Хашки адвокат: Праљак је отров могао унети у судницу у ципели

ДЕТЕКТОРИ У ШЕВЕНИНГЕНУ ЕФИКАСНО ОТКРИВАЈУ САМО ОНО ШТО ЈЕ ОД МЕТАЛА

  • Адвокат Горан МИКУЛИЧИЋ: „Нема детаљног прегледа целог тела, поготово када на то не упућују неке индиције да би требало да их буде. Сваки затвореник има право на посете и то родбине, пријатеља, адвоката и новинара, па је много оних који су отров могли унети у затвор“
  • Праљак је рођен у Чапљини (БиХ). Био је и позоришни редитељ и генерал. Дипломирао је на три факултета и био припадник три војске. Био је власник бројних предузећа и некретнина које је касније пренео на чланове породице. Приписује му се рушење моста у Мостару

        ЗАГРЕБАЧКИ адвокат са вишегодишњом праксом пред Хашким трибуналом Горан Микуличић изјавио је за „Јутарњи лист“ да је бочица са отровом лако могла да се унесе у судницу.

        Питање „како је било могуће?“ поставило се након што је генерал Херцег-Босне Слободан Праљак, након потврђивања пресуде од 20 година затвора, усред седнице попио отров.

        Како Микулчић каже, постоје контроле приликом уласка у судницу, али не тако детаљне да би се открила бочица.

        „Нема детаљног прегледа целог тела, поготово када на то не упућују неке индиције да би требало да их буде“, рекао је Микуличић.

        Како се наводи, Праљак је, на пример, без проблема могао да бочицу са отровом унесе у ципели.

        На питање - ко би могао да му достави отров у притворску јединицу у Шевенингену - Микуличић каже да сваки затвореник има право на посете и то родбине, пријатеља, адвоката и новинара, али да у притвор нико осим адвоката не може да уђе са торбом.

        „Ако је реч о оваквој супстанци, то му је лако могао донети било ко, ако је реч о предмету на који не реагује рентген. Ако је заиста реч о отрову, то је немогуће открити“, каже он.

        Микуличић је пред Хагом бранио генерала војске Републике Хрватске Младена Маркача.

        Праљак је имао 72 године.

        Пензионисани је генерал-пуковник Хрватске војске.

        Рођен је у Чапљини (БиХ), дипломирао је на три факултета, и како пише загребачки Вечерњи лист, био је припадник три војске, власник бројних предузећа и некретнина које је касније пренео на чланове породице.

        Електротехнику је дипломирао 1970, филозофију и социологију 1971. а годину касније завршио је и Академију за позориште и филм. Радио је најпре као позоришни редитељ, а касније је, између осталог, снимио телевизијску серију „Блесан и тулипан”, документарни филм „Смрт пса”, филм „Повратак Катарине Кожул”.

        „Вечерњи” пише да се Праљку, чији је надимак Брада, приписује одговорност за рушење Старог моста у Мостару иако је дан раније смењен са дужности заповедника ХВО-а. Он је пак тврдио како је мост срушен активирањем експлозива постављеног на левој обали Неретве на којој је била Армија БиХ.

        Током суђења у Хагу, где је неправоснажно осуђен на 20 година робије, издао је 18 књига с документима из Домовинског рата и анализама рата у БиХ.

        Министарство финансија те је књиге прогласило шундом и пре четири године наплатило му ПДВ.

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари