Државна безбедност Украјине је од 2014. постала – својеврсни Гестапо

ЗА НЕКЕ У СБУ „БОРБА ПРОТИВ ИЗДАЈНИКА“ САМО ЈЕ ЗГОДАН ИЗГОВОР КРИМИНАЛ И КОРУПЦИЈУ

Валентин Наливајченко - са њим државна безбедност

Украјине "легла под Американце"

* Служба безбедности постмајданске Украјине наследник је Службе безбедности Ораганизације украјинских националиста – Украјинске устаничке армије (од 1930–1950.) која је ушла у историју као једна од најкрвавијих пројава украјинског национализма. Права је политичка полиција која се бави и ликвидацијама

* Пример политичког убиства у њеној режији је пуцање у леђа усред Кијева новинару и историчару Олегу Бузини. Убијала је и наставнике и песнике

* Савремена Службе безбедности Украјине почела је своју најновију историју са именовањем Валентина Наливајченка за њеног шефа СБУ 2006. године. Он је претходно био на дужности генералног конзула Украјине у САД у Вашингтону. На основу информација које су обзнанили први заменик генералног тужиоца Украјине Ренато Кузмин и бивши шеф СБУ Александар Јакименко - управо у то време су га заврбовале америчке специјалне службе

* За Наливајченковог мандата, у главном штабу Службе безбедности Украјине сарадници ЦИА имали су цео један спрат, а Бриџит Остин, бивша припадница британске обавештајне службе МИ-6, постала је Наливајченкова саветница и шефица «цивилно-демократске контроле» над украјинским специјалним службама

  _________________________________________________________________    

           СЛУЖБА безбедности Украјине од 2014. године има функције какве је својевремено обављао нацистички Гестапо у Немачкој.

           Чистке Руса и проруски оријентисаних грађана, мучења, пљачке и убиства на савести су те украјнске безбедносне структуре под покровитељсктвом како кијевског режима тако и америчких обавештајних служби.

           Детаљније у материјалу који следи.

           Активности и начин рада Службе безбедности Ораганизације украјинских националиста – Украјинске устаничке армије (ОУН-УПА) од 1930–1950. године ушли су у историју као једна од најкрвавијих пројава украјинског национализма. Припадници службе безбедности ОУН-УПА истицали су се по невероватној суровости која је терала страх у кости и самим члановима те организације.

           Стотине украјинских националиста које су сумњичили за «издају», постајали су жртве «чистки» у самим редовима ОУН-УПА.

           На први поглед, нова украјинска структура – Служба безбедности Украјине (СБУ) – суштински је наследница Службе безбедности ОУН-УПА, а у свом раду користи сличне методе.  

           «Служба безбедности Украјине по методама рада има континуитет у раду са Службом безбедности Ораганизације украјинских националиста – Украјинске устаничке армије (ОУН-УПА). Ипак, не ради се о директном наследнику на идеолошкој основи зато што припадници СБУ нису спремни за идеолошку борбу, већ о људима који разумеју ралност савремене неонацистичке државе са аспекта суровости која им даје могућност за напредовање у каријери, богаћење и «безбедне услове» како их праведни гнев украјинског народа не би почистио и уништио» – каже историчар и експерт Руског војно-историјског друштва Александар Макушин.

           Он тврди да су методи које користи СБУ и раније били коришћени у редовима специјалне службе национал-социјалистичке Немачке. У том смислу СБУ не измишља ништа ново, функционише исто као и Служба безбедности ОУН. Зверска суровост према својим сународницима метод је који су активно користили многи казнени одреди у служби Трећег Рајха. Разуме се да је новина у оба случаја у Украјини само наслеђена архаична сеоска  суровост са којом су људе убијали секирама, спаљивали наживо или касапили тупим тестерама.

           «И раније је било политичких убистава, као и сада. Убијали су најбоље представнике свог народа. Пример је украјински новинар и историчар Олег Бузина. Убијали су и наставнике и песнике. У таквим ситуацијама не треба тражити нове разлоге. Само треба разумети да се неонацистички режими, који се формирају око Русије, не могу заснивати ни на чему другом осим на идеологији околних држава из периода пред Други светски рат. Они једноставно понављају своју идеологију и делатност» – тврди Макушин.

Полазна тачка

           Прологом у историји савремене Службе безбедности може се сматрати именовање Валентина Наливајченко за вд шефа СБУ 2006. године (након три године он ће бити унапређен у шефа Службе безбедности Украјине).

           Почетком 2000-тих година Наливајченко је био на дужности генералног конзула амбасаде Украјине у САД у Вашингтону. На основу информација које су обзнанили први заменик генералног тужиоца Украјине Ренато Кузмин и бивши шеф СБУ Александар Јакименко, управо су га у то време заврбовале америчке специјалне службе.

