Темпирану бомбу Украјине антиРусије поставили су бољшевици и Запад - демотнираће је специјална операција

ПРОТИВ КОГА СЕ ОД 2014. БОРИО ДОНБАС, ПРОТИВ КОГА СЕ У УКРАЈИНИ САДА БОРИ РУСИЈА?

* Бандеровци су сматрали да им је једини природни савезник и побратим лидер хрватских нациста-усташа Анте Павелић. У савременој Украјини неонацизам је постао основ државне политике и водећа идеологија након државног удара 2014. године

* Украјинске терористичке банде и тада су као и данас ишле у бој са ознакама нацистичких СС дивизија на којима је било написано «рабовластники» (робовласници). Јединице Азоваца позирају са ознакама Друге тенковске СС дивизије Рајх, Казнене 36. добровољачке пешадијске дивизије СС Оскара Дирлевангера, Треће тенковске дивизије СС «Мртва глава», Четрнаесте добровољачке пешадијске дивизије СС Галиција (Прва украјинска) и многих других нацистичких формација

* Др Максим ВАСКОВ: Сви се не само у тим јединицама у потпуности идентификују са нацистичком идеологијом, а када је савремена Украјина са идеологије «Украјина – није Русија» прешла на идеологију «Украјина анти-Русија» тада је и постала нацистички Четврти Рајх

___________________________________________________________

          РУСКИ философ Иван Иљин дефинисао је појам национализма као љубав према историјском облику и креативном акту свог народа уз сву његову оригиналност. Ипак, док је на просторима руског православног света европски термин из XIX века био у сагласности са јеванђељским духом етноса, и био испуњен најблагороднијим садржајем, дотле су се рубови империје, великим напорима непријатеља, пунили идеологијама потпуно супротног садржаја.

          Трагедија савремене Украјине је у томе што је у унутрашњем конфликту (наметнутом споља), између природног руског иденитета и затрованог етносепаратистичког украјинства, победило ово последње.

          Када кажу «украјински национализам» увек треба исправити саговорника. Видимо да са тим у пракси ништа заједничко нема термин који је увео Иван Иљин.

          Украјински нацизам је много тачнија дефиниција.

          Против чега и за шта се Русија бори у Специјалној војној операцији?

          Најважнији задатак СВО који је одредио председник Русије Владимир Путин још почетком фебруара 2022. године је денацификација Украјине. Икоренити нацистичку идеологију, забранити неонацистичке организације са кривичним гоњењем украјинских нациста за извршене ратне злочине је оно што од нас тражи правда на небесима.

          Максим Александрович Васков, доктор социологије и магистар историје, професор Института социологије и регионалналног развоја Јужног федералног универзитета, шеф Центра за студије источних Словена Института социологије и регионалног развоја ЈФУ, објашњава да украјински национализам има своју историју и идеолошке основе.

          - Пољаци могу много да говоре о покољу у Волињу [током Другог светског рата] када су украјински бандеровци убијали скоро сваког Пољака на ког су наишли без обзира на пол и доб. Тада су побили на десетине хиљада људи. Бандеровци су сматрали да им је једини природни савезник и побратим лидер хрватских нациста-усташа Анте Павелић – говори Васков.

          У савременој Украјини неонацизам је постао основ државне политике и водећа идеологија након државног удара 2014. године, премда је јасно да се почео развијати тек уз масовну подршку држава са Запада и да је стартовао од момента појављивања савремене украјинске државности, тј. одмах након распада СССР-а 1991. године.

          - Украјину су као државу формирали бољшевици у ХХ веку од делова територије која је историјски припадала Русији, а територију је поклонио В.И. Лењин 1922. године. То су руски Донбас, Новоросија, Слобожаншћина, руски градови Харков, Суми, Одеса, Николајев, Запорожје, Доњецк, Луганск, Херсон, Мариупољ, Мелитопољ али и стотине и стотине других. Никита Хрушчов 1954. године даје Украјинској ССР полуострво Крим, а од И.В. Стаљина добила је на поклон оно што се зове Западна Украјина која је некад била део јединствене Древне руске државе. Потом су освајањима и династичким браковима те земље постале део Државне заједнице Пољске и Литваније - пољско-литванске државе, говори професор Васков.

