Грчка пред формирањем прелазне владе и ванредним изборима

Државно кормило присталицама или противницима останка у еврозони по цену драматичног стезања каиша – избор одложен за јуни

          ГРЧКОМ председнику Каролосу Папуљасу преостала су само два изнуђена и уставом земље прописана потеза: да распише ванредне изборе и да одреди прелазну владу која ће водити земљу до новог гласања које би требало да на јаснији начин реши коме  ће припасти државно кормило – присталицама или противницима аранжмана са ЕУ и ММФ који Атину оставља у еврозони, али по цену драматичног стезања каиша у наредним годинама.

          Заправо, и на грчким изборима одржаним 6. маја готово 70 одсто гласова је отишло радикалним и умереним противницима `бриселског курса`, али они нису – с обзиром да међу њима и има и левих и десних и неофашиста – могли да се договоре о заједничкој влади.

          По грчком уставу, кад странке нису у стању да саставе владу, па се морају расписивати нови избори, привремени премијер постаје председник неког од три највиша суда у земљи. Сматра се да сада највеће шансе има председник Државног савета Грчке (врховног административног/управног суда) Панос Пикраменос.

          Папуљас би требало да тек изабрани парламент распусти 17. маја, а нови избори – у том случају – могу бити најраније 17. јуна.