Чак 54 одсто производа истих страних фирми за Хрвате лошијег квалитета него за Немце

А ПРЕКО 60 ОДСТО ЈЕ ЈОШ И - СКУПЉЕ, САМО 4 ПРОИЗВОДА ОД 26 ИСТА У ОБЕ ЗЕМЉЕ

  • ПРИМЕР: „Вуди“ (Woody) виршле од пилећег и ћурећег меса на хрватском тржишту направљене су од тзв. откоштеног меса, које се према ЕУ прописима не сме означавати као месо, док је немачки производ од правог ћурећег и пилећег меса

        АНАЛИЗА квалитета наизглед истих производа у Хрватској и Немачкој показала је да код више од половине испитаних постоји разлика у квалитету, да су разлике највеће код хране и да је већина анализираних производа скупља у Хрватској него у Немачкој.

        Резултати истраживања потврдили су оправданост уверења већине грађана из тзв. нових чланица ЕУ да их мултинационалне компаније третирају као грађане другог реда.

        Резултате анализе квалитета истих производа у Хрватској и Немачкој данас су у Кући Европе у Загребу представиле хрватска европосланица Биљана Борзан и директорка Хрватске агенције за храну Андреа Грос-Бошковић.

        Грос-Бошковићева је истакла да је узорковање спроведено стручно и прецизно, да су анализе радиле хрватске акредитоване лабораторије а да је закључке донела радна група стручњака коју је формирала ХАХ.

        Истраживање је показало да само код четири од 26 испитаних производа, односно 15 одсто, није нађена разлика ни у квалитету, ни у цени, наводи се у саопштењу из канцеларије хрватске европосланице.

        Код 54 одсто производа утврђена је разлика у квалитету, док је више од 60 одсто производа било скупље на хрватском тржишту.

        Највеће разлике су уочене код пет прехрамбених производа и једног детерџента.

        Борзанов је навела да су нпр. „Вуди“ (Woody) виршле од пилећег и ћурећег меса на хрватском тржишту направљене од тзв. откоштеног меса, које се према ЕУ прописима не сме означавати као месо, док је немачки производ од правог ћурећег и пилећег меса.

        Она је навела и пример „Хип“ дечије хране са пиринчем, шаргарепом и ћуретином где производ намењен хрватском тржишту садржи знатно мање поврћа а више пиринча од немачког.

        Значајне разлике пронађене су и код „Нутеле“, воћног јогурта од јагоде „Активија“ и „Харибо хепи кола“ гумених бомбона.

        Од пет тестираних непрехрамбених производа, велике разлике су нађене у квалитету детерџента за рубље „Ариел“ који у немачкој варијанти много боље пере на нижим температурама.

        Детерџент за немачко тржиште такође је за око 25 одсто јефтинији од оног на хрватском тржишту.

        „И ово истраживање, као и ранија европска, потврдило је оправданост става више од 80 одсто наших грађана који мисле да их мултинационалне компаније третирају као грађане другог реда. Мој посао је да ЕУ ради за људе, а ови резултати су велики допринос решавању тог проблема на нивоу ЕУ“, рекла је Борзанова.

        Како је додала, резултати су већ послати европској комесарки за заштиту потрошача Вери Јуровој.

        Грос-Бошковићева је истакла да је важно осигурати критеријуме који ће гарантовати да разлике у квалитету не буду дискриминишуће него да су заиста одраз преференција потрошача, разлика у прехрамбеним навикама или специфичностима подручја.

        Бета

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари