Французи бирају између евроскептика Ле Пен и Ротшилдовог глобалисте Макрона

ЕВРОПСКА УНИЈА ЈЕСТЕ ПРЕЖИВЕЛА BREXIT , АЛИ СИГУРНО НЕ БИ ПРЕЖИВЕЛА FREXIT

• Французи 7. маја, у суштини, гласају не само за или против Марин Ле Пен или Емануела Макрона. Индиректно гласају за или против чланства Француске у ЕУ. А то значи и да гласају и о будућности Европе
• Макрон је бивши инвестициони банкар куће Ротшилдових, конкретно – извршни партнер у банци Rothschild & Cie. Тај лик није ништа друго до политички пројекат. Он је производ политичких технологија, као и његов политички покрет
• Укупна моћ „информационих топова” европског естаблишмента била је усмерена на лепеновштину. Само са једним циљем – спасити, али не Француску од „фашизма”, већ Европску Унију од распада
• Умерени шпански лист El Mundo: „Брисел реално има само један сценарио: Марин Ле Пен не сме постати председник. И тачка. Европске институције су веома идеологизоване, веома су политизоване и зачуђујуће прагматичне. И кратковиде... Њима: све или ништа”

Пише: Игор ПШЕЊИЧНИКОВ, заменик директора РИСИ

         БРИСЕЛ жели да Француска и Европска Унија остану заједно, изјавила је шеф дипломатије ЕУ Федерика Могерини, коментаришући ток председничких избора у Француској.

         „Европска унија без својих земаља-чланица не постоји... Свако супротстављање између њих и Брисела је фалсификат... Чланство у ЕУ - то није губитак идентитета и суверенитета, већ стицање суверенитета”, - рекла је Могеринијева на конференцији за штампу након преговора са шефом МИП Русије Сергејем Лавровом.

         „Две заставе – француска и европска – једна поред друге – то је природно, ми смо у обавези да учинимо све како би Европска Унија наставила да функционише у интересима њених грађана”, - рекла је она.

         Да се мало добије или много изгуби

         Намера да се Французима врати њихов национални суверенитет, који је ступањем Француске у ЕУ био предат у надлежност Брисела – то је оно, о чему говори лидерка Националног фронта Марин Ле Пен.

         То је, према речима Могерини, „фалсификат”.

         Другим речима, шефица европске дипломатије оптужила је Ле Пен за лаж. Марин Ле Пен је „лажов”. То је етикета коју је Европска Унија залепила лидерки француског Националног фронта..

         У исто време, ово је теза коју је либерално-глобалистичка штампа потенцирала све до другог круга председничких избора у Француској.

         Европска унија може да добије ако у другом кругу победи лидер покрета На маршу Емануел Макрон. Али, и да изгуби са победом Марин Ле Пен.

         Са победом Макрона ЕУ ће сачувати Француску у свом чланству. У том случају може много да се фантазира шта ће се даље догађати, а шта неће. Вероватно ће бити сачуван статус-кво.

         Да је могућа (а тачније - није немогућа) победа Ле Пен у другом кругу – могао би предвидети резултат референдума о чланству Француске у ЕУ, који је лидерка Националног фронта обећала ако се усели у Јелисејску палату.

         Французи ће 7. маја, у суштини, гласати не само за или против Ле Пен или Макрона. Они ће индиректно гласати за или против чланства Француске у ЕУ. А то значи и да ће гласати за будућност Европе.

         Нова изборна база Ле Пенове

         Тренутно је Европска унија одахнула, пошто Емануел Макрон – ако је веровати резултатима првог круга – мало је испред Марин Ле Пен. Међутим, у светлу Брегзита и победе Доналда Трампа у САД-у – 7. маја у Француској може свашта да се догоди.

         За Марин Ле Пен теоретски могу да дају гласове бирачи Франсоа Фијона. О томе је, између осталог, у интервјуу за Europe 1 говорио руководилац њеног изборног штаба – Давид Рашлин. Он је напоменуо, да „велики део бирача Фијона одбацује глобалистички пројекат Емануела Макрона”.

         Бирачи конзервативца Николаса Дипон-Енијана такође ће, вероватно, гласати за Ле Пен. Њена „десна рука” - Флориан Филипо - на истом каналу је рекао за Николаса Дипон-Енијана да „практично не постоји ништа што би нас раздвајало”.

         Бирачи Фијона, Меланшона и Дипон-Еијаана – то су они који или нису задовољни тенденцијама нагле промене етничког састава француских градова у корист миграната, или иступају против економских последица чланства Француске у ЕУ.

         Свих тих гласова било би довољно да Марин ле Пен престигне Макрона у другом кругу. То одлично знају у ЕУ.

         Кандидат „из табакере”

         Зато је читава европска бирократија упрла погледе у Макрона. Он је бивши инвестициони банкар куће Ротшилдових, конкретно – извршни партнер у банци Rothschild & Cie. Тај лик није ништа друго до политички пројекат. Он је производ политичких технологија, као и његов политички покрет, формиран пре проглашења програма, као и сам програм Макрона, који је према речима критичара само скуп парола, никако систем.

         Зато, узгред, није до краја јасно на кога ће се он ослонити у парламенту Француске ако победи (вероватно на Оландове социјалисте, од којих је тобоже био независан у току кампање).

         Вероватно, у случају његове победе ово ће се питање потенцирати по хитном поступку, исто као и појава самог Макрона у својству кандидата на место председника.

         Макрон, који се појавио „из табакере” и кога су одмах почели да „гурају” у току предизборне трке, вероватно је имао један циљ: да не дозволи победу „евроскептика”. Нити у лицу умереног Франсоа Фијона, нити у лицу радикалне Ле Пен.

         Долазак на власт лидерке Националног фронта не обећава ништа добро европском финансијско-политичком естаблишменту коме, узгред, припада и дугогодишњи послодавац Макрона – банка Ротшилда. Управо том естаблишменту прети Ле Пен када предлаже излазак Француске из ЕУ, што би значило распадање саме структуре.

         Припреме су већ почеле

         Опсежан напад на Ле Пенову се састоји у томе да се француска публика (а после и остала) бомбардује изјавама о драстичном каскању Ле Пенове за Макроном. Као и „поузданим прогнозама” да ће Ле Пенова у другом кругу „сигурно изгубити”.

         Ове прогнозе спадају у оне које се остварују саме по себи и играју улогу предизборног алата у интересима Макрона.

         Рачуница је у томе да се они који су намеравали да гласају за лидерку Националног фронта убеде у бесперспективност таквог избора и да 7. маја остану код куће.

         Укупна моћ „информационих топова” европског естаблишмента била је усмерена на лепеновштину. Само са једним циљем – спасити, али не Француску од „фашизма”, већ Европску Унију од распада.

         ЕУ је успела да издржи Брегзит, али Фрегзит не би могла.

         Индикативно изгледа реакција на француске изборе у суседним земљама - Шпанији и Италији.

         Мадридски лист El País пише да „све шпанске странке позивају да се гласа против ултрадесничарке Ле Пен”, и наводи десетак изјава водећих шпанских политичара у каквој ће се „опасности наћи будућност Европе” ако Французи изаберу Ле Пен.

         „Макрон је фаворит. Он је победио у првом кругу. На берзи се слави”, - кличе италијанска La Stampa и подсећа да је „због победе Макрона индекс на Париској берзи САС 40 нагло порастао за 4,1%”.  Тобоже, „инвеститори са сигурношћу гледају у будућност сходно резултатима првог круга избора у Француској, на којима је победио Емануел Макрон”.

         Смисао је јасан, зар не? Гласајте у другом кругу за Макрона и у Француску ће напокон покуљати новац.

         А ако се примиримо?

         Озбиљни аналитичари, међутим, сматрају да битка није завршена.

         Веома занимљиво ток изборног процеса коментарише умерени шпански El Mundo.

         Овај лист пише да је анализа првог круга француских избора дала подстицај бројним дискусијама на тему перспектива како за Француску тако и за Европу. „Брисел, међутим, - наводи El Mundo, - реално има само један сценарио: Марин Ле Пен не сме да постане председник. И тачка. Европске институције су веома идеологизоване, веома су политизоване и зачуђујуће прагматичне. И кратковиде... Њима: све или ништа”.