Грабар Китаровић поручила Вучићу да не долази у Загреб

ПОЗВАЛА СЕ НА „АТМОСФЕРУ КОЈА НЕ ДОПРИНОСИ ИЗГРАДЊИ МЕЂУСОБНОГ ПОВЕРЕЊА“

Вучић и Китаровић у Даљу

  • Хрватски званичници оштро осудили и прошлонедељну изјаву министра одбране Александра Вулина да је у Хрватској вођен грађански рат и да у таквом рату има онолико истина колико има и страна. Ту изјаву Вулин је дао новинарима у Шибенику где је присуствовао устоличењу новоизабраног епископа далматинског Никодима (Косовића)
  • Кабинет хрватске председнице: „Главни циљ посете председника Републике Србије Хрватској, кад до ње дође, мора представљати позитиван искорак у решавању отворених питања и допринети побољшању односа две државе, које не морају бити пријатељске, али морају сарађивати ради властите будућности и стабилности југоисточне Европе“

        КАБИНЕТ председнице Хрватске Колинде Грабар-Китаровић данас је званично потврдио да је одложена посета председника Србије Александра Вучића Загребу.

        „С обзиром на најновији развој догађаја и атмосферу која не доприноси изградњи међусобног поверења, председница Републике Хрватске проценила је да у овом тренутку не постоје предуслови за остварење посете. У контактима два кабинета постигнута је сагласност о одлагању посете која је била планирана до краја ове године“, наводи се у саопштењу које је потписала портпаролка председнице државе Ивана Црнић.

        Додаје се да је Колинда Грабар-Китаровић у више наврата истакла да дијалог нема алтернативе у односима са свим суседима, укључујући и Србију и оцењује да су потписивањем „Суботичке декларације“ почели да се стварају предуслови за решавање отворених питања.

        У складу с тим, после избора Александра Вучића за председника Републике Србије, почели су разговори о службеној посети Хрватској с циљем даље нормализације односа и изградње међусобног поверења, наводи се у саопштењу.

        „Главни циљ посете председника Републике Србије Хрватској, кад до ње дође, мора представљати позитиван искорак у решавању отворених питања и допринети побољшању односа две државе, које не морају бити пријатељске, али морају сарађивати ради властите будућности и стабилности југоисточне Европе“, додаје се у саопштењу.

        Председник Сабора Хрватске и функционер Хрватске демократске заједнице (ХДЗ) Гордан Јандроковић изјавио је данас, коментаришући одлагање посете председника Србије Александра Вучића Загребу, да је одговорност на српској страни.

        „Сматрам да је одговорност на српској страни, јер изјаве које смо последњих дана чули од високих српских функционера нису ишле у смеру побољшања квалитета односа између две државе, већ супротно. Жао ми је и никако не могу да прихватим тезе српске стане о релативизацији догађаја с почетка 90-тих“, рекао је Јандоковић новинарима уочи седнице Сабора.

На инаугурацији председника Србије

        Он је нагласио да је Хрватској неприхватљива „било каква релативизација одговорности Србије, покушаји да се великосрпска агресија прогласи грађанским ратом“, алудирајући на изјаве српских званичника о грађанском рату и подели одговорности.

        „Ми желимо да градимо добре односе са свим суседима, па тако и са Србијом, али основа за то је историјска истина и чињенице. Искривљавање тих чињеница не доприноси квалитету билатералних односа и жао ми је и понављам неприхватљиво је да високи функционери Владе Србије чине такве кораке који нарушавају квалитет односа две земље“, рекао је Јандроковић.

        Он је додао да „сви знају да је разлог ратних сукоба на подручју бивше државе била великосрпска агресија, да је то био резултат планова Милошевићевог режима и да се рат водио на подручју Хрватске“.

        Упитан да ли је министар спољних послова Србије Ивица Дачић у праву када каже да се Хрвати буне због подизања споменика мајору ЈНА Милану Тепићу у Београду, а дижу споменик Мири Барешићу, атентатору на југословенског амбасадора 1971. у Шведској, Јандроковић је оценио да је реч о различитим догађајима који не могу да се упоређују.

        Он је рекао да је Тепић подигао у ваздух складиште оружја у Бјеловару и да се радило о терористичког чину.

        „Када га држава која је била суорганизатор тих злодела проглашава народним херојем наравно да је то за Хрватску потпуно неприхватљиво. Животни пут друге особе (Барешића) је потпуно другачији и те две ствари се не могу упоређивати“, закључио је Јандроковић.

        Хрватска и Србија су последњих дана размениле неколико протестних нота због споменика мајору ЈНА Милану Тепићу у Београду.

        Док власт у Србији Тепића сматра херојем, а хрватске функционере оптужује за величање усташтва и подстицање антисрпске хистерије, званични Загреб Тепића држи терористом одговорним за убиство 11 хрватских бранитеља, а подизање споменика у Београду сматра доказом да Србија и даље није спремна да се суочи с прошлошћу и својом улогом у крвавом распаду бивше СФРЈ.

        Уз то, хрватски званичници оштро су осудили и прошлонедељну изјаву српског министра одбране Александра Вулина да је у Хрватској вођен грађански рат и да у таквом рату има онолико истина колико има и страна. Ту изјаву Вулин је дао новинарима у Шибенику где је присуствовао устоличењу новоизабраног епископа далматинског Никодима (Косовића).

        Бета

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари

zauvek branilac's picture
zauvek branilac 14:41 04.10.2017.

  • +42
Voting is closed.

Nijedan normalan Srbin ni u snu ne želi da dođe u leglo nacista Tuđmanove NDH ... CCCC

garavi's picture
garavi 03:10 05.10.2017.

  • +13
Voting is closed.

Добро каже Колинда! Шта ће јој педер јер
њој треба добра мушкарчина, добар загонџија!

тек успут's picture
тек успут 14:49 04.10.2017.

  • +25
Voting is closed.

Да ли ће стечајни управник Србије, успут и неки правник по струци, бар да се сети ко је, и како започео противуставно насилно разбијање некадашње заједнице!

Adios Amigos's picture
Adios Amigos 17:06 04.10.2017.

  • +6
Voting is closed.

Kolinda drzi hlepcic kao da ce sa njim D da obrise. Meni je isto tako zanimljivo otkud opanci ovim malim Slavoncima ?!?

mrljavko's picture
mrljavko 00:45 05.10.2017.

  • +10
Voting is closed.

Zanas ti ono : "zena koja te voli oprostice ti i sve pa i tvoja najteza razbojnistva, ali kada te ne voli mrzece sve a najvise tvoje veoma vredne vrline". To je ta poznata tehnologija poltronisanja, licemerstva. Kad se pritvorimo ljubaznosti, sve isto radimo ko i vi, a kada se zakacimo, nikada tako nesto nismo ni znali ni radili. Poznata velika vrlina jakog karaktera. Sta tu ima za cudjenje.

Baja's picture
Baja 10:28 05.10.2017.

  • +12
Voting is closed.

Radi se o Srbima u Dalju. U tom mestu procenat Srba je bio skoro stopostotan,nisu hrvati uspeli da ih pobiju i proteraju.

raikkonen1's picture
raikkonen1 17:44 04.10.2017.

  • +21
Voting is closed.

kad popijem dve tri viljamovke i 5-6 paulanera dize mi se kurac na ovu ustashku masnu jebacicu..domognem li se nje..prvo ima da je analno bushim do dva cola, pa vaginalno manipulisanje u svim pozama, pa onda oralno do krajnike da joj procistim plucu..maa shta bi joj radio.uuuhhh..privlaci me ova kitarusha , kad sam malo pod gasom..JEBACU JE KO NIKO PRE!!..JOOJJ KOLINDOOO SVRSHIM TI U UVO!

Лазар's picture
Лазар 19:47 04.10.2017.

  • +14
Voting is closed.

Не вреди, Колинда, да га одбијаш. Он је упоран као јуне, пали се од младости на зреле, темељите жене. Хрвате и Шиптаре воли изнад свега а када је љубав у питању, ту граница нема!...

misko's picture
misko 23:25 04.10.2017.

  • +13
Voting is closed.

Bolje i da ne ide tamo jer sledece godina od kafanche ima da bude poljanche najebali su oni tamo zbog svega sto rade i DALJE besramno i bezumno. Platice za to ODMAH ne u nekoj dalekoj imaginarnoj buducnosti nego ODMAH.Dosadili su i BOGU i Ljudima ima da ih nemaMogu da se naoruzhavaju koliko hoce od ovoga sto dolazi odbrane NEMA..

Igor Grozni's picture
Igor Grozni 18:19 05.10.2017.

  • +10
Voting is closed.

Vucic,Brnebabicka i njihov prijatelj Haradinaj
pripadaju H A Z A R S K O M korpusu na balkanu.
Vucic je Srbin bas onoliko koliko sam Hazar.
Naivnosti nema mesta u ovom turbulentnom svetu.
Dakle najveca olos ovog sveta drzi Srbiju u svojoj saci.

XYZ's picture
XYZ 07:12 06.10.2017.

  • +9
Voting is closed.

ДА СЕ НИКАДА НЕ ЗАБОРАВИ

5. августа 1941. године је усташки паклени легион ”очистио” личко Дивосело од Срба и Српчади. Оно што је преостало, пар дана касније је бачено у Јарчју јаму у подножју Велебита.
Како је то изгледало, послушајте из уста чудом преживеле, недоклане српске мајке, Марије Почуче, којој су тада, из наручја отета, камама и бајонетима избодена и у јаму бачена дечица:
Милка, Душанка и шестомесечни Бранко.

Зато чујмо глас аутентичног и за то најпозванијег, крвљу, сузама и тугом обливеног сведока на овоземаљском, али и оном Страшном Христовом Суду:

„Тако формираше групу за клање. Пред нама су бљескали ножеви, прави кољачки.
Кренуше прве жртве. Свуда уоколо усташа до усташе.
Њих двојица зграбише прву жену, а друга двојица другу. Два су чекала на рубу јаме играјући се дугачким кољачким ножевима. Приведоше јадну жену.
Двојица је прегнуше, трећи засука рукаве и заби нож дубоко у леђа жене. Она јаукну. Усташа истегну крвави нож и настави тако још пет, шест пута.
Она двојица је одгурнуше и она се скотрља низ литицу у ждријело јаме.
Одзвањали су тупи ударци тијела које је настајало у безданој провалији.
Низ дугачку оштрицу ножа сијевале су густе капи крви. Замрачило ми се.
Привлачим своје троје дјеце ближе себи. Чврсто их стежем, а низ лице цуре сузе.
Плакала су и дјеца. Дави ме у грудима, стеже у врату. Дјеца вриште: „Мама, мама“. „Боже помози“, отимао се вапај.
И мали Бранко је плакао. Иако је свега неколико мјесеци кроз плач је слагао своје прве изговорене слогове у ријеч ма-ма. Чинило ми се да земља испод мене пропада.

Зграби ме усташа. Један па други. Тешко сам се одвајала од земље на којој сам сједила.
Вуку ме. Ноге слабе и дрхтаве, па клецају. Падају.
У нарамку ми мали Бранко, а Милка и Душанка држе се мојих скута.
Дрхтавим рукама стежем своју дјецу. Не дам их.
Милка врисну. За њом и Душанка.
Усташа удара ногом једну па другу. Тешка усташка чизма ударала је изнемоглу дјецу и одбацивала их као фудбалску лопту.
Пред нама кољачи.
Своје омиљене алатке пребацују из руке у руку и поигравајући се нестрпљиво очекују нову жртву.
Чекају својом оштрицом моју нејач: Милку, Душанку и у нарамку ми малога Бранка.
Опиремо се.
Чупамо се из оштрих канџа најкрвавијих звијери, али се ишчупати не могосмо.
Плачемо.
Страшно је.
Дјечји плач проломио се у овим тешким канџама у врисак и утопио се у каменим литицама суморнога Велебита. Сунце се сакрило, скаменило се од ужаса и не грије више. Из дубине безданога ждријела дрхте јецаји.
Пред нама јама. Смрт.

Бранко врисну. Грчевитим стиском снажне шапе зграби га усташа и истргну из мог дрхтавог загрљаја.
Из груди ми се изви крик бола. Бранка ми отеше.
Усташка ножина заби се у стомачић петомјесечног дјетета.
Без имало сустезања изви усташа ножину с набоденим дјететом високо у ваздух и тресну о литицу.
Разби дијете. Ни трепнуо није.
Скотрља се мој Бранко низ ждријело Јарчје јаме и нестаде у дубини њене провалије. На каменој литици остаде остаде још једна флека крви.
Опет ми се замрачи пред очима, али осјећам Милку и Душанку. Вучем их к себи.
Низ рукаве кољача цури крв. Крв мога Бранка.
Зграбише Душанку па Милку.
Чујем врисак једне па друге. Урлик се провали. Оте се из мојих сломљених груди.
Оштар убод забоде се у моја леђа, затим други, трећи…седми.
Након седмог убода отиснуше ме крвавим трагом моје заклане нејачи.

У јами сам.
Јама смрти.
Дочекале су ме на бркље набодене жртве.
Уставила сам се на једној косој литици и на народу који је стењао у мукама.
Пала сам у сједећи положај, леђима наслоњена на стијену. Ноге су ми до кољена пропале кроз народ.
Поглед ми окренут равно ка усташама. Нисам изгубила свијест. Сједила сам као да се одмарам послије неког тешког посла.
Ране не боле, туге нема, страха нема, а жива сам.
Сједим и гледам крвава злодјела разјарених кољача. Погледом пребирем по народу. Тражим и своје. Милку, Душанку, малога Бранка, гледам за свекрву. Нема их. Не видим их.
Унутра велики јаук.
Видјела сам покојну Јекицу. Бркље јој ухватиле ноге и она је висила главом окренутом према доље. Викала је : „Вуците ме, вуците ме“.
Ту су и три цурице Саре Милана Шимина. Сједе. Ухваћене су им ноге у бркље. Плачу и запомажу: „Спаси нас, тета. Спаси нас, тета“.
Цвиле беспомоћна дјеца и ламатају ручицама.
Дечкић Никше Маркићева скаче по народу и панично зове: „О мама, о мама! О, тата! Спасите ме!“...

ТО СУ БИЛЕ СТРАШНЕ И НА СМРТ БОЛНЕ РЕЧИ ЗАПИСАНЕ ЗАУВЕК У НАШЕМ СЕЋАЊУ.
РЕЧИ ОЧАЈНЕ МАЈКЕ ПРАВОСЛАВНЕ, ЗАСТРАШУЈУЋЕ МУЧЕНЕ СРПКИЊЕ И ЗАУВЕК УНЕСРЕЋЕНЕ ЖЕНЕ,
НАШЕ МАРИЈЕ ДИВОСЕЛСКЕ И ЛИЧКЕ.

НЕКА БОГ ДА УТЕХУ ОВИМ АНЂЕЛИМА, НЕСТАЛИМ У ПАКЛУ (ДО ДАНАС НЕКАЖЊЕНЕ) ХРВАТСКЕ ДРЖАВЕ.
А НАМА НЕК ПОМОГНЕ ДА ОСТАНЕМО ПРИ ЗДРАВОЈ СВЕСТИ НАКОН ОВАКВИХ СЕЋАЊА. И ДА НАМ СЕ НЕ ЗАЛЕДИ СРЦЕ У ГРУДИМА, ПОСЛЕ СВЕГА.

Додај коментар