам.

          Може ли он у тим односима играти своју сопствену игру и учврстити међунардне позиције Француске?

          Време ће показати.

          Макрон сада изгледа као веома подесан партнер и за актуелну администрацију Беле куће и за кључног европског пртнера Француске какав је Немачка.

          Односи да Русијом морају постати важан елемент Макронове спољне политике.

          Фрадков зато наглашава: „Руско-француски односи су у најразличитијим историјским етапама показивали стабилност. Наше земље много шта зближава. Постоје снаге које би желеле да створе напетост у нашим односима. Међутим, чврсти и обострано повољни односи са Русијом јачају међународну позицију Француске. Безбедност целе Европе, дакле и Француске, данас се уткива у оно што Русија чини у борби са међународним тероризмом и за регулисање сиријског конфликта и стабилност на Блиском Истоку. Надам се да у Паризу ово схватају”.

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари