Хрватска најавила да нема намеру да призна одлуку хашке арбитраже поводом „спорног мора“

ЗАГРЕБ УНАПРЕД ОБЈАВИО ДА НЕЋЕ СЛОВЕНИЈИ ПРЕПУСТИ СПОРНИ ДЕО ПИРАНСКОГ ЗАЛИВА

  • Арбитражни суд у четвртак је саопштио да је поступак завршен и да ће одлуку о граничном спору Хрватске и Словеније објавити за неколико месеци
  • Из дипломатских извора се дознаје да по питању арбитраже Загреб располаже подршком неких земаља унутар ЕУ, попут Литваније и Пољске које сматрају да је реч о билатералном питању, те САД које су два пута интервенисале како би спречиле словеначко блокирање преговора Загреба и Брисела, као и словеначки покушај блокаде уласка Хрватске у NATO

        ОДЛУКА Арбитражног суда у Хагу о граници између Хрватске и Словеније за службени Загреб биће мртво слово на папиру, став је свих влада и парламентарних странака од када је Хрватска због словеначког „поступања без преседана које је непоправљиво контаминирало арбитражни процес“ из њега иступила 2015.

        „Каква год одлука била, она се Хрватске заиста неће тицати, она је за нас мртво слово на папиру“, рекли су извори упућени у тај случај, пренела је хрватска агенција Хина.

        Иступањем из арбитраже Хрватска је посегла за легитимном мером заштите властитих интереса, а сама одлука за Хрватску нема никакав правни учинак, навели су извори и појаснили да је специфичност међународног права да не постоји механизам принудног спровођења одлуке.

        Како су навели, објавом одлуке ништа се неће догодити нити ће Словенија ишта добити, нити Хрватска изгубити, и обрнуто.

        Хина наводи да ће бродови и даље „пловити по режиму нешкодљивог проласка“, а као и до сада, у тим се водама не сме ловити и загађивати.

        Стручњаци су рекли да Споразум о малограничном саобраћају и сарадњи Хрватске и Словеније сјајно функционише и успешно регулише на граници.

        „Живот ће се наставити као и до сада, а Хрватска ће наставити да надгледа и штити своју територију као што је то чинила и досад“, додали су.

        Правни стручњаци су подсетили да је Словенија у Европску унију, а потом и у Шенген, ушла са садашњим границама из 1991, као што је и Хрватска у овим границама ушла у ЕУ 2013.

        Бадинтерова комисија, названа по председавајућем француском правнику Роберу Бадинтеру, закључила је 1991. да се СФРЈ распала, а границе између бивших федеративних јединица узете су као државне границе новонасталих земаља, које се силом не могу мењати.

        Словенија је, међутим, устрајала у арбитражи, а након хрватског активирања члана 60. Бечке конвенције, поступак се даље може водити према одредбама Повеље УН која налаже да је странкама потребно решење путем преговора или неким другим мирним начином, а ако се у року од годину дана не договоре око начина решавања спора било билатералним договором, новом арбитражом или на међународном суду постоји и мирење под покровитељством УН.

        Из дипломатских извора се дознаје да по питању арбитраже Загреб располаже подршком неких земаља унутар ЕУ, попут Литваније и Пољске које сматрају да је реч о билатералном питању, те САД које су два пута интервенисале како би спречиле словеначко блокирање преговора Загреба и Брисела, као и словеначки покушај блокаде уласка Хрватске у NATO.

        Арбитражни суд у четвртак је саопштио да је поступак завршен и да ће одлуку о граничном спору Хрватске и Словеније објавити за неколико месеци.

        Хрватски сабор је 2015. донео одлуку о повлачењу из арбитражног споразума који су две земље потписале 2009, а Словенији предложио да почну преговори о алтернативном решавању спора.

        Загреб је тада оценио да је арбитражни процес неповратно компромитован пошто је откривено да су се словеначки представник у арбитражном суду Јернеј Секолец и службеница словеначког министарства спољних послова Симона Дреник договарали о изношењу словеначких аргумената и лобирању код других арбитражних судија. И Секолец и Дреник након тога су одступили.

        Бета

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари

Gospodar Zarin's picture
Gospodar Zarin 20:10 29.04.2017.

  • +42
Voting is closed.

Ova gore mapa fenomenalno ilustruje zamisao broza da omoguci Sloveniji izlaz na more, a istovremeno je ucini zavisnom od hrvatske.
Identican princip primenjen je na BiH - dat joj je izlazak na more kod Neuma i naravno, zavisna je od hrvatske.
Treba li da dodam da je isti princip primenjen za danasnji Montenegro koji je ostao bez polovine kontrole Bokokotorskog zaliva predatog hrvatskoj.
Kontrola cele obale, bez ikakvog opravdanja, predata je katolickoj hrvatskoj.
Hrvatska je pre i posle velikih ratova bila i ostala glavno orudje Zapada protiv Srbije i srpskog naroda.
Trebalo je biti potpuno slep i ne videti da je broz nastavljac Austrougarsko-Vatikanske politike prema Balkanskim zemljama sa potpuno identicnim ciljem - napraviti ih medjusobno zavisnim i ujedinjenim protiv Srbije, a u prvom redu protiv izlaska pravoslavne srpske drzave na Jadran.
Upravo ovih dana smo svedoci montenegrinske potvrde lojalnosti ovom antisrpskom bloku.
A Slovenci su imali sansu da se nagode sa Srbima oko Istre devedesetih, ali da su to uradili, ne bi bili - Slovenci.
Zato i zasluzuju da ga puse od hrvata.

Додај коментар