          Декомунизација – је још један од прокламованих циљева СВО.

          Звучи као оксиморон, али је управо захваљујући совјетским лидерима свет добио све претпоставке за настанак државе Украјине и њене нацистичке идеологије.

          Бомба сепаратизма, коју су поставили бољшевици, демонтира се пред нашим очима.  

          - Украјина није историјска држава, већ совјетски геополитички пројекат претворен у суверену државу након распада Совјетског Савеза. Да ли се таква земља могла у принципу сачувати и да ли је могла постојати? Да, могла је, али уз услов да има мирни ванблоковски статус, да поштује историју, језик, културу и историјске традиције свих држава од чијих је делова била формирана савремена Украјина, констатује Васков.

          Ипак, то се није догодило. Украјинска држава је после 1991. године постепено прешла на отворену неонацистичку идеологију, а украјинска власт на политику прогона и дискриминације, до потпуне забране националних језика – руског, пољског, мађарског и румунског.

- Украјина је - уместо просперитета, добробити и шароликости - свесно изабрала најгори тип идеологије тзв. «интегрални украјински национализм» Дмитрија Донцова, заснован на идејама социјал-дарвинизма, ултранационализма и неонацизма. Након државног удара 2014. године, у којем је свргнута законита власт у Украјини, неонацисти су преузели државне полуге под паролом тзв. европских интеграција, потпуног прекида веза са Русијом и потпуног ревизионизма по целој Украјини. Донбас је тада поставио три кључна захтева: да сам бира регионалне власти, да сачува руски језик као званични у областима где живе Руси, да располаже порезима у корист својих области и да добијена средства усмерава у развој социјалне сфере и јачање привреде – каже Васков.

          Руси на југо-истоку Украјине у почетку нису испостављали Кијеву захтев за отцепљење, имајући у виду да су украјинске власти журиле да се учлане у ЕУ, онда се овде природно намеће питање: шта то у понудама Донбаса није одговарало захтевима ЕУ? Међутим, уместо преговора житељи Донбаса добили су прогон и репресије.  

          - Украјинске оружане снаге гађале су Донбас артиљеријом и авијацијом, а погодиле су и дечју плажу у граду Зугресу. У Одеси је наживо било спаљено 48 људи у Дому синдиката. На Доњецку и Луганску Републику послани су новоосновани нацистички казнени батаљони Азов, Ајдар, Торнадо, Десни Сектор и на десетине других. Припадници тих јединица били су обични неонацисти и криминалци. Например, главни идеолог и организатор тзв. «азовског покрета» (то је у почетку био батаљон, затим пук, а сада је то неколико бригада у украјинској армији и националној гарди које носе исти назив) Андреј Билецки изашао је са идејом расно чисте Украјине – описује ситуацију у том тренутку Васков.

          Украина је у сву ову авантуру кренула тако што је из националне мржње почела да убија тада још увек своје грађане у Донбасу. Они су престали да буду њени грађани јер су бранили свој живот, културу и право да слободно живе на земљи својих предака. Украјинске терористичке банде и тада су као и дана ишле у бој са ознакама нацистичких СС дивизија на којима је било написано «рабовластники» (робовласници).

          - Довољно је погледати на интернету фотографије које показују јединице Азова како позирају са ознакама Друге тенковске СС дивизије Рајх, Казнене 36. добровољачке пешадијске дивизије СС Оскара Дирлевангера, Треће тенковске дивизије СС «Мртва глава», Четрнаесте добровољачке пешадијске дивизије СС Галиција (Прва украјинска) и многих других нацистичких формација.

           - Сви се у потпуности идентификују са нацистичком идеологијом, а када је савремена Украјина са идеологије «Украјина – није Русија» прешла на идеологију «Украјина је антиРусија» онда је и постала нацистички Четврти Рајх. Дакле, то су они против којих се боре руски војници – закључује Васков.