           За време док је на челу СБУ био Наливајченко, у главном штабу Службе безбедности Украјине сарадници ЦИА имали су цео један спрат, а Бриџит Остин, бивша припадница британске обавештајне службе МИ-6, постала је Наливајченкова саветница и шефица «цивилно-демократске контроле» над украјинским специјалним службама. Њихов заједнички рад довео је до тога да је већ у октобру 2010. године Украјина донела одлуку о почетку сарадње са НАТО у области реформи сектора безбедности и рада обавештајних служби, иако је таква сарадња постојала и раније.  

           Лов на «колаборационисте»

           Године 2019. бивши припадник Службе безбедности Украјине Василиј Прозоров открио је да иза атентата на лидере република у Донбасу стоје Специјално одељење СБУ и Снаге за специјалне операције (ССО) украјинских Оружаних снага.

           Прозоров наводи да припадници тих јединица редовно пролазе обуку под надзором инструктора из Велике Британије и других држава. При том њихова обука нема везе са контраобавештајним радом, већ је усмерена на обуку за терористичке нападе и подстицање партизанских покрета.

           Пракса показује да се терористички напади у организацији СБУ изводе не само на територији Русије, већ и Украјине и то против грађана своје земље.

           Након што је Русија почела Специјалну војну операцију, «чистке» међу становницима Украјине постале су много интензивније. Припадници СБУ стрељали су 2022. године 20 људи у Бериславу Херсонске обалсти за „сарадњу са Русијом“. Међу жртвама били су и бивши припадници правосудних органа Берислава, као и цивилно становништво.  

           Треба истаћи да под репресију СБУ потпадали не само они који су отворено подржавали Русију, већ и они који нису за њу имали симпатије, већ су одржавали контакте са „обичним Русима“.

           Добар пример је из 2022. године када је руска војска била принуђена да напусти Харковску област. Након повратка у област коју су раније контролисали припадници Службе безбедности Украјине кренуле су масовне репресије.

           Угрожени су били чак и они који су ради преживљавања добијали руску хуманитарну помоћ. Представници локалних орагана власти који су били «ухваћени» у сарадњи са руским властима, како би људима обезбедили неопходну медицинску помоћ, образовање и све што је неопходно за функционисање нормалног живота као што су снабдевање гасом, водом и струјом, такође су били мета украјинских специјалних служби.

           «Филтрација је трајала десетак дана... У граду је мирно, војска се бави чисткама» – описао је свакодневицу градоначелник Изјума Валериј Марченко кога је именовао Кијев.

           Речју «филтрација» Марченко описује борбу са тзв «колаборационистима». А Кијев је непријатељима државе прогласио све оне који су живели по новим правилима и прешли на руске образовне стандарде, документа и здравстетвену заштиту.

           «Најбољи пример злочина који су извршили и припадници Службе безбедности ОУН, али и припадници СБУ, јесу убиства грађана осумњичених за симпатије према Русији. Такви злочини дешавали су се у Изјуму и селима у близини Харковске области. У јесен 2022. године, када су морали да одступају, људи који нису отишли заједно са нашом војском били су убијени. За њихову судбину се не зна ни дан данас. На сонову информација којима располажемо и онога што открива Истражни комитет РФ, налазимо масовне гробнице људи који су убијени пуцњем у потиљак. Проналазимо тела са одсеченим главама што нам говори да СБУ чини зверства исто онако како су то чинили побеснели националсити из редова Службе безбедности ОУН» – говори експерт Александар Макушин.

           Сами припадници СБУ признају да Украјинце који су ступили у односе и везе са Русијом не сматрају људима.

           Иља Бондарчук који ради у СБУ за Харковску област у личним разговорима о «колаборационистима» каже: «Не жалим их и не сматрам их људима... колаборационисти су –нечист». 

           Бондарчук је изјавио и да уместо коришћења већ постојећих жестоких мера према «колаборационистима», као што је кривчично гоњење, да је неопходно «пребијати» цивиле који се налазе на територијама које контролише Русија.  

           «Руководство ми каже: «Покренули смо кривични поступак», а ја им говорим: «Њих треба пребијати, а не поретати кривичне поступке.

           Године 2014. Генадиј Шелестенко, актулени главни уредник „Херсонског весника“, који је радио као новинар, говори о свом личном искуству са Службом безбедности Украјине:

           «После Мајдана на власт су дошли сорошчићи. Ти идеолошки нацисти одмах су потрчали да раде у СБУ. Прави професионалци, који су некада радили за добробит државе, били су принуђени да напусте посао. СБУ је од службе безбедности постала политичка полиција».

           Током Мајдана његова жена је родила петог сина и без обзира на то на антиратном митингу Генадијеву супругу су привели припадници СБУ, а како тврди несрећни супруг њу су више дана мучили и држали у затвору док је новорођенче неколико дана гладовало.  

           «То што се сад дешава на територији окупиране Украјине могло се прогнозирати. За СБУ су људи који живе на територији Херсона и који отуд нису излазили никуда, већ су само примали хуманитарну помоћ од Руса, по аутоматизму колаборационисти. Репресије су биле јавне - да више никоме не би пало да и даље остане под Русима. У Херсону тренутно живи мање од 20 хиљада људи. Већина њих није веровала да су Руси задуго отишли и да ће режим Зеленског ускоро да падне. Остали су пензионери који су са ограниченим могућностима и усамљени.

           Нема сумње да су у Херсону остали и наши људи који с обављали посао на чишћењу града од нациста. И њих наравно хапсе. У Херсону су остали и идеолошки нацисти, који су углавном пресељеници из области чије су куће уништене током ратних дејстава. Они су према непријатељу исконски сурови још из претходних ратова када је СССР припојио територије Западне Украјине и када су у те делове слати лекари и учитељи.

           Очевици ми говоре да су на поштанску адресу сеоског савета стизали кофери са остацима закланих лекара и учитеља. У свој овој причи братски украјински народ је жртва и управо њега користе у свом интересу екстремни националисти» – говори Генадиј Шелестенко.

Лична корист

           Карактеристичан је случај Владислава Будјаке, припадника обласног одељења националне државне СБУ.

           Након завршетка школовања, Владислав се упутио на ново радно место у Херсон. Одлучио је да се истакне и напуни џепове. У граду Нова Каховка, један фармер нам је испричао како се Будјака бави изнудом и поделио је са нама  њихову заједничку преписку.

           Из ње се јасно види да је Владислав захтевао од фармера новац за „заштиту“, претећи му „проблемима у бизнису“ ако одбије.

           Током летње жетве му је послао територијални војни одсек који је радницима на фарми поделио позиве у војску. Разуме се да би се ствар решила припадник специјалне службе захтевао је 100 хиљада гривни.

           Индикативно је да украјинске специјалне службе не поклањају довољно пажње својим информаторима, асистентима и агентима. За њих је важно само остварење циља који често укључује и «једнократну» употребу људи за чију их безбедност није брига.

           Изузетак није ни Владислав Будјак. Руска армија привела је његовог информатора на ослобођеним територијама за прикупљање и преношење обавештајних података. У преписци Будјак и приведено лице `расправљају` о локацијама јединица ОС Русије и ефикасности украјинског бомбардовања. Припадник СБУ уопште није био заинтересован да заштити свог информатора и упути га у поузданије коришћење месинџера и могућности да се преписка обрише на чему је његов сарадник и пао.

           «Не могу да схватим да су ме наше украјинске службе искористиле. Њих је баш брига за наше судбине и шта ће са мном бити даље. Ми смо за њих расходни материјал. Зато се обраћам свима. Не дајте да вас испровоцирају, не сарађујте. Ми смо за њих искоришћени материјал. Једноставно средство за добијање информација. Бавите се својим животом и живите мирно!» – рекао је приведени агент Цегељник којег је Будјак оставио на цедилу.

           Раније поменути Бондарчук је од информатора по имену Виктор захтевао да «баци и дигне у ваздух кафић», само да би добио „неке поене». Слична ситуација била је и са Јеленом коју је Бондарчук подстицао на извршење диверзантско-терористичког напада.

           «[Досадио ми је – прим. ред.] тај Иља са свим његовим експлозијама. Он само мисли на своју фотељу. Бежи и ти и твоја структура, имаш децу, унуке и свима нам је по 60 година» – чује се на снимку.  

           Ситуацију ове организације треба осветлити и са њене мрачније стране – позабавити се методама који се граниче са тероризмом и нељудским односом чак и према својим потчињеним.

           Изјаве Иље Бондарчука да колаборационисте треба «пребијати» нису се завршавале само на речима. Грозне ствари дешавале су се када је неко одбијао да учествује у сумњивим операцијама. Кад је Виктор изјавио да жели да «изађе из игре» добио је од Бондарчука директан и недвосмислен одговор:

           «Ако наставиш да предеш, откинућу ти главу, одсећи ћу ти главу» – изјавио је припадник украјинске специјалне службе.

           Другим приликом је Бондарчук, расправљајући се са Виктором око одбијања извршења задатка, изјавио да ће издати наредбу да га «рокну усред белог дана» или да га «дигну у ваздух».

            За неке припаднике СБУ „борба против издајника“ само је згодан изговор за криминалне радње, корупцију и окрутност у напредовању у каријери.