Ево Сиријаца који се пред сваку борбу заклињу да ће бранити своја православна звона

СКАЛБИЈА ЈЕ - КАО И СУСЕДНА МХАРДА - ПОТПУНО ХРИШЋАНСКИ ГРАД СА ВЕЛИКИМ БРОЈЕМ ЦРКАВА

• Скалбија је преживела шест великих напада сиријске Ал Каиде, Њеном одбраном руководио је и до данас руководи Набел ел-Абдала који каже: „За нас је најтежи био мај 2011-те. Наше снаге имале су само калашњикове. Никаквог тешког наоружања није било“
• Абдала, који је до рата гајио поврће, још под својом командом има око 700 бораца. Наводи да су учествовали у борбама за Алеп, Деир-ез-Зор и Идлиб и да их је 107 погинуло

Пише: Петар КИРИЛОВ

        ЈЕДАН ос главних центара сиријског хришћанства - град Скалбија - налази се северозападно од града Хама.

        У Скалбији је апсолутну већину становника чине - православци.

        По броју цркава и других хришћанских симбола - овај град више личи на Европу него на Блиски Исток.

        Скалбија се последњих година налазила фактички уз линију фронта, па су одреди сиријске Ал Каиде - Џебхат ан-Нусра - стално покушавали да је заузму, а много пута су је тукли и вишецевном артиљеријом.

        Њеном одбраном руководио је и до данас руководи Набел ел-Абдала који каже:

        „За нас је најтежи био мај 2011-те. Наше снаге имале су само калашњикове. Никаквог тешког наоружања није било. Тада смо формирали свој Комитет националне одбране, а сви који су се под његовом заставом борили имали су фактички статус припадника сиријске регуларне армије. Наши борци нису само бранили бранили свој град. Кад год је било могуће, учествовали су у операцијама наше армије“.

        Абдала наводи да су учествовали у борбама за Алеп, Деир-ез-Зор и Идлиб и да их је 107 погинуло.

        Наводи да су терористи шест пута озбиљно покушавали да на јуриш заузму Скалбију, а да је мањих - који су рачунали на изненадност - било много више. А такође: да су терористи са џихад-мобилима само ове године шест пута покушавали да се пробију у град.

        Абдала је до рата гајио поврће, а власник је једне бензинске пумпе.

        Сада је под његовом командом још увек око 700 људи.

        Његови борци се пред сваку борбу заклињу да у њиховој Скалбији никада неће престати да звоне црквена звона.

        Поред Скалбије се налази и Мхарда која је такоше потпуно хришћански град.

        Абдала посебно истиче да је име Скалбије изведено из арамејске речи „отпор“. И додаје:

        „Наших је веома мало напустило Скалбију, али су нам стигле избеглице. Примили смо око 4.000 сунита. То су добри људи.

        Он мисли да Сирија треба да прими своје синове који су против ње подигли оружје - ако прихвате амнестију а то има и објашњење:

        „Саудијци, који су дошли код нас да ратују, то су синови пустиње. У тих вехабија су и душе суве, сувопарне. Они су расли са шкорпионима. Зато кад дођу код нас - и виде нашу плодну земљу - од злобе почињу да одсецају главе. Са нашима се може договарати. Наше је могуће убедити“.

        Абдала је Рурима поручио: „Знајте да у сиријској Скалбији живе људи који вас сматрају и браћом по вери и најрођенијим народом“.