„Пола Хрватске” дошло у Вуковар да каже „не” увођењу српског језика и ћирилице

НА МИТИНГУ БИЛО ОКО 20.000 ЉУДИ

- МНОГИ ДОШЛИ ИЗ ДРУГИХ ГРАДОВА, ЧАК И ИЗ БИХ

• Затражили да се Вуковар изузме из уставног закона о правима националних мањина којим се омогућава равноправна употреба језика и писма мањине која чини више од трећине становништва, или да се на уводјење двојезичности у Вуковару стави мораторијум од 50 година

        ОКО 20.000 Хрвата, претежно ратних ветерана, окупило се у Вуковару на протесту због увођења српског језика и ћирлиичног писма у званичну употребу у том граду.

       Скуп су обезбеђивале јаке снаге полиције. Протест је сниман, а посебно су обезбеђење имали конзулат Републике Србије у Вуковару и околна села са бројним српским становништвом. Протест у организацији Стожера за одбрану хрватског Вуковара почео је у 12 часова и пет минута недалеко од центра града, на паркингу хотела „Дунав” под слоганом „За хрватски Вуковар - не ћирилици“.

       Према извештајима локалних медија, Хрватима из Вуковара придружили су се ветерани из целе Хрватске, чак и из суседне БиХ и неких других држава.

       Скуп је почео интонирањем хрватске химне, а уочи скупа емитоване су песме певача Марка Перковића Томсона. Организатори су хрватски лукаво објаснили да у Вуковару тобоже није време за уводјење двојезичности, као и да би увођење српског језила и ћириличног писма у званичну употребу довело до међунационалне нетрпељивости и угрозило дуго стварани мир у том граду.

       Од државних институција у Загребу су затражили да се Вуковар изузме из уставног закона о правима националних мањина којим се омогућава равноправна употреба језика и писма мањине која чини више од трећине становништва, или да се на уводјење двојезичности у Вуковару стави мораторијум од 50 година.

       Стожер је Уставном суду поднео захтев за оцену установности Уставног закона о правима националних мањина, а најављен је и протест у априлу у Загребу.

       Према Уставном закону о заштити права националних заједница и мањина, свака национална мањина која чини више од трећине становништва неке локалне самоуправе има право да на њеном писму и језику буду постављени јавни натписи и ознаке.

       Према прошлогодишњем попису становништва, у Хрватској има око 20 општина и градова у којима припадници српске мањине чине више од трећине становништва. Ипак, Хрвати највећи отпор ћирилици смишљено праве у Вуковару.