Лондон жели да поврати 130 овлашћења препуштених Бриселу

БАР ДЕО ВЛАДЕ БИ ДА ИСПУНИ КАМЕРОНОВО ОБЕЋАЊЕ О РЕФЕРЕНДУМУ О ОПСТАНКУ ВЕЛИКЕ БРИТАНИЈЕ У ЕУ

  • Британски премијер Дејвид Камерон жели нови договор са ЕУ, у којем би Британија остала повезана са Унијом на подручју заједничког тржишта, трговине и конкуренције, док би у осталим подручјима опет преузела некадашња овлашћења и водила самосталнију политику

         ВЕЛИКА Британија планира да у договору с челницима ЕУ ускоро "поврати" око 130 овлашћења која је протеклих година предала Бриселу. Углавном у области унутрашњих послова и правосуђа.

         Појединости тог плана се за сада тек назиру, јер се о њему воде жестоке расправе унутар саме британске владе.

         Високи функционери у кабинету Дејвида Камерона, задужени за безбедност, страхују да би се Лондон на крају поступка враћања овлашћења могао наћи у још лошијем положају у погледу борбе против криминала - него што је то сада.

         Плану се супротстављају пре свега Либерални демократи, коалициони партнери у влади коју воде конзервативци.

         „Не ради се о Европи – ради се о унутрашњим пословима", рекао је заменик премијера Ник Клег. "Не желимо да због неке евроскептичне опсесије доведемо Велику Британију у опасност".

         Министар образовања Мајкл Гоув изјавио – што је само долико уље на ватру - да је спреман, кад би се одржао референдум о опстанку Велике Британије у ЕУ, да гласа за иступање земље из Уније.

         У врху британске власти се, иначе, копља највише ломе поводом европског налог за хапшење, који је јула 2005. године употребљен да би дошло до брзе екстрадиције једног од бомбаша из Италије и у још неким другим случајевима.

         Део британских конзервативаца је уверен да се ЕУ-налог за хапшење употребљава несразмерно и да испоручени британски грађани у другим земљама не уживају заштиту коју би уживали у самој Великој Британији.

         Међутим, Стивен Лендер, некадашњи шеф МИ5, и Лорд Блер, некадашњи шеф Скотланд Јарда, међу првима су упозорили да одбацивање европског налога за хапшење не би било у интересу државе. Упркос томе, Дени Александер, генерални секретар трезора, и Оливер Летвин, министар полиције у Камероновој влади, већ састављају спискове и анализирају које од 130 мера, које је Велика Британија препустила Бриселу, убудуће ипак ваља задржати у заједничкој употреби, а које би Велика Британија требало да врати себи.

         Одлука о спором али неминовном искључивању Велике Британије из заједничких механизма на подручју правосуђа и унутрашњих послова, део је много шире политике одбацивања и иступања из ЕУ, коју води влада Дејвида Камерона.

         Британски премијер заправо жели нови договор са ЕУ, у којем би Британија остала повезана са ЕУ на подручју заједничког тржишта, трговине и конкуренција, док би на осталим подручјима опет преузела некадашња овлашћења и водила самосталнију политику.

         „Не зна се како и где ће се ово завршити. Ипак, јасно је да се, из недеље у недељу, док Европа пролази кроз највећу кризу, Британија и остатак ЕУ крећу у значајно различитим правцима", оценио је аналитичар британског листа Гардијан и описао проблеме са којима се суочава конзервативна британска влада, која жели да испуни Камероново обећање о референдуму о опстанку Велике Британије у ЕУ.

 

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари